Која је цијена руског вета о резолуцији?

Влада Србије и премијер Александар Вучић налазе се пред великим изазовом. У идуће двије седмице Вучић треба да одлучи хоће ли од Русије да затражи улагање вета у Савјет безбједности Уједињених нација на Декларацију о Сребреници, коју предлаже Велика Британија.

Србија 24.06.2015 | 16:10

У Београду је британски приједлог изазвао незадовољство и оцјене како се ради о новом притиску, али постоји и страх да би улагање вета довело до прекида преговора с Европском унијом, што би имало катастрофалне економске посљедице за Србију. Ово је потврдио и Вучић који је рекао да Србија није спремна да подржи приједлог резолуције о Сребреници, али да је спреман отићи на обиљежавање 20 година од догађаја у Сребреници и одати поштовање бошњачким жртвама.

Савјет безбједности Уједињених нација требало би, на приједлог Велике Британије, да изгласа доношење Резолуције о Сребреници и то 7. јула, четири дана прије обиљежавања двадесетогодишњице од злочина. Према садашњем нацрту резолуције, на четири странице текста чак 35 пута спомиње се термин геноцид, а само три пута помирење. Премда не и експлицитно, јасно је да се одговоност за геноцид приписује српским снагама.

У уводном дијелу је подсјећање да је Хашки трибунал у пресуди генералу Радиславу Крстићу 19. априла 2004. закључио како се у Сребреници догодио геноцид и да је исту квалификацију за злочине у Сребреници дао и Међународни суд правде у Хагу, 26. фебруара 2007. године. У британском приједлогу наводи се и да су “десетине хиљада жена, дјевојака, мушкараца и дјечака жртве сексуалног насиља током сукоба у Босни и Херцеговини, укључујући и Сребреницу”. У закључцима се најоштрије осуђује геноцид у Сребреници, као и свако порицање.

Према мишљењу дипломата у Загребу, Резолуција о Сребреници представља притисак на Србију да би се почела удаљавати од Русије, али и због српске политике у Босни и Херцеговини. Због противљења Милорада Додика, британско-њемачка иницијатива за БиХ (чији је циљ да од Босне створи функционалну државу) на рубу је пропасти, па је доведен у питање и најављени долазак Ангеле Меркел у Сарајево.

Србија има двије могућности - прва је да се власти у Београду прикључе предсједнику Републике Српске Милораду Додику, који је најавио да ће од руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова тражити да Москва стави вето на усвајање резолуције. С Лавровом се треба срести и Ивица Дачић, српски министар спољних послова.

Друга могућност је да се у директним разговорима с Лондоном или преко неке од чланица Вијећа сигурности амандманима покуша ублажити текст документа, који је неповољан за Србију. Само што обје ове варијанте носе ризик новог заустављања преговора Србије с Европском унијом, а то Вучићева влада не може допустити. Резолуцију предлаже Велика Британија, која је једна од најутјицајнијих чланица Европске уније и ако би у Београду подржали вето, ушли би у конфликт с Лондоном.

У првом случају, дипломати с којима смо разговарали процијенили су да би Русија за вето заузврат захтијевала да се Србија обавеже како се неће прикључи НАТО-у упркос притисцима и настави одбијати увести санкције против режима Владимира Путина, али и да омогући нове руске инвестиције.
А с рационалног гледишта, Србија нема превелику корист од савезништва с Русијом. Упркос уобичајеном вјеровању, Путинова балканска политика изразито је прагматична. Србија, на примјер, скупље плаћа увоз руског плина него Мађарска, Аустрија или Њемачка.

У руске пословне интересе увјерио се и Додик. Економска ситуација у Републици српској изразито је тешка и дуг Додиковог ентитета на крају прошле године износио је чак 4,7 милијарди конвертибилних марака, што је 2,4 милијарде евра. Да би власти могле редовно да плаћају администрацију, Милорад Додик затражио је кредит од Русије. Иако је у марту најавио да у Републику Српску стиже првих 70 милиона евра од руског кредита тешког укупно 270 милиона евра, до сада није стигло ништа. Наиме, није ријеч о државном зајму, већ кредиту који би одобрила “Сбербанка” - руска комерцијална банка. “Сбербанка” је спремна дати кредит, али под врло строгим условима и то тако што би Републици Српској дала хипотеку. Убрзо се открило да Руси желе хипотеку на дијелове или на комплетну Електропривреду Републике Српске.

Додик је у Москву отишао да би исходио кредит и успут покушао лобирати против Резолуције о Сребреници. У Русији су јако заинтересовани и за куповину Електропривреде Србије, коју жели руска државна Електропривреда. Вучићева влада најавила је расписивање тендера за тражење стратешких партнера, али Руси инсистирају на продаји путем директних преговора, као код Нафтне индустрије Србије, коју су купили за свега 400 милиона евра.

(Јутарњи. хр)