Ципрас пристао на све услове ЕУ и ММФ-а

Грчки премијер Алексис Ципрас спреман је да усвоји готово све предлоге међународних кредитора изнете протеклог викенда, наводи Фајненшел тајмс.

Свијет 01.07.2015 | 11:43

Британски лист објављује писмо од две стране у којем је Ципрас навео да ће Атина прихватити све предлоге за реформу система ПДВ, али је захтевао да остане на снази посебан попуст од 30 одсто за територију острва.

Грчки премијер тражи и да померање границе за одлазак у пензију на 67 година почне да се примењује тек од октобра 2022, а не одмах, како то захтевају кредитори.

Тражи и да специјални "зајам солидарности" за сиромашне пензионере буде продужен до 2019. године, што је дужи период од оног који траже кредитори.

Писмо је послато у Међународни монетарни фонд, Европску комисију и Европску централну банку, могло би да послужи као основа за добијање новог пакета помоћи у наредном периоду.

"Грчка је спремна да прихвати споразум понуђен на највишем нивоу, уколико буду укључени горепоменути амнадмани, додаци и разјашњења", написао је Ципрас.

На вест о Ципрасовом "узмицању" порасли су индекси на европским берзама, преноси британски лист.

Министри финансија еврозоне састају се данас, како би расправљали о новом предлогу из Атине.

Грчка подељена пред референдум

Уколико Ципрас, ипак, не одустане од референдума, већина Грка гласала би против услова страних кредитора у предложеном споразуму за спасавање Грчке.

Међутим, предност у корист опције "не" знатно је сужена пошто су грчке банке затвориле своја врата ове седмице, показују резултати данас објављене анкете, преноси Тањуг.

Анкета објављена у левичарском листу Ефимерида тон синтакто (Новине за новинаре) показала да је 54 за "не" на референдуму у односу на 33 одсто оних који ће заокружити "да".

Међутим, резултати прегледа изјашњавања испитаника пре и после одлуке о затварању грчких банка и наметању контроле капитала (лимитирање подизања готовине на 60 евра), показују да је све мање разлике у ставовима.

Пре одлуке о затварању банака, испитаници су у 57 одсто случајева било против понуде страних кредитора, а 30 одсто је било за, док је анкета после објављивања одлуке о банкама показала да је пала подршка на 46 одсто оних који се противе "јарму ЕУ" у односу 37 одсто они који се слажу са одлукама европске тројке.

Истраживање спроведено од 28. - 30. јуна, показало је да је најјача подршка за "не" међу гласачима владајуће левичарске Сиризе, крајње десничарске партије "Златна зора" и комуниста, док су присталице Нове демократије, проевропске центристичке То потами и партије левог центра ПАСОК били за подршку захтева страних кредитора.

Анкета Института ПроРата показује да 86 одсто испитаника планира да гласа на референдуму у недељу, 5. јула, док је 38 одсто било против одржавања референдума, пренела је агенција Ројтерс.

Извор: РТС