Данас Дан сјећања на жртве усташког злочина у НДХ

- У спомен подручју Доња Градина, највећем стратишту Независне Државе Хрватске, делу концентрационог логора Јасеновац, данас ће бити одржана комеморација и обележен Дан сећања на жртве усташког злочина.

Дан сећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ од 1941. до 1945. године биће обележен полагањем венаца и цвећа на гробно поље "Тополе" и парастосом жртвама у присуству председника Владе Србије Милоша Вучевића, председника Републике Српске Милорада Додика и српског члана Председништва БиХ Жељке Цвијановић.

Дан сећања обележава се поводом ослобађања усташког логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.

Концентрациони логор Јасеновац био је најмонструозније место у овом делу света у Другом светском рату, ако не и најмонструозније уопште. Не по броју жртава него по облицима иживљавања и убијања несрећних заточеника.

Такозвана НДХ формирана је пошто је окупирана и распарчана Краљевина Југославија априла 1941. 

Била је то одмазда нацистичке Немачке због чињенице да су се Срби огромном већином определили против пакта потписаног 25. марта 1941 у Бечу, што се видело масовном подршком пучу од 27. марта, чиме је исказана наклоност западним савезницима. 

Формално, НДХ је прогласио Славко Кватерник, пензионисани аустроугарски официр, 10. априла.

Иако су настанком НДХ из њеног састава изузете територије настањене Хрватима попут већег дела Далмације, Међимурја, Горског Котара, прикључена јој је целокупна Босна и Херцеговина, која је тада имала релативну српску већину, као и читав Срем, у ком су Срби били већинско становништво. 

Територију такозване НДХ настањивало је, према немачким изворима, 3,3 милиона Хрвата, 2 милиона Срба, 700.000 муслимана, који су сматрани Хрватима, и око 150.000 Немаца.

Врло брзо по устројавању НДХ започело је остварење претходно осмишљеног програма систематског уништавања Срба. 

То је и била главна опсесивна намера Анте Павелића и његових следбеника.

Паралелно, догађало се систематско уништавање Јевреја, по узору на нацистичку Немачку, а такође и Рома.

У случају НДХ, превасходни циљ је било неповратно уништење свега што је било везано за постојање Југославије, дакле осим Срба, апарата Краљевине Југославије и свих убеђених присталица југословенске државе.

Тако су страдале десетине хиљада Хрвата присталица Југославије, у првој фази они су били главна мета, тек касније и комунисти. 

Систематски прогон и уништавање Срба започео је чим се тзв. НДХ елементрано консолидовала, мада су се напади на Србе догађали одмах паралелно са доласком окупатора, и то на локалном нивоу, као својеврсни спонтани погром.

Две седмице пошто је проглашена НДХ, 25. априла, забрањена је употреба ћирилице. Паралелно је трајало уништавање Српске цркве, њеног особља, имовине свих видова. И сам термин православље је у прво време одстрањен, и замењен кованицом "грчко източњаци". За Србе је наложено и ношење плаве траке, попут жуте коју су морали да носе Јевреји. 

Формално, НДХ је расне законе усвојила 22. јула 1941. године.

Позната је изјава усташког интелектуалца, писца Милета Будака, да трећину Срба треба отерати, трећину преверити на римокатолицизам, а остале побити, изречена јула 1941. у Госпићу. Била је то само једна у низу сличних изјава усташких моћника и званичника у том периоду.

Масовност злочина над Србима у НДХ, и степен њихове бестијаности, ужаснули су тада чак и окупаторе.

Познато је да је рецимо Глез фон Хорстенау, како наводи у сећањима, био згрожен. 

Илустративна је прича Малапартеа, тада познатог фашистичког новинара, који је приликом пријема код Павелића, поглавника НДХ, уочио плетену корпу необичне садржине, пуну људских очију, по Павелићевим речима "дар верних усташа". Истоветан призор забележио је и Витомил Зупан, словеначки писац, у Госпићу, врећу људских очију, као својеврсни трофеј усташа.                                          

Процене о броју убијених Срба од стране хрватских усташа, разликују се. 

Примера ради, Херман Нојбахер немачки званичник на простору Југоистока, забележио је да се усташе хвале да су побили миллион Срба, али се њему чинило да је реч о "хвалисању". Према Нојбахеру, који није био присталица усташких метода, број убијених Срба у НДХ био је око 750.000.

Осим у логорима, којих је у НДХ било више десетина, масовна убиства, покољи Срба од стране хрватских усташа догађали су се посвуда, по селима, над разним вртачама, у црквама, као у Глини, и другде. 

Сигуран број жртава никада неће бити утврђен, пошто прецизни пописи нису, у том делу, на време спроведени, а проток времена је учинио да се многи забораве. На крају, уништаване су систематски целокупне породице.

Највеће стратиште био је логор Јасеновац, устројен августа 1941. Та монструозна индустрија злочина била је активна до априла 1945, када се догодило пробој логораша, 22. априла.

По низу процена, бестијалност злочина који су се у њему догађали јединствена је.  

Према налазима државне комисије Хрватске, убрзо по ослобођењу, закључено је да је у систему логора Јасеновац усмрћено око пола милиона лица, до 600.000. Извештај је био објављен, и такође представљен Међународном суду у Нирнбергу.

Према налазима Гидеона Грајфа, израелског стручњака за холокауст, у Јасеновцу, који он назива " Балкански Аушвиц", страдало је око 700.000 Срба, Јевреја, Рома, и других. Огромну већину страдалника чинили су Срби. Грајф је такође описао 57 метода мучења и убијања које су примењивале хрватске усташе. 

Даном сећања и комеморацијама, одлучно се наглашава да се страдалници, жртве монструозне усташке НДХ, никада не смеју препустити забораву.

(Тањуг) Фото: Илустрација/Агенције