НАТО-бомбе још узимају данак

Намерна сила", звала се акција НАТО алијансе која је, бомбардујући положаје Војске Републике Српске бомбама са осиромашеним уранијумом убила више од стотину цивила.

Било је то пре 20 година и тада је на БиХ пало 1.026 бомби, укупне тежине баченог експлозива од 10.000 тона! Циљ ове НАТО акције био је да се Војска Републике Српске "казни" за гранатирање сарајевске пијаце Маркале и повуче тешко наоружање из околине Сарајева.

И док је регион, па и свет, ових дана фокусиран на 20 година од злочина у Сребреници, НАТО бомбардовање радиоактивним бомбама Хаџића, Вогошће, Илијаша, Јахорине, Пала и Братунца 1995. године још је табу тема, и за овај злочин, јасно је, нико никада неће одговарати.

- Размере овог злочина још се не могу сагледати. НАТО је тада починио стравичан злочин, намеран злочин, са одложеним дејством, од којег и данас људи умиру, и умираће - сведочи за "Новости" др Славица Јовановић из Братунца, која је једна од ретких истраживала накнадне последице бомбардовања осиромашеним уранијумом на становништво, пре свега Хаџића.

Др Јовановић је истраживање радила од 1996-2001. године, а почела је тако што је као доктор у Дому здравља у Братунцу, у који је после рата избегло око 4.500 становника Хаџића, приметила да се лекарима учестало јављају управо избегли Хаџићани.

- Потом сам почела да пратим стопу смртности, јер је у једном малом месту као што је Братунац, у којем је тада било око 20.000 становника, што домицилних, што избеглих из Хаџића, свакодневно било по неколико сахрана и то углавном Хаџићана. Тада се још није знало да су бомбе садржавале осиромашени уранијум, па су чак поједини Хаџићани као "сувенире" у кући држали остатке НАТО пројектила - каже др Јовановић.

Убрзо је приметила да избегло становништво Хаџића масовно умире, и то од карцинома, у много већој мери одмештана.

- Људи су највише умирали од карцинома плућа, дигестивног тракта, дебелог црева и мозга. У том периоду, 1996-2001, до кад сам радила истраживање, стопа смртности Хаџићана у односу на Братунчане била је чак четири пута већа, а два пута већа у односу на остале избеглице из околине Сарајева - каже др Јовановић.

Највише оболелих је било међу бившим радницима Техничко-ремонтног завода Хаџићи, који је једна од три локације где је непобитно утврђено присуство осиромашеног уранијума.

- Само за тих пет година умрло је 400 избеглих Хаџићана, углавном од малигних болести. Велики број њих, од 4.500 колико их је избегло у Братунац, потом се раселио у Србију и широм света и даље податке о стопи смртности немам. Али, остала је велика опасност по становништво које данас живи на подручјима бомбардованим осиромашеним уранијумом, јер је време распадања честица уранијума четири милијарде година. Можете замислити последице уласка тих честица у водне токове и ланац исхране, јер се у земљи још налазе трагови уранијума, па и један број неексплодираних бомби - напомиње др Јовановић.

Она истиче да је своје радове објављивала на доста медицинских конгреса после рата у Српској и свету и да је нико до данас није демантовао.

УН ПОТВРДИО ПРИСУТНОСТ УРАНИЈУМА

У Извештају УН Програма за заштиту животне средине под називом "Осиромашени уранијум у БиХ - постконфликтна процена животне средине" из 2003. године, утврђена је присутност муниције са осиромашеним уранијумом на три локације: Техничко-ремонтни завод у Хаџићима, касарна "Жуновница" и Складиште артиљеријског оружја на Хан Пијеску. У извештају се посебно упозорава да "постоје многе несигурности кад је реч о могућности да уранијум доспе у воду за пиће, па би због тога у будућности, у близини погођених локација, требало вршити анализу воде".

ИСТРАГА КОМИСИЈЕ

Тек 2005. године овим питањем су почеле да се баве и институције БиХ, па је Комисија Парламентарне скупштине БиХ за истраживање последица радијације осиромашеним уранијумом, утврдила да је на БиХ током НАТО бомбардавања пало око 3,5 тоне бомби и зрна са осиромашеним уранијумом. Међутим, на томе се стало. Даљих истраживања није било.

Извор: Вечерње новости