10 милиона марака годишње за смјештај институција БиХ

Да се институције власти на свим новима у БиХ понашају као да живе у најбогатијој, а не најсиромашнијој европској држави одавно је познато. Ипак сваки пут нас непријатно изненади податак који говори о њиховом расипништву.

Босна и Херцеговина 27.06.2015 | 12:30

Да ли сте знали да се за закуп простора за смјештај заједничких институција БиХ годишње потроши 10 милиона марака?

Из буџета заједничких институција БиХ плаћа се закуп 64 хиљаде квадратних метара, за смјештај разних агенција, комисија, управа и истурених одјељења министарстава. Цијена по квадрати изнајмљеног простора креће се од три до 41 марку. Мјесечно се на закуп потроши око 850 хиљада марака, односно 10 милона годишње.

,,Десетине милиона потрошене су протеклих година, а нико не зна како и на који начин, јер нема правилника који прецизира да се мора расписати конкурс, тендер или лицитација за изнајмљивање пословног простора'', упозорава Дарко Бабаљ делегат СДС-а у Вијећу народа Парламентарне скупштине БиХ.

Бабаљ додаје да податак да се цијена квадратног метра за изнајмљивање простора креће од три до 41 марке наводи на сумњу да се и ту ради о криминалу и корупцији.

,,Цијена квадратног метра у Источном Сарајеву је 15 марака, а у Бањалуци 41 марку. У Сарајеву је то између 38 и 40 марака. Предлажем да се заједничке институције преселе у Источно Сарајево, јер ћемо тако уштедјети половину новца који сад издвајамо за закуп'', каже Бабаљ.

Предсјеавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић не изјашњава се о идеји да се заједничке институције БиХ, ради смањења трошкова ,преселе у Источно Сарајево, али признаје да је овакво понашање у оваквој економској ситуацији непримјерено.

,,Савјет министара ће врло брзо донијети одлуку о новом рационалнијем приступу који ће омогућити трајни смјештај институција БиХ у објекте који су власништво БиХ и на тај начин смањити издвајања за рентање. Морају се одредити и горњи лимити кирије који могу бити плаћени. Треба прекинути праксу да агенције саме себи проналазе и саме себи изнајмљују просторе'', истиче Звиздић.

На направилности приликом изнајмљивања пословних простора за смјешта заједничих институција упозоравала је и Канцеларија за ревизију институција БиХ.

,,Ево и данас се још говори о том проблему, а извјештај је урађен још 2011.'', каже замјеник главног ревизора БиХ Џевад Некић и додаје да то потврђује да се препоруке ревизије не поштују.

Добар покушај да се трајно ријеши смјештај неких БХ институција био је куповина објеката у Источном Сарајеву, Бањалуци, Тузли и Мостару.

Међутим већина тих објеката, иако је у власништву БиХ, никада није усељена и још увијек се плаћа закуп неких других простора. Разлога је више али доминирају они у којима се запослени и руководиоци агенција жале да су то неусловне просторије, које намају довољно свјетлости и слично или не задовољавају стандард по којем се за једног државног службеника мора обезбједити осам квадратних метара радног простора, а за руководиоце је то 15 квадрата.

Поставља се питање да ли је морално тражити такве услове када у БиХ још постоји 100 избјегличких центара у којима читаве породице живе у 15 квадарата?

Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић каже да се ту ради о различитим стандардима. ,,Овдје су у питању институције БиХ које представљају државу'', каже Звиздић.

Дарко Бабаљ, делегат СДС-а има другачије мишљење: ,,Не да није морално него је безобразно понашати се овако као што се ми понашамо. Позивам све политичаре да својим примјером допринесу да се поправи ово неиздрживо стање у БиХ'', каже Бабаљ.

Како се појединци личним примјером солидаришу видљиво је сваки дан. Довољно је погледати возни парк и виле у којима бораве. Неки су чак отишли и корак даље па властите станове сами себи изнајмљују, а кирију наплаћују из Буџета БиХ.

БН ТВ