Partizan i Zvezda oborili rekord! Kakve će biti posledice?!

Invazija stranaca! U ovom trenutku večiti rivali zbirno imaju 16 fudbalera iz inostranstva, kojima - hteli da priznaju ili ne - zatvaraju put razvoju naših talenata i ulaze u finansijske rizike koji pozdrazumevaju izmirivanje obaveza na vreme. A to ovde nije slučaj...

Fudbal 02.07.2015 | 23:00

Tuđe slađe. Kad je potrebno zavući ruku u džep i dovesti zlatnog Orlića i jato onda su izgovori „znate li koliko koštaju, nemamo mi tih para, drugi im nude više“, međutim, čim se pomene stranac rastrče se čelnici i Partizana i Crvene zvezde na sve strane, jure bankarske garancije, obezbeđuju menice i daju preko realnih mogućnosti samo da bi uvezli robu iz inostranstva. Zato će se jedan od najdinamičnijih i najuzbudljivijih prelaznih rokova u Superligi u poslednjoj deceniji pamtiti, između ostalog, po činjenici da su još pre njegovog zvaničnog početka (pijaca otvorena danas, 1. jula) večiti rivali našeg fudbala dogovorili saradnju sa čak sedmoricom legionara.

Crno-beli su doveli Valerija Božinova (Bugarska), Fabrisija Dornelasa (Brazil) i Abubakara Oumarua (Kamerun), njihove komšije sa crveno-bele strane Topčiderskog brda Uga Vijeiru (Portugal), Bruna Matosa (Brazil), Idana Vereda (Izrael) i Luisa Ibanjeza (Argentina), a prema priznaju i jednih i drugih – to nije kraj. A čak i da do 31. avgusta, kad se zvanično zatvara prelazni rok, niko više ne potpiše večiti rivali su već oborili jedan rekord. Naime, u ovom trenutku zbirno imaju najviše stranaca otkako se igra fudbal u našoj državi (bilo da se zvala SFRJ, SRJ, SCG ili Srbija), jer je posle raspleta u utorak popodne u istoriju otišao podatak s početka prvenstva 2008/2009. (kao polazna tačka analize uzet je sastav timova na početku sezone) kad su zbirno na okupu imali čak 14 igrača sa stranim pasošima. Sad su na koti 16.

Trenutni rezultat je 9:7 u korist crveno-belih, jer su na Marakani od ranije Džošua Parker, Mamadu Mbođ, Danijel Avramovski, Petar Orlandić i Vladimir Jovović, dok se u Humskoj kao stranci vode Ivan Bandalovski, Gregor Balažic, Petar Grbić i Branko Ilić (poreklom Srbin, ali po državljanstvu Slovenac), mada ne bi trebalo smetnuti s uma da u tabor šampiona stigne dugo najavljivani Brazilac Gabrijel Markinjos.

Zato su se i Partizan i Zvezda, kao retko kad, udružili i preko Zajednice Superlige Izvršnom odboru FSS (zaseda 7. jula) predložili da se od sledećeg prvenstva (počinje 18. jula) poveća broj stranaca na terenu, da umesto dosadašnja četiri istovremeno u jednom timu mogu da ih budu šestorica. Sve to tako što će fudbaleri koji imaju pasoš Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine biti tretirani kao domaći, odnosno samo će Hrvati i Slovenci, kao predstanvici Evropske unije, imati i nadalje status „pravih“ stranaca.

Uz konkretno pitanje: kakve će posledice to izazvati?

BORBA ZA MESTO STARTERA, „VISI“ ŠAPONJIĆ?

Sigurno i fudbalske i ekonomske. Bar što se tiče Partizana koji će, kako sad stvari stoje, u startnih 11 imati najmanje petoricu stranaca. I starosedeoci i novajlije imaju zavidne biografije, reprezentativni pedigre, izgradili su i ime i prezime u fudbalskom svetu i čisto igrački trebalo bi da predstavljaju ozbiljan pomak ka ostvorenju ambicija u vidu plasmana u grupnu fazu UEFA takmičenja i osvajanja titule.

Povrh svega – nisu koštali ništa! A to je u oskudnom finansijskom trenutku u kome se nalazi klub veliki plus za zaposlene u Humskoj 1, jer se njihov angažman ne može podvesti pod luksuz kakav su, na primer, ne tako davno bili potpisi Eduarda i Markeša.

Na papiru, Božinov i Oumaru ganatuju bar po 15 golova u sezoni, na papiru je ostalo zapisano i da je Zoran Milinković rekao kako Dornelas ima kvalitet da pomogne u odbrani i sad se samo čeka da te velike najave tandem napadača i novi štoper preselikaju na teren.

Do tada, deo javnosti će se pitati zbog čega je Partizan odstupio od politike forsiranja igrača iz svoje škole, tradicionalnom i brižljivom njihovom razvoju i da li je dovođenjem toliko stranaca sužen prostor za eksploziju talenata. Najpre Ivana Šaponjića, koji je zablistao u prolećnoj sezoni, onda postao prvak sveta na Novom Zelandu i po zdravoj logici sa toliko količinom samopouzdanja trebalo bi da bude prvi špic ekipe u kojoj – ne bismo se ni to začudili – možda i neće ostati ukoliko stigne ponuda do kraja leta.

Na kraju, što kažu stranci, ne i manje bitno: za koji novc će Partizan unovčiti dolaske fudbalera iz inostrantva kad za to dođe vreme. Činjenica da je sa Bugarinom Božinovim i Kameruncem Abubakarom dogovorio dvogodišnju saradnju sugeriše da će ga već narednog leta (kad ističe pozajmica Brazilcu Dornelasu) prodati kako ne bi došao u poziciju da mu odu za džabe. Jer nije poenta samo ne izgubiti, nego i – zaraditi!

KAKO ZVEZDA PLANIRA DA SAČUVA MIR U SVLAČIONICI?

Reklo bi se da su stranci nužno zlo u Crvenoj zvezdi. Uz povremene ispade, i dolaske Adilsona, jurnjava za pojačanjima iz inostranstva saživela je u predsedničkoj eri Dragana Stojkovića Piksija. Jedan za drugim crveno–beli dres su oblačili Barkos, Gerogijev, Ailton, Salas, Bronovicki, Kastiljo... Ispostavilo se da su bili blede senke za odlazeću decu kluba... Iako je posle serijskih potpisa Uga Vijeire, Bruna Matosa, Idana Vereda i Luisa Ibanjeza (još se čeka promocija), u zvezdaškoj javnosti zavladala blaga euforija navijači imaju urođeni strah kada se povede reč o brojnim „majstorima“ fudbala rođenim negde daleko.

Uostalom, govor brojki jasno pokazuje da je Crvena zvezda u poslednjih deset godina izgubila 20.000.000 evra, a da je samo profitirala na Molini i donekle Kastilju. Generalni direktor kluba Zvezdan Terzić priznao je da su stranci koji su zadužili opremu srpskog vicešampiona bili na njegovom B spisku želja koje su, pre svega, bile usmerene ka zlatnim Orlićima. Čak ako se svi nabrojani igrači ispostave kao pojačanja u Crvenoj zvezdi će morati da vode računa o harmoniji u svlačionici... Koliko god se igrači služili izanđalim frazama o „nikad boljoj atmosferi“ rivalitet između domaćih i stranih igrača mora da postoji.

Ako ništa drugo onda zbog primanja. Tako je bilo i 2007. godine kada su Trišović i Koroman pokazivali animozitet prema prisutnim Latinosima. Tako je i bilo u trenerskoj eri Roberta Prosinečkog. Tim je disao jednim plućima sve dok je imao rezultate. Serija neuspeha izazvala je ozbiljne sukobe u svlačionici, a tada ražalovani kapiten Milan Vilotić želeo fizički da se obračuna sa Kolumbijcem Borhom...

Veliki problem sa strancima napravio je i bivši sportski direktor Ilija Ivića. Tokom proleća 2009. godine dešavalo se da ih u startnoj postavi Crvene zvezde budu sedmorica (i to vrlo sumnjivog kvaliteta). Na kraju su se Džeferson, Fereira Roso, Parker, Isah, Šišić, Tričkovski i Kleo razbežali.

Navijačima Crvene zvezde ostaje da veruju da su Zvezdan Terzić i njegovi najbliži saradnici pokazali više umeća, te da deca kluba neće biti skrajnuta zbog Matosa, Vijeire, Verada...

Ma, koliki kvalitet oni imali. I koliko god zarađivali. A moraju da se plate na vreme. U suprotnom...