Хил: Окренути леђа ускогрудној политици

Ово су озбиљна времена за Босну и Херцеговину и, уствари, за цијели регион, и тешко вријеме за мене јер одлазим из Амбасаде након три године. Искрено сам говорио о ситуацији овдје за вријеме мог мандата и тако ћу урадити и овдје, написао је у Блогу на сајту америчке амбасаде у БиХ, замјеника амбасадора САД у БиХ Николас Хил.

Босна и Херцеговина 08.07.2015 | 21:37

Не могу рећи да је земља значајно напредовала на путу реформи у протекле три године, али услови за постизање напретка и даље постоје. Фокус треба бити на унапређењу економије и отварању радних мјеста, те смањивању могућности за политичке странке да користе државна предузећа као средства за награђивање сљедбеника и извлачење готовине из њих.

Унапређење климе за инвестирање и увођење већег степена политичке и економске транспарентности кључни су за будућност ове земље. Пошто ове врсте реформи нису популарне код актуелних политичких странака, споро се долази до консензуса о стварним реформама.

Нажалост, етничке политике – које заједно са корупцијом чине двије стране исте медаље – и даље муче оне који желе да ова земља уђе у 21. вијек. Мада господин Додик то може тако схватити, ја не говорим само о махинацијама предсједника Републике Српске када осуђујем етничке политике.

Да би ова земља напредовала у будућности, три највеће странке које представљају три конститутивна народа – СДА, ХДЗ и СНСД – не морају одустајати од етничких питања, али их морају оставити по страни како би се посветиле хитном рјешавању економских проблема који уништавају животе грађана.

СДА је тренутно највећа странка која представља највећу етничку групу и у том смислу можда има највећу одговорност да пригрли више БиХ-оријентисану, а мање бошњачко-оријентисану платформу за напредак. Било истина или не, посматрачи, од којих су многи Бошњаци, кажу ми да је СДА тренутно чврсто под контролом старе гарде која жели промовисати ускогруднију, тврдолинијашку агенду.

Можда претјерујем, јер је на неки начин страначки предсједник Изетбеговић показао великодушност приликом успостављања коалиције са српским, а посебно са хрватским партнерима, али демографија земље налаже да СДА буде инклузивнија и да стално уважава мултиетничку реалност земље. Да ли је то оправдано или не, да ли је то резултат бесмислене политичке манипулације, оних који нису Бошњаци постају нервозни када говоре о будућности у држави у којој су у мањини.

Има примјера када би СДА могла показати већу приврженост мултиетничкој држави на много конкретнији начин.

Узмимо у обзир бесмислена препуцавања која су услиједила након хапшења Насера Орића у Швајцарској. Орић је изручен БиХ и треба бити процесуиран у потпуности у складу са законом. Да би трајно учврстило репутацију вјеродостојне институције, државно тужилаштво под вођством главног тужиоца за којег се увелико сматра да је под озбиљним утицајем бошњачких политичких снага, треба ревносно радити на детаљном сагледавању свих доказа и њиховом представљању суду.

Ако Орић буде проглашен кривим, ништа не би више учврстило кредибилитет државних институција од његовог слања у затвор. Такође, има притужби да у Тужилаштву ради превише слијепих сљедбеника СДА. Било да је то истина или не, СДА мора водити рачуна о перцепцији јавности и радити на томе да се она измијени. Слично томе, у договорима о подјели власти, СДА има водећу улогу у одабиру новог директора ОБА.

Позиција директора обавјештајне службе је веома осјетљиво питање за све грађане ове земље и СДА не би требала настојати на ту позицију поставити некога ко ће ову институцију претворити у инструмент странке.

Потреба за ширим консензусом

Прије десетак година сам службовао у Загребу и био запањен двостраначком подршком за евро-атлантску агенду, укључујући подршку тадашњег премијера Ивице Рачана и лидера опозиције Иве Санадера. Широки консензус политичких странака био је од кључне важности за брзи напредак Хрватске, прво према НАТО савезу, а потом и чланству у Европској Унији. Ово спомињем само зато јер се ради о невјероватном контрасту у поређењу са политиком Хрвата у БиХ данас која има тенденцију да буде самосажаљевајућа и неконструктивна.

И док Хрватима пријеко треба запослење и економске могућности, доминантно политичко руководство ХДЗ-а једва да се креће, стално вртећи причу о “неједнакости Хрвата” и како је треба ријешити реформом изборног закона. Реформа изборног закона јесте важна и она се мора свакако рјешавати у овој земљи да би ушла у ЕУ, али та реформа не мора потрошити сав кисеоник у просторији и онемогућити активности на много ургентнијим економским реформама које су овој земљи потребне, додаје Хил.

Страначки лидер и члан Предсједништва Човић је упоран у склапању договора, али је превише дистанциран од најновијих економских реформских активности. Једини економски приоритет којем је странка посветила пажњу након избора је именовање страначких људи у уносне одборе државних предузећа. А незаинтересираност коју показује према реформској агенди доприноси једино угрожавању положаја Хрвата у БиХ.

Хрвати, који готово сви имају пасоше ЕУ, у потрази са послом одлазе у друге дијелове Европе. Породице су раздвојене по генерацијским линијама. У поређењу с бројем Хрвата, они имају огроман политички утицај. Имају и огромне економске предности с обзиром на близину профитабилних приморских туристичких мјеста, па ипак наратив који посљедњих година користи ХДЗ је увелико негативан и ригидан. То се мора промијенити или ће водство ХДЗ-а ријешити “хрватско питање” другим средствима. Хрвати ће одлазити из ове земље и једино питање ће бити ко ће отићи посљедњи да погаси свјетла у Херцеговини, наводи Хил.

Једном ногом на аеродромској писти

На реформском путу земље највећа препрека је тренутно у Републици Српској, гдје предсједник Милорад Додик већ годинама игра улогу коју је тешко схватити. Био сам предодређен да будем наклоњен Додику. Први пут сам присуствовао разговорима о њему на састанку у Белом Двору у Београду, када је тадашњи амерички изасланик за Балкан разговарао са Слободаном Милошевићем о провођењу Дејтонског споразума.

На сваки помен Додиковог имена, србијански моћник би направио подругљиву гримасу, а моје поштовање према тада младом СНСД лидеру је расло. О Додику, наводном ратном шверцеру, причало се да се слаже са свима, а у доба када су етничке тензије биле на врхунцу он је био спас и лијек.

Речено ми је да се неки Бошњаци куну да им је његова интервенција спасила животе. Али, нажалост, шверцерски инстинкт је превладао, сматра замјеник амбасадора САД у БиХ Николас Хил.

Руковођење је постало стална трка за личну финансијску добит. Смјењивале су се приче о корупцији и кроз ту призму његово је понашање постајало све лакше за схватити и предвидјети. Заправо, прелако за предвидјети.

И баш као што је Милошевић на пола каријере од социјалистичког апартчика постао националистички хушкач зарад консолидације сопствене моћи, Додик је урадио исто – постајао је све ватренији у својој реторици док је корупција расла, а економија клизила у амбис. Стопа од 25% незапослености, 60% незапослености међу младима, пајдашки уговори о изградњи, Бобар банка – не постоји нити једна прича о лошем управљању са које се пажња не одвлачи ксенофобичном тирадом или именовањем школе по Радовану Караџићу.

Како јавност све више увиђа да је ова реторика неаутентична, Додик постаје нервознији. Предлаже референдум о правосуђу? Предвидивост његовог исхода је стопостотна, као и његова незаконитост. Предсједник РС жели да се одржи на власти. Жели да живи у свијету у којем је он тај који контролише судове, судије, тужиоце, полицију, ревизоре банака...претпостављам и ревизоре Интеграл инжињеринга, пише Хил у Блогу.

Да којим случајем његова запаљива реторика поново изазове изазове пожар у земљи, предсједник Републике Српске већ је једном ногом на аеродромској писти у Бањалуци. Већ сутра ће можда пити кафицу са Миром и Марком и причати о „папцима“ које су оставили на цједилу. Немојте се заваравати: националисти мотивисани похлепом могу бити изузетно опасни по народ којег тврде да штите.

Рођен сам у Београду и провео сам више од 12 година живота у овом региону и јако ми је стало до његове будућности. Никада нисам имао тако сјајне локалне колеге као што сам имао овдје, без обзира да ли су из Београда или Бања Луке, Сарајева или Загреба. Упознао сам велики број студената у региону захваљујући својој супрузи која је универзитетски професор језика. Сви су они паметни и домишљати и углавном без предрасуда.

Улице су сигурне, а људи искрени. Културу корупције је, нажалост, наметнула политичка елита. Али, способност политичке елите да манипулише јавним мнењем користећи етничку реторику као мамац постепено слаби. То данас можемо видјети у Бањалуци. То смо видјели након поплава прошле године.

Зато сам мало већи оптимиста данас него када сам стигао. Зато ова земља једног дана може бити енергична економска сила, њене планине рај за туристе, а њени градови центри за производњу софтwареа. Прије тога, међутим, пуно посла треба урадити.

Текст замјеника амбасадора САД у БиХ Николаса Хила на Блогу Амбасаде САД у БиХ