Фудбал: Србин води и напада! Ма, дајте, молим вас...! МОЖЕ!

Вељкови лавови упознали нас с модерним фудбалом на српски начин. Ко каже да и ми не можемо као сав нормалан фудбалски свет?

Фудбал 18.06.2015 | 21:15

Да нам је неко причао не бисмо веровали! Али имали смо прилику да видимо - Србин води, а напада! Победили смо Мали са 2:1 и ушли у финале Светског првенства - не, то није сан - могли смо да их „убијемо“ и са два, три или четири гола разлике, могли смо додуше и да изгубимо, али битан је начин.

Када ће то да схвате сви они што воде оне наше несретне сениоре? Више није ни важно, и не морају.
„Немам шта да замерим. Нисмо били награђени за добру партију. Данска је квалитетна екипа, али нису доминирали, чак, напротив, ми смо контролисали игру, поготово у другом делу“. Бла, бла, бла. У потпису Радован Ћурчић и екипа.

Е па друштво, вама и вама сличнима занавек је одзвонило.

Фудбалска Србија је коначно добила оно што је тражила и у шта ће убудуће полагати све наде, један поштени фудбалски тим, пријатеље фудбала - што би рекао колега Александар Глигорић - и то више не смемо да испуштамо из руку. Причали смо последња два дана: „Велики је успех и пласман у полуфинале“, међутим, нема оног заљубљеника у бубамару у овој нашој Србији који би могао тек тако да прихвати елиминацију од Малија. Ипак, и да смо испали, нико овим момцима и Вељку Пауновићу не би имао шта да замери. А селектор, прави селектор, имао би право да изјави нешто онако. Имао би право јер је изгубио достојанствено, поносно и надасве несрећно.
„Изађи! Горе, горе! Притискај, Немања! Гурај напред, Гајићу!“

Тако се води утакмица и тако се постаје победник.

Вељко Пауновић уградио је овим момцима нешто што српски фудбал последњих деценија не памти - менталитет великана, менталитет победника. Људи, па Србин води и напада. Памтите ли нешто слично?

Био је четврти минут када је Андрија Живковић (дечко је данас одиграо вероватно утакмицу каријере) погодио мрежу Малија и довео Србију у вођство. По природи ствари и „српском фудбалском резону“ за који се не зна ко нам је усадио у памет, требало је кобајаги да „станемо на лопту“, што у преводу значи сви иза лопте. Е ови момци тако не играју. Јурнули су после вођства ка голу Африканаца као гладни лавови и само пуким случајем резултат је је и после 20 минута и даље био непромењен. Могло је да буде 3:0.

Србија је примила гол из другог шута ка Рајковићу. Шта следи? Распад система, бег у голману у крило, чупање, отимање и спсавање живе главе. Вероватно, али не и код Вељкових лавова. Додуше, била је криза, догодила би се и најмоћнијим тимовима света, па догодила се и Барси у финалу Лиге шампиона, али од система се не одступа. На тако нешто ми српски фудбалски заљубљеници нисмо навикли. Бар не они млађи. Не памтимо оне старе мајсторе...

И у то се Србија заљубила, због тога смо устајали у шест и седам сати ујутру, пуштали сузу када су Рајковић и Вељковић машили пенале против Амера, неки можда и заплакали од среће после Максиног гола за победу. Ето колико је мало потребно овој нацији... Играј поштено, буди пријатељ фудбала и народ ће стати уз тебе. Свака част и кошаркашима и одбојкашима, и Новаку, али ништа не може у потпуности да подигне Србију на ноге као фудбал. Али само овакав фудбал! Нема лажи, нема преваре.

За поштену, мушку, модерну игру, Орлићу су награђени у 101. минуту. Шапоњић! А како је Вељко поентирао? Једноставно да не може бити једноставније. НЕКО у Копенхагену код 0:1 у 90. минуту мења шпица за шпица (Митровић - Шкулетић), а СЕЛЕКТОР у 60. код 1:1 вади лево крило и убацује класичног шпица (Шапоњић за Гаћиновића).

Тако играш ако хоћеш да победиш, и за то будеш награђен.

Дадоше Орлићи и тај други гол, повели у полуфиналу Светског првенства са 2:1 и опет:
„Изађи! Горе, горе! Притискај, Немања! Гурај напред, Гајићу!“

Србин опет води! Србин је на 19 минута од великог финала и Србин поново напада!

Колико је фудбал једноставна игра када га играш поштено...

Једна молба за крај, мада би наредба била адекватнији облик обраћања - надлежнима у ФСС, разним "стручњацима", координаторима, директорима: Чувајте нам ову децу, Србија чезне за таквима, за модерним фудбалом. Чувајте и Вељка. А ти, Радоване, немој да би позвао неког у А тим. Неће се уклопити у твоју „филозофију“.

Шта ће после остати од њих?

Него благо нама сви у младу репрезентацију, још две године заједно. И ето нама ваљаног тима. Па нек изађе на црту коме воља. Обрукати се нећемо сигурно.