Рат на помолу: Инвазија Турске на Сирију?

Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган припрема копнену инвазију на Сирију, пишу локални турски медији.

Свијет 01.07.2015 | 16:41

То би грађански рат у тој држави претворило у масовни међународни војни сукоб на самој граници Европе, објавио је хрватски "Јутарњи лист".

Ердоган је одобрио промјену правила ступања у сукобе, договорених с турским парламентом, како би омогућио турској војсци да удари на позиције "Исламске државе", али и режима сиријског предсједника Башара ал-Асада.

Декларисани циљ је успоставити тампон зону за избјеглице, а против "Исламске државе", но главни циљ интервенције биће спрјечавање настанка курдске државе на граници с Турском.

Курдски гардисти у Сирији у протеклих неколико мјесеци успоставили су контролу над дијелом територије на сјеверу земље који се граничи с Турском.

"Никад нећемо допустити успостављање државе на сјеверу Сирије, а на нашем југу", изјавио је Ердоган овог викенда.

"Наставићемо своју борбу против тога, без обзира на цијену."

О плановима за војну инвазију Сирије расправљано је на сједници Националног савјета за безбједност прије неколико дана, а медији су обавјештени како би Турска већ до петка могла послати 18.000 војника преко границе.

Њихов би циљ био би да се заузме територија дуга око 100 километара и око 30 широка, укључујући гранични прелаз Јараблус, тренутно у рукама ИД и прелаз Азаз, који тренутно држи Војска слободне Сирије (ФСА), али који се налази се под нападом ИД.

Тампон зона омогућила би Турској смјештај сиријских избјеглица изван своје територије, али под њеном заштитом, а такође би спријечила и спајање двије територије тренутно под контролом курдских милитаната, које Турска сматра непријатељском силом.

За Ердогана и турску владу, Курдски гардисти у Сирији су изданак герилске групе ПКК, која се већ деценијама бори за аутономију Курда на југоистоку Турске.

Још није потпуно јасно хоће ли заиста доћи до војне акције.

Војска наводно није превише задовољна планом убацивања копнене војске у грађански рат.

Остаје и питање да ли би таква интервенција била легална према турском закону, без гласања у парламенту, или према међународним законима, без резолуције Савјета безбједности Уједињених нација, пише Дејли телеграф.