Анализа - Вимблдон: Да ли је Енди фаворит број 1?!

“Мислим да сада игра на истом нивоу као у време када је освајао Грен слем титуле“.

Тенис 27.06.2015 | 23:40

То је изјавио Жил Милер после пораза од Ендија Марија у четвртфиналу турнира на Квинсу.

И заиста, Шкот поново делује као тенисер који је славио на УС опену 2012. и на Вимблдону 2013. године, уз још два финала у том периоду (Вимблдон 2012. и Мелбурн 2013).

Од тада се Мари мучио са самопоуздањем и повредом леђа, али утисак је да је поново спреман за највећа дела. Шта ће све утицати на то да Мари дође или не дође до трофеја на Вимблдону?

1. Стил његове игре потпуно одговара травнатој подлози. Поседује снажан први сервис. Уз Ђоковића је најбољи ритернер на свету и бекхенд слајс му је сасвим солидно оружје. Поред тога, истанчан осећај за лопту увек је био Ендијева предност, врло добро игра и волеје, а на трави се осећа као свој на своме, па се креће одлично и ретко се клиза.

2. Нема више притиска. Пре две сезоне Мари је после 77 година постао први Британац који је славио на Вимблдону и више неће морати да се суочава са нездравим императивом победе. То није занемарљив фактор, поготово што Ендију одговора све остало у вези са Вимблдоном.

3. Здрав је. Напокон Мари може да се концентрише искључиво на тенис. Операција леђа крајем 2013. године одразила се на целу следећу сезону, а пауза због повреде утицала је и на пад самопоуздања. Отуда смо виђали много слабије партије, ’таворио’ је практично целе 2014. године и многи су се питали да ли ће се икада вратити у врх. Ове сезоне видели смо да Мари може да игра изврсно и на шљаци када га леђа не муче, у Мелбурну је поново дошао до финала, а трофеј на Квинсу идеална је најава Вимблдона.

4. Једна, али велика бољка остају мечеви са најјачима, мада та прича има и своју другу страну. Енди је добио Надала у Мадриду, уз ограду да је Рафа тренутно далеко од свог максимума, док са Федерером није ни играо ове сезоне. Новак Ђоковић и даље је планина на коју Мари покушава да се попне, и то траје непуне две године, пошто је од српског тенисера изгубио у осам последњих мечева. Међутим, на Вимблдону се игра на јединој подлози која по природи више одговара Ендију. Добио је оба окршаја са Новаком на трави, и то у два врло важна меча – на Олимпијским играма у Лондону било је 7:5, 7:5, а годину дана касније у финалу Вимблдона резултат је гласио 6:4, 7:5, 6:4. Управо то може да му помогне и са психичког аспекта у припреми најважнијих окршаја.

5. Сервери у кризи. Тенисери који умногоме игру базирају на сервису не долазе на Вимблдон у задовољавајућој форми. Ту се пре свега мисли на Марина Чилића – чинило се да је Гарос најава бољих издања, али је потом хрватски тенисер у Штутгарту и на Квинсу губио од Троицког. Милош Раонић, прошлогодишњи полуфиналиста, на Квинсу се вратио на терен после месец дана паузе због повреде и изгубио је у четвртфиналу од Симона, док је Ник Кирјос у кризи и окончао је сарадњу са дугогодишњим тренером на мање од недељу дана до почетка трећег Грен слем турнира у сезони.

У фази лутања и даље је и Григор Димитров, који је прошле године избацио Марија на Вимблдону, а и учешће Жо-Вилфреда Цонге под знаком је питања. Логично, таква ситуација не погодује само Марију, него и његовим највећим супарницима – споменутима, Ђоковићу и Федереру.

6. Троугао Ђоковић-Федерер-Мари. Новак је доживео болан пораз на Ролан Гаросу, али је у прошлости доказао да може да се опорави довољно брзо – прошлосезонски Вимблдон најбољи је пример. Ђоковић поново није играо ниједан турнир између Париза и Лондона, па ће у првој недељи Вимблдона сви још будније пратити Новака и процењивати да ли је успео да остави разочарање иза себе.

Истина је да се то говори годинама, али предстојећи Вимблдон једна је од последњих шанси за Роџера Федерера да освоји 18. Грен слем трофеј. Прошле године био је врло близу, а и сада долази на Вимблдон одморан и лепо расположен после новог тријумфа у Халеу.

Тај трио свакако има највеће шансе за трофеј и зато ће жреб бити изузетно важан – и Новак и Роџер сигурно ће желети да избегну Марија у полуфиналу. Друга опција јесте Стан Вавринка, који иза себе додуше има блистав Ролан Гарос, али на трави никада до сада није био озбиљан фактор и није играч који пружа врхунске партије у континуитету.

Упркос раном поразу на Квинсу, чини се да су Надалова колена поново здрава и да може да се бори са ниским лоптама и свиме осталим што трава носи. Зато двоструког шампиона не би требало олако отписивати, поготово ако успе да прегура прву недељу, а из другог плана вребаће Бердих и Нишикори.