Приступање ЕУ не смије бити злоупотријебљено

Република Српска 08.11.2012 | 04:10

Република Српска ће, што се тиче далекосежних уставних промјена, помно водити рачуна о томе да процес приступања ЕУ не буде злоупотријебљен од домаћих и страних актера као изговор за драстичне уставне промјене које нису неопходне за приступање, а штетне су не само по Српску, него и за БиХ у цјелини, истакнуто је у Осмом извјештају Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН. У дијелу извјештаја у коме су наглашене неке очигледне предности децентрализованог система, наводи се да структура БиХ успостављена дејтонским уставом не представља сметњу за кретање БиХ према чланству у ЕУ, што је и Европска комисија небројено пута потврдила, те се мора бранити и јачати. „Свака уставна промјена коју би могло налагати чланство у ЕУ, морала би да буде резултат отвореног и законитог процеса, те унутрашњег консензуса ког треба да постигну институције у БиХ, без страног уплитања. Уз то, свака таква уставна промјена мора садржавати основне механизме заштите аутономије ентитета и равноправности конститутивних народа БиХ гарантованих Уставом БиХ“, наведено је у документу. Уз оцјену да је децентрализована БиХ предвиђена дејтонским уставом једина БиХ која може да функционише, у извјештају се истиче и да недавна парализа Савјета министара БиХ и политички раздор између двије водеће бошњачке странке, који је зауставио напредак током четири мјесеца, показује мудрост структуре таквог устава, који највећи број надлежности препушта ентитетима. „Децентрализовани дејтонски систем ограничава утицај парализе на нивоу БиХ зато што свакодневне послове јавне управе највећим дијелом повјерава ентитетима. Ефекат недавног застоја на нивоу БиХ ублажен је у Републици Српској, која је наставила реформе енергичним корацима. У централизованијем систему, периодичне епизоде застоја на нивоу БиХ могле би да имају катастрофалне посљедице по цијелу БиХ“, напомиње се у извјештају. Република Српска подсјећа да је децентрализација успјешно примијењена у многим земљама, као и да академска истраживања показују да погодује ефикасности, нарочито у земљама попут БиХ, гдје постоји велика разлика у политичким приоритетима регија. У извјештају се подсјећа да је децентрализована природа БиХ омогућила Влади Српске да у протеклих неколико година усвоји далекосежне тржишне реформе којима су створени услови за снажан и континуиран економски раст, док се новац на нивоу БиХ често расипа будући да се ради без транспарентности и одговорности према грађанима. „БиХ је успостављена Дејтонским споразумом као високо децентрализована земља. Поред 10 надлежности које су конкретно дате институцијама БиХ на основу члана 3/1/ Устава, сва управа у БиХ спада у надлежност ентитета. Чак и након преношења великог број надлежности – било добровољног или присилног – на институције БиХ, кључна надлежност за управу у БиХ и даље лежи на ентитетима. Забрињава, дакле, то што институције БиХ имају огромне трошкове, упркос томе што имају далеко мање одговорности и надлежности у односу на ентитете“, истиче се у документу. У извјештају се подсјећа и да су 2010. године расходи БиХ износили 1,27 милијарди КМ у односу на 1,59 милијарде КМ у Републици Српској и 1,73 милијарде КМ у Федерацији БиХ. „У финансијском погледу, дакле, институције БиХ економски изгледају као трећи ентитет без пратећих услуга“, истиче се у извјештају и додаје да је Српска, у настојањима да се ублаже негативне економске посљедице неодговорности институција БиХ, почела да истражује креативна рјешења у смислу смањења финансијске растрошности и повећања средстава за иницијативе којима би се повећао економски развој и стабилност, те с тим циљем недавно предожила демилитаризацију БиХ. Као још један у низу примјера негативних страна централизације, Српска у документу наводи безбједносне структуре на нивоу БиХ, чија тијела подривају борбу против тероризма. „Терористички напад на америчку Амбасаду у Сарајеву, који се десио у октобру прошле године, очити је подсјетник на опасност коју терористи, инспирисани исламским радикализмом, представљају по грађане БиХ, било да су Бошњаци, Срби или Хрвати“, наводи се у Дијелу два извјештаја, уз подсјећање на терористички напад на полицијску станицу у Бугојну, када је убијен један полицајац, а шест повријеђено. Оцијенивши да би даља централизација безбједносних агенција у БиХ додатно подрила борбу против тероризма, Републике Српска констатује да је у БиХ, нажалост, једина која опасности од ових насилних екстремиста приступа са озбиљношћу коју она завређује.