Партизан и Звезда оборили рекорд! Какве ће бити последице?!

Инвазија странаца! У овом тренутку вечити ривали збирно имају 16 фудбалера из иностранства, којима - хтели да признају или не - затварају пут развоју наших талената и улазе у финансијске ризике који поздразумевају измиривање обавеза на време. А то овде није случај...

Фудбал 02.07.2015 | 23:00

Туђе слађе. Кад је потребно завући руку у џеп и довести златног Орлића и јато онда су изговори „знате ли колико коштају, немамо ми тих пара, други им нуде више“, међутим, чим се помене странац растрче се челници и Партизана и Црвене звезде на све стране, јуре банкарске гаранције, обезбеђују менице и дају преко реалних могућности само да би увезли робу из иностранства. Зато ће се један од најдинамичнијих и најузбудљивијих прелазних рокова у Суперлиги у последњој деценији памтити, између осталог, по чињеници да су још пре његовог званичног почетка (пијаца отворена данас, 1. јула) вечити ривали нашег фудбала договорили сарадњу са чак седморицом легионара.

Црно-бели су довели Валерија Божинова (Бугарска), Фабрисија Дорнеласа (Бразил) и Абубакара Оумаруа (Камерун), њихове комшије са црвено-беле стране Топчидерског брда Уга Вијеиру (Португал), Бруна Матоса (Бразил), Идана Вереда (Израел) и Луиса Ибањеза (Аргентина), а према признају и једних и других – то није крај. А чак и да до 31. августа, кад се званично затвара прелазни рок, нико више не потпише вечити ривали су већ оборили један рекорд. Наиме, у овом тренутку збирно имају највише странаца откако се игра фудбал у нашој држави (било да се звала СФРЈ, СРЈ, СЦГ или Србија), јер је после расплета у уторак поподне у историју отишао податак с почетка првенства 2008/2009. (као полазна тачка анализе узет је састав тимова на почетку сезоне) кад су збирно на окупу имали чак 14 играча са страним пасошима. Сад су на коти 16.

Тренутни резултат је 9:7 у корист црвено-белих, јер су на Маракани од раније Џошуа Паркер, Мамаду Мбођ, Данијел Аврамовски, Петар Орландић и Владимир Јововић, док се у Хумској као странци воде Иван Бандаловски, Грегор Балажиц, Петар Грбић и Бранко Илић (пореклом Србин, али по држављанству Словенац), мада не би требало сметнути с ума да у табор шампиона стигне дуго најављивани Бразилац Габријел Маркињос.

Зато су се и Партизан и Звезда, као ретко кад, удружили и преко Заједнице Суперлиге Извршном одбору ФСС (заседа 7. јула) предложили да се од следећег првенства (почиње 18. јула) повећа број странаца на терену, да уместо досадашња четири истовремено у једном тиму могу да их буду шесторица. Све то тако што ће фудбалери који имају пасош Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине бити третирани као домаћи, односно само ће Хрвати и Словенци, као предстанвици Европске уније, имати и надаље статус „правих“ странаца.

Уз конкретно питање: какве ће последице то изазвати?

БОРБА ЗА МЕСТО СТАРТЕРА, „ВИСИ“ ШАПОЊИЋ?

Сигурно и фудбалске и економске. Бар што се тиче Партизана који ће, како сад ствари стоје, у стартних 11 имати најмање петорицу странаца. И староседеоци и новајлије имају завидне биографије, репрезентативни педигре, изградили су и име и презиме у фудбалском свету и чисто играчки требало би да представљају озбиљан помак ка остворењу амбиција у виду пласмана у групну фазу УЕФА такмичења и освајања титуле.

Поврх свега – нису коштали ништа! А то је у оскудном финансијском тренутку у коме се налази клуб велики плус за запослене у Хумској 1, јер се њихов ангажман не може подвести под луксуз какав су, на пример, не тако давно били потписи Едуарда и Маркеша.

На папиру, Божинов и Оумару ганатују бар по 15 голова у сезони, на папиру је остало записано и да је Зоран Милинковић рекао како Дорнелас има квалитет да помогне у одбрани и сад се само чека да те велике најаве тандем нападача и нови штопер преселикају на терен.

До тада, део јавности ће се питати због чега је Партизан одступио од политике форсирања играча из своје школе, традиционалном и брижљивом њиховом развоју и да ли је довођењем толико странаца сужен простор за експлозију талената. Најпре Ивана Шапоњића, који је заблистао у пролећној сезони, онда постао првак света на Новом Зеланду и по здравој логици са толико количином самопоуздања требало би да буде први шпиц екипе у којој – не бисмо се ни то зачудили – можда и неће остати уколико стигне понуда до краја лета.

На крају, што кажу странци, не и мање битно: за који новц ће Партизан уновчити доласке фудбалера из инострантва кад за то дође време. Чињеница да је са Бугарином Божиновим и Камерунцем Абубакаром договорио двогодишњу сарадњу сугерише да ће га већ наредног лета (кад истиче позајмица Бразилцу Дорнеласу) продати како не би дошао у позицију да му оду за џабе. Јер није поента само не изгубити, него и – зарадити!

КАКО ЗВЕЗДА ПЛАНИРА ДА САЧУВА МИР У СВЛАЧИОНИЦИ?

Рекло би се да су странци нужно зло у Црвеној звезди. Уз повремене испаде, и доласке Адилсона, јурњава за појачањима из иностранства саживела је у председничкој ери Драгана Стојковића Пиксија. Један за другим црвено–бели дрес су облачили Баркос, Герогијев, Аилтон, Салас, Броновицки, Кастиљо... Испоставило се да су били бледе сенке за одлазећу децу клуба... Иако је после серијских потписа Уга Вијеире, Бруна Матоса, Идана Вереда и Луиса Ибањеза (још се чека промоција), у звездашкој јавности завладала блага еуфорија навијачи имају урођени страх када се поведе реч о бројним „мајсторима“ фудбала рођеним негде далеко.

Уосталом, говор бројки јасно показује да је Црвена звезда у последњих десет година изгубила 20.000.000 евра, а да је само профитирала на Молини и донекле Кастиљу. Генерални директор клуба Звездан Терзић признао је да су странци који су задужили опрему српског вицешампиона били на његовом Б списку жеља које су, пре свега, биле усмерене ка златним Орлићима. Чак ако се сви набројани играчи испоставе као појачања у Црвеној звезди ће морати да воде рачуна о хармонији у свлачионици... Колико год се играчи служили изанђалим фразама о „никад бољој атмосфери“ ривалитет између домаћих и страних играча мора да постоји.

Ако ништа друго онда због примања. Тако је било и 2007. године када су Тришовић и Короман показивали анимозитет према присутним Латиносима. Тако је и било у тренерској ери Роберта Просинечког. Тим је дисао једним плућима све док је имао резултате. Серија неуспеха изазвала је озбиљне сукобе у свлачионици, а тада ражаловани капитен Милан Вилотић желео физички да се обрачуна са Колумбијцем Борхом...

Велики проблем са странцима направио је и бивши спортски директор Илија Ивића. Током пролећа 2009. године дешавало се да их у стартној постави Црвене звезде буду седморица (и то врло сумњивог квалитета). На крају су се Џеферсон, Фереира Росо, Паркер, Исах, Шишић, Тричковски и Клео разбежали.

Навијачима Црвене звезде остаје да верују да су Звездан Терзић и његови најближи сарадници показали више умећа, те да деца клуба неће бити скрајнута због Матоса, Вијеире, Верада...

Ма, колики квалитет они имали. И колико год зарађивали. А морају да се плате на време. У супротном...