Ko će za srpske žrtve da piše rezoluciju?

NEMA noći da ne sanjam Radenku. Grlim je. Grli me. Taj san kratko traje. Onda sanjam kako, odozgo s brda, navaljuje vojska srebreničkih muslimana. Vraćaju mi se sve te slike užasa. I, tako svake noći. I, tako... da vam kažem, ne znam kako sam još živa.

Republika Srpska 19.06.2015 | 22:30
Ko će za srpske žrtve da piše rezoluciju?

 Bjelovac, na petom kilometru od Bratunca prema Skelanima. Ovde žive, a kao da nisu živi, Jovanovići. Milena i njen suprug Milisav.

Ispred, fotografija njihove ćerke Radenke. Imala je nepunih 20 godina kada su je ubili Orićevi vojnici... Fotografija govori više od reči. A dovoljne su dve: mladost i lepota.

Na prvi pogled čini se kao da se ovde živi - kao u svakoj drugoj kući ovdašnjih srpskih domaćina. Na drugi pogled - ovde su rane za ubijenom devojkom još žive, kao da je ona ubijena juče, danas. Rane pokreću suzu, pa jecaj, pa jauk samo što ne provali. Fotografija ubijene ćerke je čas uz obraz majke, čas na grudima... između je isprekidano sećanje na dan zločina srebreničkih muslimana pod komandom Nasera Orića.

Decembar, 14. dan po redu, godina 1992. Rano jutro, gotovo još neprobuđeno. Srpski Bjelovac uz Drinu probudili su pucnji s brda. Narod koji je od 6. maja iste godine ubijan na kućnom pragu, krenuo je u zbeg, prema Drini.

- Ja nisam htela da bežim bez Radenke. A ona me gura: "Idi, majko, spasavaj se, ja ću Drinu lako da preplivam. Idi, ne muči me". Ona drži mene, ja nju. Grlimo se. Onda sam krenula nizbrdo.

Bilo je oko šest sati. I bilo je užasno hladno. Milena Jovanović je krenula, Radenka je ostala. U podnožju, gotovo na obali reke, padali su ljudi u zbegu. A tu, gde su padali... odatle se vide njihove kuće. Meci su pogodili Radenkinu majku. Jedan u glavu, drugi u rame, treći u nogu. Pala je. Krilo puno krvi.

- Oko mene sve što je bilo živo, u trenu je bilo mrtvo - govori Milena. - Pamtim poslednje reči rođaka i komšija: "Sine, gotovo je sa mnom", "Roditelji moji, gde ste, da li ste živi?", "Brate, možeš li ikako preživeti... " A odozdo muslimanski vojnici navaljuju, dozivaju jedan drugog, poimence. Viču: "Evo i Orića! Srbi, Drina će vam biti Jasenovac"... Eto tako su vikali.

Milena kaže da nije mislila na sebe, samo na Radenku... A, u noći pre nego što će se zauvek rastati, dugo su sedele.

- Čekala sam supruga Milisava i sina Radivoja da sutradan uveče stignu iz Austrije, tamo su radili. Da su stigli dan ranije?! Eto, sudbina ih je poštedela... A, Radenka spremila kolače, zavila sarmu, bila je vesela. Pre nekoliko dana položila vozački ispit. Otac i brat su želeli da je nagrade novim kolima. Ma, bila je dete za primer. Završila školu na vreme, imala je snove, svoju mladost...

Čitav dan Milena Jovanović, teško ranjena, izdržala je na ciči zimi gotovo nepomična. A, činilo joj se da će svakog trenutka njen život biti završen. U sumrak, kada su se Orićevi vojnici povukli, stigla je pomoć preko Drine. Ranjene su izvlačili, mrtve sakupljali, Milena je stigla u lozničku bolnicu, onesvešćena. Ovde su je vratili u život.

- Ne znam koji je dan bio po redu od te moje nesreće - kaže Milena. - Medicinska sestra mi daje dve injekcije. Kaže mi: "Izdrži, budi jaka". Ubrzo, na vratima vidim sina i supruga. Jauknem: "A gde je Radenka?" Oni ćute. Ćute. Ja opet jauknem. I kao da sad, evo sad čujem: "Ubili su je i danas smo je sahranili". Uspela sam da kažem: "I svadbu ste joj obavili". Tada sam se izgubila. Potpuno izgubila.

Ponovo jauk i bol, kao da se sve što se dogodilo pre 23 godine dešava upravo danas. Sad.

- Čula sam, kasnije, da je moja nesrećna Radenka nogama od muke rupe iskopala dok je ispuštala dušu - govori Milena.

Dok nam priča, njen suprug Milisav stalno ustaje i seda, šeta po dvorištu.

- Neće se nikad moja Milena osloboditi tog bola - govori nam Milisav. - Neće se osloboditi ni u snu, ni u stvarnosti.

Priča nam Milisav da je u danu posle napada na Bjelovac zatekao spaljeno selo i zgarište na svom ognjištu. Ubijenu majku Zlatu. Brata Milana. Sinovca Đorđa.

- Sve je bilo neopisivi užas. Samo zidovi. Samo garež. Što je moglo da se odnese, odneto je. Što je ostalo, spaljeno je.

Jovanovići su se, za više od dve decenije, nekako ponovo skućili. Istu kuću podigli, kao onu u kojoj su mislili samo na dobro. Isto cveće iznegovali. Domaćinstvo, na prvi pogled, kao da nije niklo iz pepela.

- Džaba sve kad deteta nemaš. Kad naroda nema. Kad je četvoro iz kuće ubijeno. Naše žrtve niko ne vidi. Naš bol niko ne čuje. Ko za nas da piše rezoluciju - govori Milisav.

A, Milena...

- Znate, kad sam došla svesti, onako da kažem, donekle došla svesti? Onda kada mi je neko kazao: "Moja Milena, da znaš kakva je tragedija zadesila Slavku Matić... Njoj su pobili sve... Dve ćerke i muža..." Rekla sam tada sebi: "Šta je moj bol spram Slavkinog bola. Ja imam još dve ćerke, sina i supruga. A ona nikog".

I BEBA U LOGORU

U BJELOVCU je 14. decembra 1992. ubijeno 69 Srba, a zarobljeno njih petoro. Među zarobljenima je bila i šestomesečna beba Mire i Slavoljuba Filipovića. A iz logora se nije vratila niti je ikada nađena starica Božana Prodanović. Napada na Bjelovac bilo je i pre i posle ovog dana. U tim napadima stradalo je 109 Srba, samo iz Bjelovca.

SRPSKE ŽRTVE SE JOŠ BROJE

Dok se Bošnjaci pripremaju da početkom jula obeleže dve decenije od zločina u Srebrenici, Srbi svoje žrtve još broje. Nisu ih, niti će ih ikada prebrojati, jer je na spisku nestalih još više stotina nestalih u srpskim selima oko Bratunca i Srebrenice. U spomen-sobi u Bratuncu izloženo je više od 800 fotografija žrtava muslimanskih napada, a popisano je i na Bratunačkom groblju sahranjeno 3.264 ubijenih.

(Večernje novosti)

Komentari / 16

Ostavite komentar
Name

Duso moja

19.06.2015 22:47

Jedan od njih je dosao sa sinom u Srbiju. Umro je od rana. Moja mama je organizovala 'rucak' od onog sto smo svi skupili. Tu bjedu i bol necu nikad zaboraviti. Vi zaboravite reci da je puno vasih sugradjana umrlo od rana u Srbiji. Nije bilo lijekova, a niti dobre volje kod lokalnog stanovnistva da se pomogne.

ODGOVORITE
Name

bosna

19.06.2015 23:31

Zalost,velika...

ODGOVORITE
Name

Sarajevo

20.06.2015 00:44

Svaki zločin osudit i zločince u zatvor, Naser takođe.Samo ovaj broj 3264 ubijenih u Podrinju se ne podudara sa srpskim odjeljenjem za utvrđivanje žrtava rata sa sjedištem u Banja Luci, oni kažu oko 2400 poginulih od čega 387 civila

ODGOVORITE
Name

a s cim

20.06.2015 01:30

S cim se podudara broj od 8000 zrtava Djenosajda???? Kako vas nije sramota! Nece ni ovo vjecno...samo ne znam kako ne vidite da ovim samo sebi na g...zicu navlacite

Name

srbin

20.06.2015 02:03

Pa valjda bi to trebali Srbi? I Bosnjaci su svoje, nisu im ni Srbi ni Hrvati.

ODGOVORITE
Name

hercegovina

20.06.2015 02:53

Kod nas se sjete zlocina samo kad ih Zapad zaganja,inace ima Dodik i njegova banda kukavica preca posla ....bitnije je krasti Srbe nego brojati srpske zrtve! Tu je Srebrenica,tu je logor u Capljini,tu je Cemerno,tu su Kazani i Pofalici itd ali srpske zrtve lopova Dodika niti lopove srbijanske ne zanimaju. Srpske zrtve nemaju kome da se obrate a zbog lokalnih kriminalaca smo posvadjani sa Zapadom.Niko nije na nasoj strani i narod nema kome da se obrati. Pa nije ovo sve slucajno uradjeno sa nama Srbima !!!!!!!!

ODGOVORITE
Name

Srbin

20.06.2015 07:51

Tebi treba doktor!

Name

Dejan.bl

20.06.2015 03:50

Kada slusam Sarajevske politicare a kada je tema Srebrenica, svi disu kao jedan. Nema nekog da se razlikuje. Orkestrirano placu kako se desio genocid.... Pa da li neko vidi Srpske zrtve .? Da li se neko zapitao zasto su Srbi napali Srebrenicu.? Nisu vise hteli da trpe zulum Alijine i Naserove vojske. Nakon svega sto se desilo, ja sam kao Srbin ponosan na VRS i naseg Generala Ratka Mladica. Postupio je vojnicki. Samo je branio svoj narod. Pustio je zene i decu . Kako to moze da se nazove .? Genocid nikako. Ma svesni su svi sta se desilo. Znaju svi za dogovor Klintona i Izetbegovica o zrtvovanju Srebrenice. Zivela Republika Srpska, ziveo Predsednik Karadzic i General Ratko Mladic !!!

ODGOVORITE
Name

zzz

20.06.2015 04:07

Eto sta vam je donijela suverena Bosna, bol i plač, nedaj se srpski narode. S verom u boga Samostalna Republika Srpska.

ODGOVORITE
Name

Realista

20.06.2015 05:16

Zasto ocekivati da svet prizna srpske zrtve? Sta Srbi rade da se o tim zrtvama cuje i zna? Mnogi Srbi zive po USA,Canadi,Australije po nekoliko generacija,sta su uradili za srpsku istinu?

ODGOVORITE
Name

patriot

20.06.2015 08:03

Našim su srbima koji su mogli svedočiti o zločinima dali vize za Australiju, Kanadu, Ameriku...Planski je to i smišljeno rađeno a mi Srbi čutimo i trpimo. Sve bih dali za šaku para i obraz. Žalosno

Name

Pojam GENOCIDA

20.06.2015 06:47

Prema povelji Ujedinjenih nacija GENOCID znači bilo koje djelo, počinjeno u namjeri da se u cijelosti ili djelimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili vjerska skupina kao što je: (a) ubijanje pripadnika skupine; (b) nanošenje teške ozljede ili duševne boli pripadnicima skupine; (c) namjerno podvrgavanje skupine životnim uslovima kojima je cilj njezino potpuno ili djelimično fizičko uništenje; (d) nametanje mjera s namjerom sprečavanja rađanja unutar skupine; (e) prisilno premještanje djece iz jedne skupine u drugu". Definicija genocida ne govori o tome koliko masovno moraju biti počinjena djela »u namjeri da se u cijelosti ili djelimično uništi jedna nacionalna, etnička, rasna ili vjerska skupina«, pa je moguće i samo jedno ubistvo, ili čak čin koji je samo jednom pojedincu nanio "duševnu bol". PREMA TOME, DA LI JE GENOCID ONO ŠTO JE UČINJENO SISTEMATSKI I PLANSKI OD 1992 DO 1995 GOD SRPSKOM ŽIVLJU NA PODRUČJU SREBRENICE OD STRANE MUSLIMANSKIH SNAGA STACIONIRANIH U SREBRENICI. HTELI MI TO PRIZNATI ILI NE, U TOKU RATA U BIH GENOCID NAD JEDNIM OD NARODA UČINILE SU SVE NACIONALNE ILI VJERSKE SKUPINE: SRBI PREMA MUSLIMANIMA, MUSLIMANI PREMA SRBIMA, MUSLIMANI PREMA HRVATIMA, HRVATI PREMA MUSLIMANIMA, SRBI PREMA HRVATIMA, HRVATI PREMA SRBIMA. KO HOĆE DA TO SHVATI, SHVATIĆE, KO NEĆE, NEMA MU POMOĆI. OSTAĆE DA ŽIVI U VLASTITOM MRAKU. Naše BiH vođe treba jednostavno da sjednu i da svako prihvati i prizna genocid koji su napravili pripadnici njegove skupine prema bilo kom drugom narodu u BiH, da to ozvaniče kroz odluke nadležnih organa i da se nakon toga okrenemo normalnom životu. Ovako, i narednih 100 godina ćemo se baviti pitanjem ko je, a ko nije, napravio, i nad kim, GENOCID u BIH. Ovo nije "izjednačavanje zločinaca i žrtava", ovo su GOLE ČINJENICE.

ODGOVORITE
Name

tuzlak

20.06.2015 07:39

Moja sucut, saucesce, svim neduznim koji su ubijeni bil to od ruke Srbina, Hrvata, I Muslimana .. A politicarima je.em mater koji se kite istim tim zrtvama.

ODGOVORITE
Name

Koco

20.06.2015 08:01

E zzzz ti si najbolje rekao

ODGOVORITE
Name

subara

20.06.2015 08:07

Braco Srbi iz majke Srbije hvala vam za podrsku. Vidim da mnogi ekavicom pisu samo nemojte nas bodriti niti srbovati. Kasno je sad za to. Pomozite nam na sve druge nacine. '92 mi smo branili vas a da toga 80% vas nije bilo svjesno tada. Zauzvrat smo dobili zatvorene granice prema Srbiji. Sad nam pomozite hladnom glavom i pamecu. Ne skidajte gace pred bjelosvjetskom bagrom nego se okrenite Bogu i svom narodu ma gdje on bio. Nismo mi ginuli da bi ste vi pravili gej parade i pravili od Srbije bijedu i fukaru koja ce raditi za 200€. Pisite rezolucije, pravite saveze s nasim prijateljima, a ne osvjedocenim zlikovcima. Pomozite da se oslobodimo danasnje lopovske oligarhije, Dodika i njemu slicnih. Tako nam pomozite i bicemo vam vjecno zahvalni!

ODGOVORITE
Name

Bosanac

20.06.2015 09:19

Na nama u BiH ostri k..ac vec 500g ko god stigne izgleda.Nece meni niko vratiti moje roditelje ovom rezolucijom niti ce ovoj zeni cerku!!A vama koji pisete ovdje komentare svakakve, a niste dozivili sto sam ja i ova zena potpouno je rzumijem nabijem i vas i EU i sve vase rezolucije!!!Sto nije V.B sprijecila rat i EU nego su lijepo gledali kako se mi koljemo i to redovno prenosili na njihovim TV kucama,pa danas kada se malo vratimo u normalu oni nekoga ili uhapse ili pisu rezolucije.UKRAJINA JE NAJBOLJI PRIMJER ZA ONE KOJI NE ZNAJU STA SE DESILO PRIJE 20g!!!

ODGOVORITE