Vulićević: Pucamo na Ligu šampiona!

Protiv Njukasla 2003. pokazalo se da je sve moguće! Desni bek Partizana o ambicijama na evropskoj sceni, svojoj ulozi u timu, eventualnom sedenju na klupi...

Partizan treći put u Ligi šampiona. Za jedne neostvarivo, za druge teško, za treće realno, iako je nezahvalno oceniti u procentima ko je od fudbalskih zanesenjaka najbliži istini kad se povede priča o šansama našeg prvaka da se domogne grupne faze elitnog kupa. Prema oceni Miroslava Vulićevića Parni valjak će napasti najjače evropsko takmičenje, iako im je put kroz kvalifikacije ovog leta teži nego ranijih godina, iz prostog razloga što su samo u drugom kolu nosioci, a u projektivana naredna dva u podređenom položaju.

No, nešto slično bilo je i pre 12 godina i upravo na taj detalj ukazuje desni bek crno-belih objašnjavajući ambicije ekipe koja je u ponedeljak počela priprema, a od srede se nalazi na Tari.
„Napustilo nas je nekoliko nosilaca igre, fudbalera iz startnih 11, to je fakat, no siguran sam da će uprava oformiti dobar tim. Zato ’pucamo’ na Ligu šampiona. Bez lažne skromnosti. Nije to nemoguća misija, ko god da bude preko puta. Sećam se one 2003. kad su Njukasl svi videli kao pobednika, naročito posle beogradskog meča u kome Englezi slaviše 1:0, al' potvrdilo se i tad da je u fudbalu sve moguće. Uz malo sreće, naš predan rad i još neko pojačanje verujem da opet možemo u elitu“, optimista je Vulićević.

Iz svake njegove reči izbija samo vedrina, možda i zbog činjenice da je preko glave preturio najteži period u karijeri i posle sedam meseci pauze zbog povrede ligamenata kolena na koncu minulog šampionata vratio se na teren. Odigrao je dve utakmice, što bi trebalo da bude nagoveštaj da su zdravstveni problemi sanirani.
„Dobro se osećam, sad sam konačno ’normalan’ igrač. Postoperativni period je iza mene, ’namestio’ sam glavu za ono što me čeka i idem napred. Strah je u potpunosti isčezao, još malo da dobijem na hitrini, da mi se vrati rutina i biću uskoro oper stari Miroslav Vulićević“.

Koliko će mu vremena biti potrebno za to bivši kapiten Vojvodne ne želi da prognozira.
„Bilo je, priznajem, malo bojazni kako će sve da izgleda kad se budem vratio na teren, no uz pomoć saigrača, članova stručnog štaba i navijača sve je na proslavi titule protiv Novog Pazara izgledalo dobro. Sad, počele su pripreme, igraće se i kontrolne utakmice na kojima neće biti rezultata u prvom planu, pa je to prilika da se nametnem i verujem da će me Grobari uskoro upoznati kao onog Vulićevića pre teške povrede“.

Dok se Vulićević oporavljao od povrede Partizan je zimus angažovao Ivana Bandalovskog, a reprezentativac Bugarske korektno odradio posao uz desnu aut liniju. Očekuje se, ipak, da već za tri sedmice ponovo dođe do rokade na toj poziciji, jer je Miroslav pre povrede bio jedan od najboljih igrača crno-belih i svakako zaslužuje bolji tretman od rezerviste.
„Najbitnije je da sam zdrav, a što se konkurencije tiče nema spora da je svaki igrač koji stigne u Partizan kvalitetan, otuda je i konkurencija prirodna, rekao bih čak i poželjna stvar. Svi smo u službi crno-belih, neću biti ni prvi ni poslednji koji će da kaže ’i klupa je za igrača’. Ko god na njoj sedeo. Opet, što se mene tiče, ne očekujem nikakve popuste, jer u fudbalu nema ’juče’, stalno moraš da se dokazuješ, a smatram da su ljudi u Humskoj 1 za ovih godinu i po dana shvatili da kod mene nema ’klaj-klaj’ varijante. Ne mogu da igram utakmice ako se opustim na treningu, zato što sam, kao što beše u jednom periodu, siguran da ću igrati, jer nema ko da me menja. Uvek ima, a i ja bih se osećao loše ako bih iznevereio sebe, svoje telo, načela i zabušavao“, priča Miroslav Vulićević.