Ко ће за српске жртве да пише резолуцију?

НЕМА ноћи да не сањам Раденку. Грлим је. Грли ме. Тај сан кратко траје. Онда сањам како, одозго с брда, наваљује војска сребреничких муслимана. Враћају ми се све те слике ужаса. И, тако сваке ноћи. И, тако... да вам кажем, не знам како сам још жива.

Република Српска 19.06.2015 | 22:30
Ко ће за српске жртве да пише резолуцију?

 Бјеловац, на петом километру од Братунца према Скеланима. Овде живе, а као да нису живи, Јовановићи. Милена и њен супруг Милисав.

Испред, фотографија њихове ћерке Раденке. Имала је непуних 20 година када су је убили Орићеви војници... Фотографија говори више од речи. А довољне су две: младост и лепота.

На први поглед чини се као да се овде живи - као у свакој другој кући овдашњих српских домаћина. На други поглед - овде су ране за убијеном девојком још живе, као да је она убијена јуче, данас. Ране покрећу сузу, па јецај, па јаук само што не провали. Фотографија убијене ћерке је час уз образ мајке, час на грудима... између је испрекидано сећање на дан злочина сребреничких муслимана под командом Насера Орића.

Децембар, 14. дан по реду, година 1992. Рано јутро, готово још непробуђено. Српски Бјеловац уз Дрину пробудили су пуцњи с брда. Народ који је од 6. маја исте године убијан на кућном прагу, кренуо је у збег, према Дрини.

- Ја нисам хтела да бежим без Раденке. А она ме гура: "Иди, мајко, спасавај се, ја ћу Дрину лако да препливам. Иди, не мучи ме". Она држи мене, ја њу. Грлимо се. Онда сам кренула низбрдо.

Било је око шест сати. И било је ужасно хладно. Милена Јовановић је кренула, Раденка је остала. У подножју, готово на обали реке, падали су људи у збегу. А ту, где су падали... одатле се виде њихове куће. Меци су погодили Раденкину мајку. Један у главу, други у раме, трећи у ногу. Пала је. Крило пуно крви.

- Око мене све што је било живо, у трену је било мртво - говори Милена. - Памтим последње речи рођака и комшија: "Сине, готово је са мном", "Родитељи моји, где сте, да ли сте живи?", "Брате, можеш ли икако преживети... " А одоздо муслимански војници наваљују, дозивају један другог, поименце. Вичу: "Ево и Орића! Срби, Дрина ће вам бити Јасеновац"... Ето тако су викали.

Милена каже да није мислила на себе, само на Раденку... А, у ноћи пре него што ће се заувек растати, дуго су седеле.

- Чекала сам супруга Милисава и сина Радивоја да сутрадан увече стигну из Аустрије, тамо су радили. Да су стигли дан раније?! Ето, судбина их је поштедела... А, Раденка спремила колаче, завила сарму, била је весела. Пре неколико дана положила возачки испит. Отац и брат су желели да је награде новим колима. Ма, била је дете за пример. Завршила школу на време, имала је снове, своју младост...

Читав дан Милена Јовановић, тешко рањена, издржала је на цичи зими готово непомична. А, чинило јој се да ће сваког тренутка њен живот бити завршен. У сумрак, када су се Орићеви војници повукли, стигла је помоћ преко Дрине. Рањене су извлачили, мртве сакупљали, Милена је стигла у лозничку болницу, онесвешћена. Овде су је вратили у живот.

- Не знам који је дан био по реду од те моје несреће - каже Милена. - Медицинска сестра ми даје две ињекције. Каже ми: "Издржи, буди јака". Убрзо, на вратима видим сина и супруга. Јаукнем: "А где је Раденка?" Они ћуте. Ћуте. Ја опет јаукнем. И као да сад, ево сад чујем: "Убили су је и данас смо је сахранили". Успела сам да кажем: "И свадбу сте јој обавили". Тада сам се изгубила. Потпуно изгубила.

Поново јаук и бол, као да се све што се догодило пре 23 године дешава управо данас. Сад.

- Чула сам, касније, да је моја несрећна Раденка ногама од муке рупе ископала док је испуштала душу - говори Милена.

Док нам прича, њен супруг Милисав стално устаје и седа, шета по дворишту.

- Неће се никад моја Милена ослободити тог бола - говори нам Милисав. - Неће се ослободити ни у сну, ни у стварности.

Прича нам Милисав да је у дану после напада на Бјеловац затекао спаљено село и згариште на свом огњишту. Убијену мајку Злату. Брата Милана. Синовца Ђорђа.

- Све је било неописиви ужас. Само зидови. Само гареж. Што је могло да се однесе, однето је. Што је остало, спаљено је.

Јовановићи су се, за више од две деценије, некако поново скућили. Исту кућу подигли, као ону у којој су мислили само на добро. Исто цвеће изнеговали. Домаћинство, на први поглед, као да није никло из пепела.

- Џаба све кад детета немаш. Кад народа нема. Кад је четворо из куће убијено. Наше жртве нико не види. Наш бол нико не чује. Ко за нас да пише резолуцију - говори Милисав.

А, Милена...

- Знате, кад сам дошла свести, онако да кажем, донекле дошла свести? Онда када ми је неко казао: "Моја Милена, да знаш каква је трагедија задесила Славку Матић... Њој су побили све... Две ћерке и мужа..." Рекла сам тада себи: "Шта је мој бол спрам Славкиног бола. Ја имам још две ћерке, сина и супруга. А она никог".

И БЕБА У ЛОГОРУ

У БЈЕЛОВЦУ је 14. децембра 1992. убијено 69 Срба, а заробљено њих петоро. Међу заробљенима је била и шестомесечна беба Мире и Славољуба Филиповића. А из логора се није вратила нити је икада нађена старица Божана Продановић. Напада на Бјеловац било је и пре и после овог дана. У тим нападима страдало је 109 Срба, само из Бјеловца.

СРПСКЕ ЖРТВЕ СЕ ЈОШ БРОЈЕ

Док се Бошњаци припремају да почетком јула обележе две деценије од злочина у Сребреници, Срби своје жртве још броје. Нису их, нити ће их икада пребројати, јер је на списку несталих још више стотина несталих у српским селима око Братунца и Сребренице. У спомен-соби у Братунцу изложено је више од 800 фотографија жртава муслиманских напада, а пописано је и на Братуначком гробљу сахрањено 3.264 убијених.

(Вечерње новости)

Коментари / 16

Оставите коментар
Name

Дусо моја

19.06.2015 22:47

Један од њих је досао са сином у Србију. Умро је од рана. Моја мама је организовала 'руцак' од оног сто смо сви скупили. Ту бједу и бол нецу никад заборавити. Ви заборавите реци да је пуно васих суградјана умрло од рана у Србији. Није било лијекова, а нити добре воље код локалног становниства да се помогне.

ОДГОВОРИТЕ
Name

босна

19.06.2015 23:31

Залост,велика...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сарајево

20.06.2015 00:44

Сваки злочин осудит и злочинце у затвор, Насер такође.Само овај број 3264 убијених у Подрињу се не подудара са српским одјељењем за утврђивање жртава рата са сједиштем у Бања Луци, они кажу око 2400 погинулих од чега 387 цивила

ОДГОВОРИТЕ
Name

а с цим

20.06.2015 01:30

С цим се подудара број од 8000 зртава Дјеносајда???? Како вас није срамота! Неце ни ово вјецно...само не знам како не видите да овим само себи на г...зицу навлаците

Name

србин

20.06.2015 02:03

Па ваљда би то требали Срби? И Босњаци су своје, нису им ни Срби ни Хрвати.

ОДГОВОРИТЕ
Name

херцеговина

20.06.2015 02:53

Код нас се сјете злоцина само кад их Запад загања,инаце има Додик и његова банда кукавица преца посла ....битније је красти Србе него бројати српске зртве! Ту је Сребреница,ту је логор у Цапљини,ту је Цемерно,ту су Казани и Пофалици итд али српске зртве лопова Додика нити лопове србијанске не занимају. Српске зртве немају коме да се обрате а због локалних криминалаца смо посвадјани са Западом.Нико није на насој страни и народ нема коме да се обрати. Па није ово све слуцајно урадјено са нама Србима !!!!!!!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Србин

20.06.2015 07:51

Теби треба доктор!

Name

Дејан.бл

20.06.2015 03:50

Када слусам Сарајевске политицаре а када је тема Сребреница, сви дису као један. Нема неког да се разликује. Оркестрирано плацу како се десио геноцид.... Па да ли неко види Српске зртве .? Да ли се неко запитао засто су Срби напали Сребреницу.? Нису висе хтели да трпе зулум Алијине и Насерове војске. Након свега сто се десило, ја сам као Србин поносан на ВРС и насег Генерала Ратка Младица. Поступио је војницки. Само је бранио свој народ. Пустио је зене и децу . Како то мозе да се назове .? Геноцид никако. Ма свесни су сви ста се десило. Знају сви за договор Клинтона и Изетбеговица о зртвовању Сребренице. Зивела Република Српска, зивео Председник Карадзиц и Генерал Ратко Младиц !!!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ззз

20.06.2015 04:07

Ето ста вам је донијела суверена Босна, бол и плач, недај се српски народе. С вером у бога Самостална Република Српска.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Реалиста

20.06.2015 05:16

Засто оцекивати да свет призна српске зртве? Ста Срби раде да се о тим зртвама цује и зна? Многи Срби зиве по УСА,Цанади,Аустралије по неколико генерација,ста су урадили за српску истину?

ОДГОВОРИТЕ
Name

патриот

20.06.2015 08:03

Нашим су србима који су могли сведочити о злочинима дали визе за Аустралију, Канаду, Америку...Плански је то и смишљено рађено а ми Срби чутимо и трпимо. Све бих дали за шаку пара и образ. Жалосно

Name

Појам ГЕНОЦИДА

20.06.2015 06:47

Према повељи Уједињених нација ГЕНОЦИД значи било које дјело, почињено у намјери да се у цијелости или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или вјерска скупина као што је: (а) убијање припадника скупине; (б) наношење тешке озљеде или душевне боли припадницима скупине; (ц) намјерно подвргавање скупине животним условима којима је циљ њезино потпуно или дјелимично физичко уништење; (д) наметање мјера с намјером спречавања рађања унутар скупине; (е) присилно премјештање дјеце из једне скупине у другу". Дефиниција геноцида не говори о томе колико масовно морају бити почињена дјела »у намјери да се у цијелости или дјелимично уништи једна национална, етничка, расна или вјерска скупина«, па је могуће и само једно убиство, или чак чин који је само једном појединцу нанио "душевну бол". ПРЕМА ТОМЕ, ДА ЛИ ЈЕ ГЕНОЦИД ОНО ШТО ЈЕ УЧИЊЕНО СИСТЕМАТСКИ И ПЛАНСКИ ОД 1992 ДО 1995 ГОД СРПСКОМ ЖИВЉУ НА ПОДРУЧЈУ СРЕБРЕНИЦЕ ОД СТРАНЕ МУСЛИМАНСКИХ СНАГА СТАЦИОНИРАНИХ У СРЕБРЕНИЦИ. ХТЕЛИ МИ ТО ПРИЗНАТИ ИЛИ НЕ, У ТОКУ РАТА У БИХ ГЕНОЦИД НАД ЈЕДНИМ ОД НАРОДА УЧИНИЛЕ СУ СВЕ НАЦИОНАЛНЕ ИЛИ ВЈЕРСКЕ СКУПИНЕ: СРБИ ПРЕМА МУСЛИМАНИМА, МУСЛИМАНИ ПРЕМА СРБИМА, МУСЛИМАНИ ПРЕМА ХРВАТИМА, ХРВАТИ ПРЕМА МУСЛИМАНИМА, СРБИ ПРЕМА ХРВАТИМА, ХРВАТИ ПРЕМА СРБИМА. КО ХОЋЕ ДА ТО СХВАТИ, СХВАТИЋЕ, КО НЕЋЕ, НЕМА МУ ПОМОЋИ. ОСТАЋЕ ДА ЖИВИ У ВЛАСТИТОМ МРАКУ. Наше БиХ вође треба једноставно да сједну и да свако прихвати и призна геноцид који су направили припадници његове скупине према било ком другом народу у БиХ, да то озваниче кроз одлуке надлежних органа и да се након тога окренемо нормалном животу. Овако, и наредних 100 година ћемо се бавити питањем ко је, а ко није, направио, и над ким, ГЕНОЦИД у БИХ. Ово није "изједначавање злочинаца и жртава", ово су ГОЛЕ ЧИЊЕНИЦЕ.

ОДГОВОРИТЕ
Name

тузлак

20.06.2015 07:39

Моја суцут, сауцесце, свим недузним који су убијени бил то од руке Србина, Хрвата, И Муслимана .. А политицарима је.ем матер који се ките истим тим зртвама.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Коцо

20.06.2015 08:01

Е зззз ти си најбоље рекао

ОДГОВОРИТЕ
Name

субара

20.06.2015 08:07

Брацо Срби из мајке Србије хвала вам за подрску. Видим да многи екавицом пису само немојте нас бодрити нити србовати. Касно је сад за то. Помозите нам на све друге нацине. '92 ми смо бранили вас а да тога 80% вас није било свјесно тада. Заузврат смо добили затворене границе према Србији. Сад нам помозите хладном главом и памецу. Не скидајте гаце пред бјелосвјетском багром него се окрените Богу и свом народу ма гдје он био. Нисмо ми гинули да би сте ви правили геј параде и правили од Србије биједу и фукару која це радити за 200€. Писите резолуције, правите савезе с насим пријатељима, а не освједоценим зликовцима. Помозите да се ослободимо данасње лоповске олигархије, Додика и њему слицних. Тако нам помозите и бицемо вам вјецно захвални!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Босанац

20.06.2015 09:19

На нама у БиХ остри к..ац вец 500г ко год стигне изгледа.Неце мени нико вратити моје родитеље овом резолуцијом нити це овој зени церку!!А вама који писете овдје коментаре свакакве, а нисте дозивили сто сам ја и ова зена потпоуно је рзумијем набијем и вас и ЕУ и све васе резолуције!!!Сто није В.Б спријецила рат и ЕУ него су лијепо гледали како се ми кољемо и то редовно преносили на њиховим ТВ куцама,па данас када се мало вратимо у нормалу они некога или ухапсе или пису резолуције.УКРАЈИНА ЈЕ НАЈБОЉИ ПРИМЈЕР ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ ЗНАЈУ СТА СЕ ДЕСИЛО ПРИЈЕ 20г!!!

ОДГОВОРИТЕ