Сребреница: Ни пребољети ни опростити
Раши је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да га посетимо, као и свих ових година. И Ацу посећујемо у дану рођења. Нећу да кажем: посећујемо им гробове.
Република Српска 22.06.2015 | 08:40Моја су деца у мени жива. Њиховом душом ја дишем. И њихов, срећом, преживели брат. Његова деца. А сви остали су нас заборавили. Ето, свратите ви, још понеко од новинара... Све се зарекнем да ћу речи оловом да залијем. Шта вреди. Ко још чује и кога још интересује ова моја прича.
Милица и Томо Димитријевић дочекали су нас испред куће, у Скеланима, општина Сребреница. На узвишици, испод винове лозе засађене кад им се први син, Славиша, родио, стајали су као окамењени споменици. На столу фотографије дечака. А свуда туга, дуга двадесет две године.
- И Славиша ми каже: “Немој, мајко, више да причаш. Само те потресају”.
Томо ћути. И, све време је ћутао. Готово непомичан.
Димитријевићима су 16. јануара 1993. године у нападу на Скелане сребреничких муслимана под командом Орића, убијена деца. Александар је имао четири и по године. Радиша, тек напунио једанаест, тог јануарског дана је тешко рањен. Подлегао је повредама на Војномедицинској академији, после пола године борбе за живот. У нападу је повређен и најстарији Миличин и Томин син, Славиша. Имао је 14 година. Лекари су једва успели да га спасу.
- Само ми је ово остало од Раше - показује Милица дечји рукопис у свесци. А од Аце... само ова фотографија. Само ову, његову фотографију имам.
Метком заустављено детињство. А, остао осмех на фотографијама уз које се буде и иду у ноћ Милица и Томо.
- Кажем им сваког јутра: “Добро јутро.” Сваке вечери: “Лака вам ноћ, моја децо, и лака вам земља, мученици моји малени. Мајка вас не заборавља и никада неће.”
ХРОНИКА ЗЛОЧИНА "ПОЉА НЕСРЕЋЕ"
Имена српских жртава у Скеланима, али и у целој Сребреници, Братунцу, читавом Подрињу и регији Бирач, од 1992. до 1995. године пописао је и именовао одговорне професор Бата Иванишевић, у својој најновијој хроници злочина “Поља несреће”. Ова књига, у издању “Вукотић медије”, биће промовисана 9. јула у Дому културе у Сребреници.
Милица грли фотографије. Томо окреће главу.
- Овако сам их стално грлила. Сад, кад загрлим Синишиног сина, као да су и они у мом наручју. И, ви ме сад питате: “Како си, Милице?” Сад ме питате, кад се подигла галама око Орића и резолуције. Како сам? Тако, што живим са својом раном. Нити могу да је преболим, нити могу да опростим. Али, ко да ме чује? Кажу у тој резолуцији: у Сребреници је био геноцид. А шта је било овде? Кад су нас напали, у Скеланима је било нас стотинак. Нас, који смо остали у својим кућама. А од тих стотинак, убијено је 69. Па шта је онда геноцид? Да ли је и ово геноцид... Кажу, исто, у тој резолуцији да је потребно помирење. Помирење може да буде када неког осуде за моју мртву децу. Ко је тачно пуцао у њих... Ја знам ко је командовао.
Туга и гнев. Очај и љутња. Све у једном трену. Овде, стварно, нема шта да се пита. Овде се само плаче.
- Ноћима нисам спавала кад су Орића ослободили - говори Милица Димитријевић. - Како тад, тако и сад. Стално нас варају. Играју се са нашом несрећом. Сви. Онај који је потписао хиљаде муслиманских жртава у Сребреници, овде никад није дошао. И ми смо мајке Сребренице. Скелани су Сребреница, нису Марс. А, кад су, оно, на билбордима уочи десетогодишњице Сребренице, усред Београда освануле слике муслиманске деце, ни тада нисам спавала. Питала сам се, и сад се питам, да ли је неко српско дете икада било на билбордима у Београду, Бањалуци... у Сребреници, Братунцу... било где. Не кажем да је требало да ту буду, да их виде, моја деца. Нису само они убијени.
Ћутимо.
- Знам, знате и ви одговор - каже. - Немам ја ништа против ичије деце. Сви су они били само деца. Убити дете највећи је злочин. Убити моје или твоје, исто је. Зашто се онда броје жртве само једне стране? Зашто смо допустили да кад се каже Сребреница, каже се: “Тамо су страдали само муслимани од Срба”. Понављам вам: И Скелани су Сребреница. И моја деца су Сребреница. И ја сам мајка из Сребренице. Зашто то нико не признаје? Не говори? Не избори се за истину? Не исправи неправду?
ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА
Протестовала сам, јавно, пре неку годину, мислим да је то било у јулу 2011. када је у Поточарима обележаван дан страдања муслимана... Када се и ала и врана сјати да се поклони њиховим жртвама, а наше жртве нико и не спомене, осим нас, њихових најближих. Тада је заменик америчког амбасадора у Сарајеву Џонатан Мур казао да није дошао на комеморацију српским жртвама јер не посећује церемонију где се обележава страдање војске. Питала сам: “Да ли су и моја деца били војници?” Да ли је ико из наше куће ишао у туђу, да убија на кућном прагу. Пљачка и пали?” Ето, то сам питала. Ни тада није било одговора.
Милица Димитријевић - село Скелане, општина Сребреница - поставља хиљаду питања. Питања, без одговора. Између је сећање на 16. јануар 1993. На зору, тог несрећног дана, када су Орићеви војници напали Скелане. Томо Димитријевић, пробуђен пуцњавом и виком, потрпао је децу у ауто. Он и Милица, у паници. Деца вриште. Народ бежи. Томо покушава да се домогне моста на Дрини (Скелане само Дрина дели од Бајине Баште) и пребаци породицу у Србију. Куршуми су, нажалост, били бржи.
- Пред мостом метак је погодио Ацу у главу. Рашу у врат. Видим и Славиша у крви. Аца је, пиле моје, одмах издахнуо. Срце моје, није се ни јавио. Само сам осетила како ми је клонуо у рукама. Раша није могао да се извуче. Метак му је оштетио кичму. Пола године су се на Војномедицинској академији борили за његов живот. Сахранили смо их, обојицу, у Бајиној Башти. Страховала сам да, овде, ни мртви не би имали мир.
Милицу су, прича нам, касније позивали хашки истражитељи. То је једва и чекала. Ишла је у Зворник и сведочила у Центру безбедности.
- Сведочила сам и - ништа. Нико ме после никад није позвао. Да су ме позвали у Хаг, имала бих шта да кажем и имали би шта да чују. Али, верујем, зато ме нису ни позивали.
У дворишту Димитријевића, мале беле патике. Играчке. Око ногу се мота сићушан црни пас.
То је све од нашег унука, Славишиног сина, првенца - говори Милица. - Славиша је, ето, желео да му да Рашино или Александрово име. Ја сам била против. Како једног да дозивам, а друго име да ћутим. Дали смо му име Никола.
Извор: Вечерње новости
Коментари / 14
Оставите коментаронако,из масе
22.06.2015 07:16"Бакирици",имате ли шта паметно за додат?
ОДГОВОРИТЕНедјо
22.06.2015 07:17Милице незнам ста бих написао о трагедији која те је погодила осим да је неизмерно велика и ником тако несто не бих позелио али би јос додао да би те Хаски Трибунал сигурно позвао да си требала сведоцити против неког оптузеног Србина .
ОДГОВОРИТЕБошњак Приједор
22.06.2015 07:25Нека Вам узвисени бог олакса тугу и нека казни поцинитеље овог злоцина кад оцигледно људски суд неце божији хоце сигурно. А успут за Недју и овог из Масе. Ви сте обицне будале које и овакве трагедије користе да би сирили мржњу. Пфуи гадите ми се...
ОДГОВОРИТЕонако,из масе
22.06.2015 07:49Засто ти се пријатељу гадим, да си искрен у својим ријецима не би требало да те моје ријеци дотицу вец напротив да ме подрзавас. Бакир и "Бакирици" подрзавају монструма који је одговоран за овај злоцин и славе га као хероја;ниси ваљда и ти тога става. Правда за све је предуслов за помирење,нека одговарају и "моји" и "твоји".
Недјо
22.06.2015 07:47Мрзња се сири неказњавањем злоцина поцињених од стране Босњака(одговор Босњаку из Приједора ).
ОДГОВОРИТЕМилојко Бања Лука
22.06.2015 07:48Драга Госпођо Милице,у вашу тугу и бол сам упућен и ја,сву причу ми Срби знамо тј. како је се десила Сребреница али Енглези су окупирали Америку. Америка Европу, Европа Србе које не може ни да види очима,драга госпођо српске жртве не желе ни да виде ови набројани па тако и проклети амбасадор који причу завршава да је то српска војска,јесте госпођо то је српска војска на жалост није одрасла па да положи заклетву овим нашим проданим политичарима.Жао ми је вас госпођо јер знам да сте немоћни,судови у непостојећој БиХ ни да чују за српска страдања а иако хапсе некога онда је то због разбијања српског аута али не и због страдања Срба,овакве приче госпођо мене погађају и потврђују моје приче за које стојим и ускоро ћу и књигу објавити. Био је рат госпођо али ви морате знати да времена која су прошла,која су данас и која долазе нису наклоњена Србима. Тако би ви госпођо морали тражити извињење од Бориса Тадића,Милорада Додика,Александра Вучића,Томислава Николића,Ивице Дачића,Расима Љајића јер су и ови набројани и подкупљени људи почели да шире причу о Сребреници онакву какву су је нам зацртали наши највећи непријатељи. Жао ми је вас госпођо али имајте наду да драги ГОСПОД БОГ да свима наплати за убиства младих и недужних бића која су ето као и ја одрастала у рату који су Срби начинили да би се ширили и протјерали Муслимане и Хрвате па се тако прича и окреће да су дјеца од 2. године па напријед српска војска еее зато треба Републику Српску прогласити државом и одмах одвојити од англоамеричкоевропскоисламске државе БиХ. Док није касно и у спомен на наше жртве иначе ће их као и на Косову попалити и порушити душмани а овим драгим дјечацима нека вјечна слава и рачунајте то као понос јер су и нажалост дали живот за Републику Српску коју данас не пријатељи желе да униште и оспоре.
ОДГОВОРИТЕи теби онако,из масе
22.06.2015 09:36Био сам у рату,не сјецам се да су га Срби нацинили и не сјецам се да сам узео пуску прије Босњака или Хрвата али се јако добро сјецам да сам се бојао за свој зивот и опстанак своје породице и да сам због тога ратово не да бих се сирио. Самокритика је добра али вец се не веселим "твоме наравноуценију".
Ранко
22.06.2015 07:52Свака Вам цаст за текст БН. Само овако се мозе до истине. А о овим несретним људима... Бог нек им да снагу
ОДГОВОРИТЕхммм
22.06.2015 07:58Муско сам и мислио сам да ми је теско заплакати.....Али....Одавно нисам процитао тузнији и искренији текс...Димитријевици,правда је спора али достизна,ако не овоземаљска има она горе.Саосјецам са вама...
ОДГОВОРИТЕПуна канта гована
22.06.2015 10:44БН-овци, наједите се добро гована и дабогда вам свима било у куци као сто сијете у Босни. Говна фасистицка!
ОДГОВОРИТЕМд
22.06.2015 10:50Не треба ни опростити ни заборавити доста смо ми заборављали и опрастали,а то сто се десило око Сребренице Србима нек слузи на цаст њиховој исламској БиХ,и фасистима из Еу,Бог це вам судити посто на земљи нема суда за фасисте и зликовце.
ОДГОВОРИТЕНедјо
22.06.2015 11:21Овоме са кантом препоруцујем да садрзину поједе како би се ослободио мрзње коју носи у себи .
ОДГОВОРИТЕре Бошњак Приједор
24.06.2015 14:34Поздрављам ваш глас разума, али ме и даље брине што је таквих гласова веома мало, од стране ваших сународника. Зар није увреда слушати недавну изјаву на АТВ,коју јавно изрече, без гриже савјести онај нечовјек Салкић,како су у Подрињу у периоду од 1992 до 1995 године од три хиљаде и више настрадалих сви били војници који су учествовали у етничком чишћењу подрињских муслиманских села. Замислите лажи. При том пуних уста износи другу лаж, да су сви настрадали Бошњаци цивилне жртве тзв. геноцида, па и они који су били у 28. дивизији, војници са пушком у руси, јасно је.
ОДГОВОРИТЕБогољуб
24.06.2015 19:07Зна нас стрпљиви народ да ниција није горела до зоре.Даце Бог,с бољим временима це све да додје на своје место.
ОДГОВОРИТЕ