Анализа: Хрватски досије - Луис Ибањез...

Зашто га Мамић није "увалио"? Свако лето с Тевезом, туче хулигане, ложи се се кад га вређају...Одрастао је у кварту у који полиција не сме да уђе, продавао руже да преживи, пријатељ је са многим познатим фацама, обожава Боку и Марадону чије тетоваже име, навијаче Реала је псовао, има пса Месија… Оставља срце на терену, има топ у левици, али зна да “заплива” у дефанзиви. Упознајте Луиса Ибањеза.

Фудбал 03.07.2015 | 15:40

Док Црвена звезда чека да званичлно промовише Луиса Ибањеза у ново појачање, ми вам доносимо досије о Аргентинцу који је оставио дубок траг у загребачком Динаму. Наш колега са Германијака Марко Шепат ће вас до најситнијих детаља упознати са феноменалном животном причом Луиса Ибањеза. Читаје и уживајте...

У лето 2008. године, након дебакла с Андерсоном Костом, “Yоутубе Бразилцем од 1.000.000 долара”, Здравко Мамић одлучио је да доведе два Аргентинца, по први пут у историји Динама. Гиљермо Суарез требало је да буде нова звезда која ће загребачки клуб повести у Лигу шампиона, баш као и Чилеанац Педро Моралес који је стигао у исто време као и Гаучоси. Тада 20-годишњи Луис Ибањез, иако је стизао из Боке Јуниорс, дошао је на мала врата.
“Моралес је најталентованији играч којег је Динамо довео, Суарез ће бити изненађење лиге, а Ибањез... Тај мали ће за две године вредети пуно, јако пуно”, закључио је након свега неколико тренинга Динамов формални председник Мирко Баришић.

Моралес је бриљирао прве две сезоне, постизао голове и асистирао у домаћем првенству, али увек је дјеловало - за нешто више има “тих неколико” килограма вишка. Суарез се није успео наметнути ни у ХНЛ-у, за Динамо је одиграо свега четири утакмице... Онај трећи - једини за којег није плаћен милионски износ - на крају је показао највише. Луис Ибањез остаће у Динаму готово пуних седам година.

Већ од првог дана омалени Аргентинац почео је да осваја све у Максимиру својом страшћу и срцем. Убрзо је добио надимак "Луцхо" који се неретко скандирао с трибина због његове фанатичне борбености. Али исто тако, био је немали број оних који су упорно указивали на чињеницу да је тактички врло слаб. Био је тога свестан и Здравко Мамић. Лева страна одбране ионако је годинама била "рак рана" Динама, али и хрватске репрезентације, па је Мамић из сезоне у сезону наметао Ибањезу конкуренцију. Било је ту сензационално најављиваних појачања попут бивших Хајдуковаца Хрговића и Лиме, дошао је у Динамо и Лео Куфре, међутим нико није оставио дубљи траг.

Упркос тактичким недостацима које током година у Динаму није исправљао у жељеној и довољној мери, Лучо Ибањез ипак је неколико сезона био константа хрватског шампиона. Уосталом, изабран је у најбољих 11 Динама у протеклих десет година.

Било је ту успона и падова, али било је и више од десет тренерских промена. То је вероватно и успорило могући напредак Ибањеза. Није лако радити када сваких шест месеци имаш новог шефа. Највише га је ценио Круно Јурчић, а најмање му веровао Вахид Халилхоџић. Медији су писали да му не вјерује ни Анте Чачић, иако је код њега одиграо најбољу сезону у каријери - у сезони 2011/12 постигао је седам голова и уписао исто толико асистенција.

Лучо је у Динаму неретко играо и као крило, па отуда бројни голови и асистенције. Али Здравко Мамић је у хрватску репрезентацију покушао да га угура као левог бека:
“Он је најбољи хрватски леви бочни након Роберта Јарнија! За све остале је телевизор у боји", јавно је поручио Мамић.

Нудио се и сам Ибањез:
“Желим да играм за хрватску репрезентацију! Млад сам, осећам да напредујем и верујем да би у будућности могао да се изборим за позив. Сјајно ми је у Хрватској, ту бих желео да живим и играм фудбал”.

Упрос његовој вољи, а Мамићевом утицају у хрватском фудбалу, тадашњи селектор Славен Билић није попуштао. Самим тим почео је да слаби Мамићев интерес за Ибањезом. Адекватних понуда није било, скаути ипак траже нешто више од борбености и срца... С временом је Динамо на левој страни одбране почео да форсира властитог играча Јосипа Пиварића који је догурао и до репрезентације. И ту је практично био крај за Ибањеза.

Покушао је да оживи каријеру позајмицом у домовини. Отишао је пун амбиција у Расинг и ускоро јавио у Хрватску како га “снима” ФС Аргентине и да је у ширем кругу потенцијалних репрезентативаца. Тамо је углавном играо, али касније ће рећи да му је то било “најтежих шест месеци у животу”. Вратио се у Динамо, али само да би одиграо још покоју утакмицу. Растанак је био неминован. И растужио је Ибањеза...

"Није ми било лако да одем, а Динамо се потрудио да растанак буде тужнији него што је требало да буде. Знам да нисам одиграо савршених 187 утакмица, али у свакој сам ишао сто одсто и очекивао сам да ми барем неко каже хвала”, казао је Лучо Ибанез.

ЗНА ДА ЗАПУЦА СА 40 МЕТАРА, АЛИ И ДА ЗАПЛИВА

Ибањез је за Динамо забио 17 голова, а кад год је био стрелац, екипа није губила. Неки од његових голова биле су праве "бомбе" из велике удаљености. Има "топ у ногама", код тренера Јурчића био је специјалиста за слободњаке, иако му прецизност није на завидном нивоу.
“Некад ћу погодити корнер заставицу, али покушавам”, знао је да каже Ибањез.

Осим јаке левице, красе га и брзина, агилност и радне навике. Али, проблем су тактички недостаци - често зна да опасно "заплива"...

У НАЈВЕЋИМ УТАКМИЦАМА - НАЈБОЉИ

Понајбољу утакмицу, а најбоље полувреме каријере одиграо је на Максимиру, када је Динамо намучио Реал с Кристијаном Роналдом (0:1). Био је међу реткима који су добили пролазну оцену Марце и АС-а после примљене "шестице" у Мадриду.

Готово увек је био на правом нивоу и у највећем хрватском дербију.
“Волим утакмице у којима чујем како ми псују, у којима сви желе да погрешим и изгубим лопту. Волим да ме вређају. Обожавам то јер се “напалим” још више и то из мене извуче додатну снагу”, једном је казао.

Хајдуку је дао два гола. Баш последњи гол у дресу Динама био је на Пољуду, за победу 2:1. Хтео је да центрира, а постигао је - еврогол!

СИРОМАШНО ДЕТЕ ИЗ ОПАСНОГ КВАРТА

Лучо је одрастао у опасном кварту Морено у Буенос Ајресу. Тамо где полиција не сме да уђе, односно како је знао да каже - сме, али мора прво да се најави. Долази из сиромашне породице, а знао је да каже како је радио све и свашта како би дошао до новца. Продавао је руже на семафорима, помагао оцу у физичким пословима. Родитељи су се растали, а Ибањез је остао с мајком и три сестре.

ОБОЖАВА БОКУ, ИМА ТЕТОВАЖУ ДИЈЕГА МАРАДОНЕ

Ибањез је дете Боке Јуниорс. Прошао је омладинску школу и уписао два наступа за први тим, пре него што се преселио у Динамо. Радовао се испадању Ривер Плејта у другу лигу, а слао поруке Хуану Роману Рикелмеу када је био на прагу одласка из Боке у Бразил.

Колико је луд за Боком, доказује и тетоважа навијача Боке с бубњевима, али и тетоважа с “копијом” аутограма који му је једном приликом дао највећи. Дијего Армандо Марадона.

Има укупно више од десет тетоважа. Једна је посвећена супрузи Матеји, на рукама су му исписана имена чланова породице, али и анђео.
“Анђео је мој брат који је умро при порођају. Тада сам имао 12 година, јако сам му се веселио и мајци причао како ћемо заједно играти фудбал у Боки Јуниорс.”

Аргентинац, јасно, обожава и Лионела Месија. А због њега и Барселону. Чак му се пас зове - Меси. Када је Динамо гостовао на Сантјаго Бернабеуу, викали су му “кур*** сине”, а он им је узвратио: “Јеб** ће вас Меси."

ДРУЖИ(О) СЕ С ПОЗНАТИМ ГАУЧОСИМА

Често је Ибањез за хрватске медије причао о својим познанствима с аргентинским фудбалским звијездама. Најбољи пријатељ му је Нико Гаитан из Бенфике. Чак га је препоручио и Мамићу, али већ тада је вредео 8.000.000 евра.

Један од Лучових идола је Езекијел Лавеци. Пре неколико година је рекао да би волео да га упозна, а онда му се жеља остварила.
“Био сам на пићу с Лавецијем. То морате да видити. Не може да буде више од 10 минута на једном месту. Стално се устаје и шета. Он је лудак, звер!", причао је Ибањез.

У Аргентини се, према сопственим речима, дружио и с Карлосом Тевезом.
“Са Тевезом се дружим свако лето. Имамо заједничке пријатеље, идемо на вечере. Он има групу с којом свира, слушао сам га већ неколико пута. Карлос је најбољи човек којег познајем. Не пуши и не пије алкохол. Саветује ме сваки пут кад се видимо.”

ИНЦИДЕНТИ СА БЕД БЛУ БОЈСИМА

Било је оних који су тврдили да није материјал за “европски Динамо”, али трибине су га волеле. Луис Ибањез увек је давао све од себе и навијачи су то знали да препознају. Али, било је и нежељених ситуација... Када је нетрпељивост између Здравка Мамића и најжешћих Бед Блу Бојса нарасла до максимума, због тога су патили и фудбалери.

У априлу 2012. Ибањез је са саиграчем Покривачем нападнут на семафору у Загребу. Нападачи су их вређали и ударали по њиховом аутомобилу. Месец дана касније далеко тежи инцидент. У једном загребачком ноћном клубу навијачи су вређали Ибањеза и говорили му да “игра за Мамића”.

Наводно је један од њих опалио Аргентинца флашом по глави, а овај му је узвратио. Међутим, у полицијском записнику наведено је како је Луис Ибањез ударио навијача боцом по глави. Ибањез је имао три, а навијач 16 шавова.

Фајтер је био и на терену. Премда је висок само 170цм, и данас се памти ситуација с куп-утакмице против једног нижелигаша, када је кренуо на четворицу супарничких играча. Одгурнуо је првог, другог и трећег, па су га некако смирили... "То су муда, то је прави фајтер", ускликнуо је тада Здравко Мамић.