Analiza: Hrvatski dosije - Luis Ibanjez...

Zašto ga Mamić nije "uvalio"? Svako leto s Tevezom, tuče huligane, loži se se kad ga vređaju...Odrastao je u kvartu u koji policija ne sme da uđe, prodavao ruže da preživi, prijatelj je sa mnogim poznatim facama, obožava Boku i Maradonu čije tetovaže ime, navijače Reala je psovao, ima psa Mesija… Ostavlja srce na terenu, ima top u levici, ali zna da “zapliva” u defanzivi. Upoznajte Luisa Ibanjeza.

Fudbal 03.07.2015 | 15:40

Dok Crvena zvezda čeka da zvaničlno promoviše Luisa Ibanjeza u novo pojačanje, mi vam donosimo dosije o Argentincu koji je ostavio dubok trag u zagrebačkom Dinamu. Naš kolega sa Germanijaka Marko Šepat će vas do najsitnijih detalja upoznati sa fenomenalnom životnom pričom Luisa Ibanjeza. Čitaje i uživajte...

U leto 2008. godine, nakon debakla s Andersonom Kostom, “Youtube Brazilcem od 1.000.000 dolara”, Zdravko Mamić odlučio je da dovede dva Argentinca, po prvi put u istoriji Dinama. Giljermo Suarez trebalo je da bude nova zvezda koja će zagrebački klub povesti u Ligu šampiona, baš kao i Čileanac Pedro Morales koji je stigao u isto vreme kao i Gaučosi. Tada 20-godišnji Luis Ibanjez, iako je stizao iz Boke Juniors, došao je na mala vrata.
“Morales je najtalentovaniji igrač kojeg je Dinamo doveo, Suarez će biti iznenađenje lige, a Ibanjez... Taj mali će za dve godine vredeti puno, jako puno”, zaključio je nakon svega nekoliko treninga Dinamov formalni predsednik Mirko Barišić.

Morales je briljirao prve dve sezone, postizao golove i asistirao u domaćem prvenstvu, ali uvek je djelovalo - za nešto više ima “tih nekoliko” kilograma viška. Suarez se nije uspeo nametnuti ni u HNL-u, za Dinamo je odigrao svega četiri utakmice... Onaj treći - jedini za kojeg nije plaćen milionski iznos - na kraju je pokazao najviše. Luis Ibanjez ostaće u Dinamu gotovo punih sedam godina.

Već od prvog dana omaleni Argentinac počeo je da osvaja sve u Maksimiru svojom strašću i srcem. Ubrzo je dobio nadimak "Lucho" koji se neretko skandirao s tribina zbog njegove fanatične borbenosti. Ali isto tako, bio je nemali broj onih koji su uporno ukazivali na činjenicu da je taktički vrlo slab. Bio je toga svestan i Zdravko Mamić. Leva strana odbrane ionako je godinama bila "rak rana" Dinama, ali i hrvatske reprezentacije, pa je Mamić iz sezone u sezonu nametao Ibanjezu konkurenciju. Bilo je tu senzacionalno najavljivanih pojačanja poput bivših Hajdukovaca Hrgovića i Lime, došao je u Dinamo i Leo Kufre, međutim niko nije ostavio dublji trag.

Uprkos taktičkim nedostacima koje tokom godina u Dinamu nije ispravljao u željenoj i dovoljnoj meri, Lučo Ibanjez ipak je nekoliko sezona bio konstanta hrvatskog šampiona. Uostalom, izabran je u najboljih 11 Dinama u proteklih deset godina.

Bilo je tu uspona i padova, ali bilo je i više od deset trenerskih promena. To je verovatno i usporilo mogući napredak Ibanjeza. Nije lako raditi kada svakih šest meseci imaš novog šefa. Najviše ga je cenio Kruno Jurčić, a najmanje mu verovao Vahid Halilhodžić. Mediji su pisali da mu ne vjeruje ni Ante Čačić, iako je kod njega odigrao najbolju sezonu u karijeri - u sezoni 2011/12 postigao je sedam golova i upisao isto toliko asistencija.

Lučo je u Dinamu neretko igrao i kao krilo, pa otuda brojni golovi i asistencije. Ali Zdravko Mamić je u hrvatsku reprezentaciju pokušao da ga ugura kao levog beka:
“On je najbolji hrvatski levi bočni nakon Roberta Jarnija! Za sve ostale je televizor u boji", javno je poručio Mamić.

Nudio se i sam Ibanjez:
“Želim da igram za hrvatsku reprezentaciju! Mlad sam, osećam da napredujem i verujem da bi u budućnosti mogao da se izborim za poziv. Sjajno mi je u Hrvatskoj, tu bih želeo da živim i igram fudbal”.

Upros njegovoj volji, a Mamićevom uticaju u hrvatskom fudbalu, tadašnji selektor Slaven Bilić nije popuštao. Samim tim počeo je da slabi Mamićev interes za Ibanjezom. Adekvatnih ponuda nije bilo, skauti ipak traže nešto više od borbenosti i srca... S vremenom je Dinamo na levoj strani odbrane počeo da forsira vlastitog igrača Josipa Pivarića koji je dogurao i do reprezentacije. I tu je praktično bio kraj za Ibanjeza.

Pokušao je da oživi karijeru pozajmicom u domovini. Otišao je pun ambicija u Rasing i uskoro javio u Hrvatsku kako ga “snima” FS Argentine i da je u širem krugu potencijalnih reprezentativaca. Tamo je uglavnom igrao, ali kasnije će reći da mu je to bilo “najtežih šest meseci u životu”. Vratio se u Dinamo, ali samo da bi odigrao još pokoju utakmicu. Rastanak je bio neminovan. I rastužio je Ibanjeza...

"Nije mi bilo lako da odem, a Dinamo se potrudio da rastanak bude tužniji nego što je trebalo da bude. Znam da nisam odigrao savršenih 187 utakmica, ali u svakoj sam išao sto odsto i očekivao sam da mi barem neko kaže hvala”, kazao je Lučo Ibanez.

ZNA DA ZAPUCA SA 40 METARA, ALI I DA ZAPLIVA

Ibanjez je za Dinamo zabio 17 golova, a kad god je bio strelac, ekipa nije gubila. Neki od njegovih golova bile su prave "bombe" iz velike udaljenosti. Ima "top u nogama", kod trenera Jurčića bio je specijalista za slobodnjake, iako mu preciznost nije na zavidnom nivou.
“Nekad ću pogoditi korner zastavicu, ali pokušavam”, znao je da kaže Ibanjez.

Osim jake levice, krase ga i brzina, agilnost i radne navike. Ali, problem su taktički nedostaci - često zna da opasno "zapliva"...

U NAJVEĆIM UTAKMICAMA - NAJBOLJI

Ponajbolju utakmicu, a najbolje poluvreme karijere odigrao je na Maksimiru, kada je Dinamo namučio Real s Kristijanom Ronaldom (0:1). Bio je među retkima koji su dobili prolaznu ocenu Marce i AS-a posle primljene "šestice" u Madridu.

Gotovo uvek je bio na pravom nivou i u najvećem hrvatskom derbiju.
“Volim utakmice u kojima čujem kako mi psuju, u kojima svi žele da pogrešim i izgubim loptu. Volim da me vređaju. Obožavam to jer se “napalim” još više i to iz mene izvuče dodatnu snagu”, jednom je kazao.

Hajduku je dao dva gola. Baš poslednji gol u dresu Dinama bio je na Poljudu, za pobedu 2:1. Hteo je da centrira, a postigao je - evrogol!

SIROMAŠNO DETE IZ OPASNOG KVARTA

Lučo je odrastao u opasnom kvartu Moreno u Buenos Ajresu. Tamo gde policija ne sme da uđe, odnosno kako je znao da kaže - sme, ali mora prvo da se najavi. Dolazi iz siromašne porodice, a znao je da kaže kako je radio sve i svašta kako bi došao do novca. Prodavao je ruže na semaforima, pomagao ocu u fizičkim poslovima. Roditelji su se rastali, a Ibanjez je ostao s majkom i tri sestre.

OBOŽAVA BOKU, IMA TETOVAŽU DIJEGA MARADONE

Ibanjez je dete Boke Juniors. Prošao je omladinsku školu i upisao dva nastupa za prvi tim, pre nego što se preselio u Dinamo. Radovao se ispadanju River Plejta u drugu ligu, a slao poruke Huanu Romanu Rikelmeu kada je bio na pragu odlaska iz Boke u Brazil.

Koliko je lud za Bokom, dokazuje i tetovaža navijača Boke s bubnjevima, ali i tetovaža s “kopijom” autograma koji mu je jednom prilikom dao najveći. Dijego Armando Maradona.

Ima ukupno više od deset tetovaža. Jedna je posvećena supruzi Mateji, na rukama su mu ispisana imena članova porodice, ali i anđeo.
“Anđeo je moj brat koji je umro pri porođaju. Tada sam imao 12 godina, jako sam mu se veselio i majci pričao kako ćemo zajedno igrati fudbal u Boki Juniors.”

Argentinac, jasno, obožava i Lionela Mesija. A zbog njega i Barselonu. Čak mu se pas zove - Mesi. Kada je Dinamo gostovao na Santjago Bernabeuu, vikali su mu “kur*** sine”, a on im je uzvratio: “Jeb** će vas Mesi."

DRUŽI(O) SE S POZNATIM GAUČOSIMA

Često je Ibanjez za hrvatske medije pričao o svojim poznanstvima s argentinskim fudbalskim zvijezdama. Najbolji prijatelj mu je Niko Gaitan iz Benfike. Čak ga je preporučio i Mamiću, ali već tada je vredeo 8.000.000 evra.

Jedan od Lučovih idola je Ezekijel Laveci. Pre nekoliko godina je rekao da bi voleo da ga upozna, a onda mu se želja ostvarila.
“Bio sam na piću s Lavecijem. To morate da viditi. Ne može da bude više od 10 minuta na jednom mestu. Stalno se ustaje i šeta. On je ludak, zver!", pričao je Ibanjez.

U Argentini se, prema sopstvenim rečima, družio i s Karlosom Tevezom.
“Sa Tevezom se družim svako leto. Imamo zajedničke prijatelje, idemo na večere. On ima grupu s kojom svira, slušao sam ga već nekoliko puta. Karlos je najbolji čovek kojeg poznajem. Ne puši i ne pije alkohol. Savetuje me svaki put kad se vidimo.”

INCIDENTI SA BED BLU BOJSIMA

Bilo je onih koji su tvrdili da nije materijal za “evropski Dinamo”, ali tribine su ga volele. Luis Ibanjez uvek je davao sve od sebe i navijači su to znali da prepoznaju. Ali, bilo je i neželjenih situacija... Kada je netrpeljivost između Zdravka Mamića i najžešćih Bed Blu Bojsa narasla do maksimuma, zbog toga su patili i fudbaleri.

U aprilu 2012. Ibanjez je sa saigračem Pokrivačem napadnut na semaforu u Zagrebu. Napadači su ih vređali i udarali po njihovom automobilu. Mesec dana kasnije daleko teži incident. U jednom zagrebačkom noćnom klubu navijači su vređali Ibanjeza i govorili mu da “igra za Mamića”.

Navodno je jedan od njih opalio Argentinca flašom po glavi, a ovaj mu je uzvratio. Međutim, u policijskom zapisniku navedeno je kako je Luis Ibanjez udario navijača bocom po glavi. Ibanjez je imao tri, a navijač 16 šavova.

Fajter je bio i na terenu. Premda je visok samo 170cm, i danas se pamti situacija s kup-utakmice protiv jednog niželigaša, kada je krenuo na četvoricu suparničkih igrača. Odgurnuo je prvog, drugog i trećeg, pa su ga nekako smirili... "To su muda, to je pravi fajter", uskliknuo je tada Zdravko Mamić.