Ко је мијењао странке и трговао страначким дресовима?

Осим афере “папак”, на политичкој сцени у РС, али и БиХ све су актуелнији политички трансфери. Иако прелетачи из једне у другу странку као најчешћи разлог наводе неслагање са партијским врхом, чињеница је да су полуге власти и лични интереси изнад добробити за грађане, који су их бирали.

Република Српска 24.06.2015 | 19:44

Док се на заводима за запошљавање у БиХ повећава број незапослених и оних који остају без посла, истовремено расте и број политичких развода бракова. Такође, куповна моћ грађана опада, али је у порасту политичка трговина.

Све чешће политичари мијењају или кроје нове страначке дресове, па је на сцени својеврсна тржница, на којој је образ, очигледно, најбоља роба. Више се у институцијама на свим нивоима власти не тргује тајно, већ транспарентно и јавно. Политички трансфери су постали занимљивији од спортских.

Међу најсвјежијим је излазак Дарка Бањца из СДС-а, који је кренуо стопама свог колеге Ненада Стевандића, који је, како сада ствари стоје, рекордер по мијењању страначких дресова. Након развода са Стевандићем, СДС је лансирао податак да је он до сада промијенио чак осам политичких партија, међу којима су: Српска странка, Демократска странка за Бањалуку и Крајину, Српска радикална странка РС, Крајишка демократска странка и Српска демократска странка. Математичка рачуница каже да је Стевандић од 1990. године, када су одржани први вишестраначки избори у Босни и Херцеговини, до данас на сваке три године мијењао политичку партију.

Донедавно је титулу првог прелетача из једне у другу странку имао Никола Шпирић, такође поријеклом из Дрвара, одакле је и Стевандић. Шпирић је лутао кроз бурне воде вишепартијског система, али је посљедњих година, ипак, успио да уплови у мирну луку социјалдемократије. Био је члан Српске радикалне странке, оснивач Демократске странке за Бањалуку и Крајину, а потом члан СДС, па ПДП, да би се од 2002. године угњездио у СНСД-у код Милорада Додика. Због честе промјене дресова, Шпирић је добио надимак Роналдо.

А Додик, који је и актуелни предсједник Републике Српске, првобитно је био у Савезу реформских снага. Током рата у БиХ основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српске демократске странке која је тада имала већину. Послије Дејтонског споразума, из клуба је произашла Странка независних социјалдемократа, која се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом и формирала Савез независних социјалдемократа, чији је Додик и данас предсједник.

Додиков коалициони партнер Марко Павић, вјечни је лидер ДНС-а, који је настао расколом у Српском народном савезу, који је предводила Биљана Плавшић. СНС је настао расколом СДС-а 1997. године, а међу “коловођама” раскола био је Марко Павић.

Дрес СДС-а напустио је и Мирко Бањац, који је касније формирао Савез за народни препород, да би се након неуспјеха скрасио у ДНС-у. Бањац је 2013. године основао Народну партију.

И некадашњи предсједник СДС-а Драган Калинић, након искључења из СДС-а 2010. године, основао је нову политичку партију – Савез за демократску Српску, који је на прошлим изборима потписао споразум о сарадњи са СНСД-ом. Иако само повремено “ваксрсне”, Калинић је однедавно Додиков сајетник за политичка питања.

Међу најпознатијим страначким прелетачима је Војин Митровић из Бијељине, иначе један од најбогатијих народних посланика. Годинама је био у СНСД-у, који је напустио јер није добио мјесто предсједника Градског одбора у Бијељини. У посљедњој предизборној кампањи био је изузетно немилосрдан према актуелној власти СНСД-а и његових савезника. Тада је прешао под скуте НДП-а Драгана Чавића, представљајући се изборним плакатом под слоганом “Гурам даље”. И би тако. Митровић далеко и догура, у фотељу народног посланика. Након што је објављен аудиоснимак на којем премијерка РС Жељка Цвијановић говори о куповини народних посланика, јавност је Митровића препознала као једног од двојице купљених "папака".

И Митровићева суграђанка, некадашња страначка колегиница Милица Марковић, такође, више пута је мијењала страначки дрес. Каријеру политичарке почела је у Српској демократској странци, а потом прелази у Српски народни савез и добија мандат у Народној скупштини РС. Марковићева је крајем 2003. године ушла у СНСД и 2006. године изабрана за посланика у Представничком вијећу Парламентарне скупштине БиХ, а мандат је овјерила и четири године касније.

Када је ријеч о опозицији, међу познатим политичким разводима је онај када је Драган Чавић, некадашњи предсједник РС и лидер СДС-а, након пораза на изборима за предсједника Српске 2006. године, поднио оставку на мјесто предсједника СДС-а. Три године касније основао је Демократску странку, а потом Народни демократски покрет.

Такође, добар политички реторичар, који је протеклих година мијењао и кројио нове странке је Здравко Крсмановић, некадашњи начелник општине Фоча. Био је члан Социјалистичке партије Петра Ђокића, потом је 2009. године основао Нову социјалистичку партију, а сада је потпредсједник НДП-а Драгана Чавића.

Ово су појединци у мору политичара, који су протеклих година мијењали увјерења, ставове... Многи су, захваљујући промјени страначких дресова профитирали, неки су одавно заборављени, јер су нестали са политичке сцене, а неки ће остати упамћени као главни актери афере “два папак”.

Од политичких лидера у Српској, једини који нису мијењали дресове су предсједник СДС-а Младен Босић и лидер Социјалистичке партије Петар Ђокић.

(БН ТВ)