Fudbal: Srbin vodi i napada! Ma, dajte, molim vas...! MOŽE!

Veljkovi lavovi upoznali nas s modernim fudbalom na srpski način. Ko kaže da i mi ne možemo kao sav normalan fudbalski svet?

Fudbal 18.06.2015 | 21:15

Da nam je neko pričao ne bismo verovali! Ali imali smo priliku da vidimo - Srbin vodi, a napada! Pobedili smo Mali sa 2:1 i ušli u finale Svetskog prvenstva - ne, to nije san - mogli smo da ih „ubijemo“ i sa dva, tri ili četiri gola razlike, mogli smo doduše i da izgubimo, ali bitan je način.

Kada će to da shvate svi oni što vode one naše nesretne seniore? Više nije ni važno, i ne moraju.
„Nemam šta da zamerim. Nismo bili nagrađeni za dobru partiju. Danska je kvalitetna ekipa, ali nisu dominirali, čak, naprotiv, mi smo kontrolisali igru, pogotovo u drugom delu“. Bla, bla, bla. U potpisu Radovan Ćurčić i ekipa.

E pa društvo, vama i vama sličnima zanavek je odzvonilo.

Fudbalska Srbija je konačno dobila ono što je tražila i u šta će ubuduće polagati sve nade, jedan pošteni fudbalski tim, prijatelje fudbala - što bi rekao kolega Aleksandar Gligorić - i to više ne smemo da ispuštamo iz ruku. Pričali smo poslednja dva dana: „Veliki je uspeh i plasman u polufinale“, međutim, nema onog zaljubljenika u bubamaru u ovoj našoj Srbiji koji bi mogao tek tako da prihvati eliminaciju od Malija. Ipak, i da smo ispali, niko ovim momcima i Veljku Paunoviću ne bi imao šta da zameri. A selektor, pravi selektor, imao bi pravo da izjavi nešto onako. Imao bi pravo jer je izgubio dostojanstveno, ponosno i nadasve nesrećno.
„Izađi! Gore, gore! Pritiskaj, Nemanja! Guraj napred, Gajiću!“

Tako se vodi utakmica i tako se postaje pobednik.

Veljko Paunović ugradio je ovim momcima nešto što srpski fudbal poslednjih decenija ne pamti - mentalitet velikana, mentalitet pobednika. Ljudi, pa Srbin vodi i napada. Pamtite li nešto slično?

Bio je četvrti minut kada je Andrija Živković (dečko je danas odigrao verovatno utakmicu karijere) pogodio mrežu Malija i doveo Srbiju u vođstvo. Po prirodi stvari i „srpskom fudbalskom rezonu“ za koji se ne zna ko nam je usadio u pamet, trebalo je kobajagi da „stanemo na loptu“, što u prevodu znači svi iza lopte. E ovi momci tako ne igraju. Jurnuli su posle vođstva ka golu Afrikanaca kao gladni lavovi i samo pukim slučajem rezultat je je i posle 20 minuta i dalje bio nepromenjen. Moglo je da bude 3:0.

Srbija je primila gol iz drugog šuta ka Rajkoviću. Šta sledi? Raspad sistema, beg u golmanu u krilo, čupanje, otimanje i spsavanje žive glave. Verovatno, ali ne i kod Veljkovih lavova. Doduše, bila je kriza, dogodila bi se i najmoćnijim timovima sveta, pa dogodila se i Barsi u finalu Lige šampiona, ali od sistema se ne odstupa. Na tako nešto mi srpski fudbalski zaljubljenici nismo navikli. Bar ne oni mlađi. Ne pamtimo one stare majstore...

I u to se Srbija zaljubila, zbog toga smo ustajali u šest i sedam sati ujutru, puštali suzu kada su Rajković i Veljković mašili penale protiv Amera, neki možda i zaplakali od sreće posle Maksinog gola za pobedu. Eto koliko je malo potrebno ovoj naciji... Igraj pošteno, budi prijatelj fudbala i narod će stati uz tebe. Svaka čast i košarkašima i odbojkašima, i Novaku, ali ništa ne može u potpunosti da podigne Srbiju na noge kao fudbal. Ali samo ovakav fudbal! Nema laži, nema prevare.

Za poštenu, mušku, modernu igru, Orliću su nagrađeni u 101. minutu. Šaponjić! A kako je Veljko poentirao? Jednostavno da ne može biti jednostavnije. NEKO u Kopenhagenu kod 0:1 u 90. minutu menja špica za špica (Mitrović - Škuletić), a SELEKTOR u 60. kod 1:1 vadi levo krilo i ubacuje klasičnog špica (Šaponjić za Gaćinovića).

Tako igraš ako hoćeš da pobediš, i za to budeš nagrađen.

Dadoše Orlići i taj drugi gol, poveli u polufinalu Svetskog prvenstva sa 2:1 i opet:
„Izađi! Gore, gore! Pritiskaj, Nemanja! Guraj napred, Gajiću!“

Srbin opet vodi! Srbin je na 19 minuta od velikog finala i Srbin ponovo napada!

Koliko je fudbal jednostavna igra kada ga igraš pošteno...

Jedna molba za kraj, mada bi naredba bila adekvatniji oblik obraćanja - nadležnima u FSS, raznim "stručnjacima", koordinatorima, direktorima: Čuvajte nam ovu decu, Srbija čezne za takvima, za modernim fudbalom. Čuvajte i Veljka. A ti, Radovane, nemoj da bi pozvao nekog u A tim. Neće se uklopiti u tvoju „filozofiju“.

Šta će posle ostati od njih?

Nego blago nama svi u mladu reprezentaciju, još dve godine zajedno. I eto nama valjanog tima. Pa nek izađe na crtu kome volja. Obrukati se nećemo sigurno.