Вулићевић: Пуцамо на Лигу шампиона!

Против Њукасла 2003. показало се да је све могуће! Десни бек Партизана о амбицијама на европској сцени, својој улози у тиму, евентуалном седењу на клупи...

Партизан трећи пут у Лиги шампиона. За једне неоствариво, за друге тешко, за треће реално, иако је незахвално оценити у процентима ко је од фудбалских занесењака најближи истини кад се поведе прича о шансама нашег првака да се домогне групне фазе елитног купа. Према оцени Мирослава Вулићевића Парни ваљак ће напасти најјаче европско такмичење, иако им је пут кроз квалификације овог лета тежи него ранијих година, из простог разлога што су само у другом колу носиоци, а у пројективана наредна два у подређеном положају.

Но, нешто слично било је и пре 12 година и управо на тај детаљ указује десни бек црно-белих објашњавајући амбиције екипе која је у понедељак почела припрема, а од среде се налази на Тари.
„Напустило нас је неколико носилаца игре, фудбалера из стартних 11, то је факат, но сигуран сам да ће управа оформити добар тим. Зато ’пуцамо’ на Лигу шампиона. Без лажне скромности. Није то немогућа мисија, ко год да буде преко пута. Сећам се оне 2003. кад су Њукасл сви видели као победника, нарочито после београдског меча у коме Енглези славише 1:0, ал' потврдило се и тад да је у фудбалу све могуће. Уз мало среће, наш предан рад и још неко појачање верујем да опет можемо у елиту“, оптимиста је Вулићевић.

Из сваке његове речи избија само ведрина, можда и због чињенице да је преко главе претурио најтежи период у каријери и после седам месеци паузе због повреде лигамената колена на концу минулог шампионата вратио се на терен. Одиграо је две утакмице, што би требало да буде наговештај да су здравствени проблеми санирани.
„Добро се осећам, сад сам коначно ’нормалан’ играч. Постоперативни период је иза мене, ’наместио’ сам главу за оно што ме чека и идем напред. Страх је у потпуности исчезао, још мало да добијем на хитрини, да ми се врати рутина и бићу ускоро опер стари Мирослав Вулићевић“.

Колико ће му времена бити потребно за то бивши капитен Војводне не жели да прогнозира.
„Било је, признајем, мало бојазни како ће све да изгледа кад се будем вратио на терен, но уз помоћ саиграча, чланова стручног штаба и навијача све је на прослави титуле против Новог Пазара изгледало добро. Сад, почеле су припреме, играће се и контролне утакмице на којима неће бити резултата у првом плану, па је то прилика да се наметнем и верујем да ће ме Гробари ускоро упознати као оног Вулићевића пре тешке повреде“.

Док се Вулићевић опорављао од повреде Партизан је зимус ангажовао Ивана Бандаловског, а репрезентативац Бугарске коректно одрадио посао уз десну аут линију. Очекује се, ипак, да већ за три седмице поново дође до рокаде на тој позицији, јер је Мирослав пре повреде био један од најбољих играча црно-белих и свакако заслужује бољи третман од резервисте.
„Најбитније је да сам здрав, а што се конкуренције тиче нема спора да је сваки играч који стигне у Партизан квалитетан, отуда је и конкуренција природна, рекао бих чак и пожељна ствар. Сви смо у служби црно-белих, нећу бити ни први ни последњи који ће да каже ’и клупа је за играча’. Ко год на њој седео. Опет, што се мене тиче, не очекујем никакве попусте, јер у фудбалу нема ’јуче’, стално мораш да се доказујеш, а сматрам да су људи у Хумској 1 за ових годину и по дана схватили да код мене нема ’клај-клај’ варијанте. Не могу да играм утакмице ако се опустим на тренингу, зато што сам, као што беше у једном периоду, сигуран да ћу играти, јер нема ко да ме мења. Увек има, а и ја бих се осећао лоше ако бих изневереио себе, своје тело, начела и забушавао“, прича Мирослав Вулићевић.