Србија и даље у врху по броју избјеглица

Србија и ове године дочекује Свјетски дан избјеглица као једна од пет земаља у свијету са "продуженом избјегличком ситуацијом", а суочава се са све већим приливом миграната из Азије и Африке, саопштио је Комесаријат за избјеглице и миграције Србије.

Србија 19.06.2015 | 10:55

У саопштењу се оцјењује да избјегличко питање на овим просторима још није затворено, те додаје да се од 618.000 људи, од чега 266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске, који су током ратова 1991-1995. године избјегли у Србију, њих 35.295 још налази у статусу избјеглице.

Број оних који су и даље у стању егзистенцијалне потребе је далеко већи, а сличну судбину дијели и више од 203.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су се раселила унутар Косова, наводи се у саопштењу.

Додаје се да је своју хуманост и поштовање међународних конвенција и стандарда у области људских права Србија показала и према нешто више од 22.000 тражилаца азила који су током првих шест мјесеци ове године, барем на кратко, уточиште потражили у овој земљи.

Од некадашњих 700 колективних центара са око 65.000 људи, у Србији постоји још 18 колективних центара, од чега је осам на Косову и Метохији, у којима борави 1.116 избјеглих и интерно расељених лица, а процјењује се да ће сви колективни центри до краја године бити затворени.

Напомиње се да ће Регионални стамбени програм Србије, Хрватске, Црне Горе и БиХ у наредне три године обезбиједити око 6.500 стамбених рјешења у региону, од чега и за 4.153 породице у Србији.

Комесаријат истиче да би постојећа ситуација била повољнија да су земље поријекла, првенствено Хрватска, показале више воље за рјешавање бројних отворених избјегличких питања.

Током нешто више од 20 година, свега 144.000 избјеглица вратило се у своје земље поријекла, од чега 75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску.

Избјеглим лицима из Хрватске у тој земљи и даље су неријешена питања неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, 40.000 одузетих станарских права, изостанак обнове више од 18.000 срушених српских кућа, поврата одузетог пољопривредног земљишта.

Истиче се да посебно забрињава адекватан одговор надлежних институција Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.

Комесаријат наглашава да се расељени Срби са Косова суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта, гдје их се вратило мање од пет одсто, док су главне препреке безбједносна ситуација, неријешено питање поврата узурпиране имовине.

Напомиње се да Србија, као земља транзита, биљежи из године у годину повећан прилив тражилаца азила из ратом захваћених земаља Азије и Африке, а ове године до краја маја чак 22.182 лица затражило је азил у Србији.