Затворена умјетничка колонија на Бардачи

Синоћ је у Природном резервату Бардача затворена овогодишња 32. по реду Ликовно-еколошке колоније „Бардача – Србац 2015“, коју су у инат, без помоћи надлежних републичких и општинских институција, па и директора установе, организовали сами радници Центра за културу и спорт Србац како се ова културна манифестација не би угасила.

Према ријечима секретара Колоније, Стевана Умљеновића, упркос чињеници да нису добили девет плата, да 13 мјесеци немају уплаћене доприносе и да је због великих дугова блокиран рачун установе, радници су уз помоћ спонзора и самоодрицањем ипак створили услове за боравак и рад 12 академских сликара из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

-Они готово да нису осјетили наше проблеме, али први пут од кад дјелује колонија за свој труд нису добили никакву накнаду – изјавио је Умљеновић.

Он је поред бројних спонзора, љубитеља ликовне умјетности, изразио захвалност Министарству породице, омладине и спорта, односно Природно-математичком факултету Бањалука, који је за смјештај сликара уступио свој „Тренинг центар“ на Бардачи, али и професору. др. Војиславу Тркуљи, екологу и члану Савјета ове Колоније на великој помоћи и подршци.

Инспирисани природним љепотама Бардаче, умјетници су, углавном, техником „уље на платну“ створили око 50 вриједних дјела на тему „Унапређење енергетске ефикасности“, од којих ће најбоља постати културна баштина општине Србац и Републике Српске, а нека ће се поклонити спонзорима и донаторима.

За сликара Тихомира Илијашевиаћ из Приједора, који је девет пута био учесник Колоније на Бардачи, Бардача више није онај Природних резерват какав је био 1994. године, када је у њој био први пут.

-Рат је био, детонације су се чуле на Бардачи, није било струје, али смо се окупљали и радили, Од тада се много тога промјенило на овом простору. Нема шуме, нема језера, а нема ни птица, али има нешто што нас ипак привлачи и окупља – дивни домаћини , рекао је Илијашевић и додао да морамо бити свјесни да „живимо у сиромаштву“, те да је добро што има бар ентузјазма а то је нада да ће једна од три озбиљне колоније на нашим просторима и даље живјети.

Бардачка колонија има вишеструк значај - умјетнички, еколошки, едукативни и хуманитарни. По томе се разликује од других и препознатљива на просторима бивше Југославије и има међународни карактер - казао је проф. Др. Војислав Тркуља. Он је нагласио да је обавеза свих да допринесу превазилажењу проблема и да се не дозволи њено гашење, имајући у виду да је радила и током ратних година.

Са њим се сложио и предсједник Управног одбора ЈУ Центар за културу и спорт Немања Петковић, који је био једина подршка радника ове установе.

-Организовали смо је у току рата. Познати умјетници су долазили коридором под кишом граната. Ово што имамо, Бардачу и колонију, је бисер општине Србац и Републике Српске, и несхватљив је овако неодговоран однос оних који би требали највише помоћи. Зато апелујем да се тај однос промјени, да култура и природа добију своје право мјесту – рекао је Петковић.

Упркос материјалним проблемима, програм рада 32. сазива Ликовно-еколошке колоније на Бардачи, која је трајала од 27. јуна до 5. јула., у потпуности је реализован. Организована је Школа сликања за 4 талентована ученика основних и средњих школа, са којима је радила Мерима Ратковић , академски сликар из Требиња.

-Много тога смо научили од сликара што нисмо радили у школи. Мени је четврто учешће у школи Колоније и мили ми се посветити овој умјетности, каже средњошколка Лидија Ножинић, која се бави и писањем пјесама.

Проведена је и акција „Бирамо најуређеније двориште и животни простор“. Побједник је Драго Илић из Српца, коме као награда припала једна умјетничка слика настала на овогодишњој колонији.

Бардача је била инспирација за Здравка Краља, сликара и режисера из Подгорице, да о овом сазиву и амбијенту у коме су радили сачини видео-запис који ће преточити у причу као видео-игрицу.

С. К.