Анализа: Зар нису момци од челика?! Њихов меч траје просјечно 107 минута?!

Фудбал 20.06.2015 | 17:15

Кренуло је поразом од Уругваја (0:1), онда смо победили Мали (2:0) и Мексико (2:0) и као први групи прошли у осмину финала! А онда је кренула серија какву модеран фудбал не памти - четири утакмице у елиминационој фази и све четири 120+ минута (против Американаца одлука пала тек после пенала) до титуле светског првака! Нешто што никада нико у модерној фудбалској ери није урадио.

Проста математика: Три утакмице у групи по 90 минута = 270. Четири утакмице у елиминационој фази по 120 минута = 480. Када се све сабере (270+480) долазимо до бројке од 750 минута проведених на терену или 12,5 сати. То практично значи да је у просеку једна утакмица нашег тима трајала нешто преко 107 минута. И у таквим условима Орлићи Вељка пауновића успели су да се докопају трофеја намењеног најбољем младом тиму света. Деца од челика, шта друго рећи?!

Често смо годинама уназад помињали тај германиски менталитет, Немце који увек играју до последњег минута, али ево и један нашим тим показао како може да кида и гази до самог краја. У пракси то изгледа овако: Мађарима смо дали гол у 118. минуту за победу од 2:1, Малију у 101, такође за тријумф од 2:1 и на крају Бразилу опет у 118. поново за 2:1 и највећу радост. Против Амера су били пенали и ту су Вељкова деца показала још један квалитет, поред тог новоусађеног "германског, победничког менталитета" - нису клонули духом ни након другог промашеног шута за победу. И на том сусрету, као и данас, пресудио је гол чудесног Немање Максимовића, који би комотно могао да добије надимак Бенседин.

Новија фудбалска историја није забележила, поготово не у сениорској конкуренцији, овакав пут до трофеја светског првака. Дакле, добро сте прочитали: седам утакмица - 750+ минута на терену.

Па зар нису деца од челика?