Високи представник хендикепира изградњу консензуса

Улога високог представника у БиХ хендикепира уобичајени процес изградње политичког консензуса који постоји у демократским државама које управљају саме собом, наводи се, између осталог, у Осмом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН, који је упућен данас.

Република Српска 07.11.2012 | 11:34
Високи представник хендикепира изградњу консензуса
Улога високог представника у БиХ хендикепира уобичајени процес изградње политичког консензуса који постоји у демократским државама које управљају саме собом, наводи се, између осталог, у Осмом извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН, који је упућен данас.Уз извјештај је достављено и попратно писмо предсједника Републике Српске Милорада Додика, у коме се истиче да Српска и даље позива на укидање контрапродуктивне улоге високог представника у БиХ, а посебно његових очигледно незаконитих "Бонских овлашћења", те моли Савјет безбједности да, с обзиром на 17 година мира и стабилности у БиХ, избјегава позивање на поглавље седам Повеље УН, које се тиче дјеловања у случају пријетње миру, нарушавања мира и чина агресије. "Након брзог напретка у првих пет мјесеци 2012. године и љетњег застоја због раскола између двије највеће бошњачке странке, руководиоци БиХ се поново договарају о даљем напредовању БиХ", истиче се у писму предсједника Додика. У писму се наводи да ће Српска наставити да ради у духу сарадње да би пружила помоћ у рјешавању хитних питања у БиХ, која обухватају и провођење одлуке Европског суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци против БиХ". "Српска ће наставити и да се заузима за реформе да би се осигурала ефикасност и одговорност органа БиХ, као и њихово поштовање Устава БиХ. Кроз структурисани дијалог ЕУ о правосуђу, Република Српска ради на реформи правосудног система БиХ чији је циљ његово усклађивање са европским стандардима и Уставом", навео је предсједник Српске. Он је у попратном писму истакао да, поред тога, Српска инсистира на равноправном третману жртава ратних злочина, без обзира на њихову етничку припадност. Осми извјештај Републике Српске, који се односи на период мај-октобар ове године, на данашњој посебној сједници је усвојила Влада Српске, а упућен је чланицама Савјета безбједности, амбасадама и званичницима ЕУ, Русије, САД и других земаља и међународних организација и институција. У извјештају се даје преглед кретања у периоду од Седмог извјештаја до данас и становишта Владе Републике Српске о кључним питањима која се налазе пред БиХ. У Дијелу један документа подјећа се да су у периоду децембар – мај изабрани лидери БиХ остварили брз напредак на европским интеграцијама кроз заједнички рад у духу компромиса, који је, нажалост, заустављен крајем маја када су се двије највеће бошњачке странке сукобиле. "Међутим, у октобру су двије највеће странке у Републици Српској и највећа странка у Федерацији БиХ постигле неколико важних договора са циљем унапређења привреде у БиХ и реформе јавних институција. Руководство Српске ће наставити да ради на постизању консензуса како би БиХ могла да надогради резултате остварене у 2012. години", истиче се у Извјештају. Подсјећа се да је Српска предложила начин извршења одлуке у предмету "Сејдић-Финци", који су подржали Дерво Сејдић и Јакоб Финци, те истиче да Српска жели да ради са лидерима у БиХ како би ситуација у БиХ била усклађена са одлуком у најкраћем могућем року. У Дијелу два Извјештаја објашњава се потреба усвајања реформе заједничких институција БиХ ради усаглашавања са Уставом и омогућавања политичког и економског напретка. Наглашене су неке очигледне предности децентрализованог дејтонског система, укључујући чињеницу да он ограничава утицај политичке парализе на нивоу БиХ. "Децентрализована структура БиХ, такође, омогућава Републици Српској да настави да корача у правцу реформе своје привреде и полаже темељ трајног просперитета. Нажалост, одлукама високог представника на неуставан начин је пренесен велики број надлежности са ентитета на агенције на нивоу БиХ. Тијела на нивоу БиХ често карактерише неефикасност и злоупотреба овлашћења", истиче се у документу. У Дијелу три испитују се настојања Српске, у оквиру структурисаног дијалога о правосуђу са ЕУ, да се проведе реформа правосуђа којом би правосуђе било усклађено са међународним стандардима и Уставом БиХ. "Посебно, механизам именовања и дисциплинског гоњења судија и тужилаца мора бити промијењен како би функционисао ефикасније и задовољио међународне и европске стандарде. Поред тога, Суд БиХ треба да буде замијењен институцијом која задовољава услове из Устава БиХ и европске стандарде", пише у документу. Дио четири бави се тековинама сукоба у БиХ у периоду од 1992. до 1995. године, те се даје анализа из које се види, на подацима и примјерима, проблематичан диспаритет у начину на који правосуђе БиХ третира ратне злочине које су починили Бошњаци и ратне злочине које су починили Срби. Одјељак пет Извјештаја бави се потребом да се затвори Канцеларија високог представника /ОХР/, која већ дуго кочи политички и економски развој БиХ, док се у Одјељку шест објашњава зашто – послије готово 17 година мира и стабилности у БиХ – није оправдано да Савјет безбједности и даље дјелује на основу поглавља седам Повеље УН.

Коментари / 0

Оставите коментар