А лијепо дјеца говорише - Бићемо прваци свијета!

Знате ли шта су Андрија Живковић и Предраг Рајковић причали пред пут на Нови Зеланд?

Фудбал 18.06.2015 | 20:15
А лијепо дјеца говорише - Бићемо прваци свијета!

Још једна победа и титула! Као у навијачкој песми, омладинској репрезентацији Србије недостаје 90, највише 120 минута да постане првак света и тако оконча најлепшу спортску причу ове године. Новозеландској бајци недостаје расплет против Бразила, а иако је многима деловало нестварно као да је писано руком браће Грим, ремек-дело Вељка Пауновића је све само случајно не. Сведоче о томе најбоље наши јунаци са „краја планете“ који су још пре месец дана нашој јавности послали поруку:
„Бићемо правци!“

Само, тад није имао ко да их чује, јер су етром доминирали одјецу замаха рекетом Новака Ђоковића по Ролан Гаросу (оправдано), препирке на релацији Партизан - Црвена звезда у кошарци (штетно), реплике између истих ривала само у фудбалу (залдуно), притисак на Томислава Караџића да поднесе оставку у ФСС (већ виђено). За то време, деца су слушала само једног човека - Вељка Пауновића, а он до те мере успео да им подигне самопоуздање да у тренуцима њиховог краха на клупском плану размишљају победнички. На пример, капитен репрезентације Предраг Рајковић је после губитка титуле са Црвеном звездом, још 18. маја, пре равно 29 дана причао како ће другове повести на Мундијалито с намером да на његовом крају подигне пехар.
„Када смо се спремали за Европско првенство, ишли смо корак по корак. Прво смо у квалификацијама говорили „само да се пласирамо тамо“, а потом „да се изборимо за Светски шампионат“. Сада нам је циљ да останемо што дуже на овом првенству, што значи - да га освојимо. Верујем у саиграче и стручни штаб и да ће нас после турнира сви хвалити“, причао је Предраг Рајковић.

Те речи показују какав је мотиватор Вељко Пауновић, какав је понос успео да пробуди у дечацима од којих већина игра по суперлигашким ораницама и како је успео да их одржи на окупу у тренутку кад су на концу сезоне њихови вршњаци махом размишљали где ће на одмор. Сведочи о томе и пример Андрије Живковић, који је пола сата по завршетку финале Купа Србије против Чукаричког 20. маја, стао пред новинаре, испричао шта је утицало на губитак другог трофеја у сезони, а онда се испрсио:
„Знате, чека нас напоран пут, мисилим да 28 сати морамо да летимо авионом Станиша Мандић из Чуке, Иван Шапоњић и ја, али... Знамо зашто идемо на Нови Зеланд. Идемо да освојимо Првенство света. Не верујем да је неко бољи од нас. Показали смо да са свима можемо да играмо, зашто онда не бисмо то поновили. Видећете!“

Можда је то био израз самопоуздања типичан за његове године, можда и лаички став према противницима које, реално, ни сами Орлићи нису познавали, али истини највише одговара она слика коју смо и овог јутра - као и оних кад смо их гледали против Мексика, Мађарске, Сједињених Америчких Држава - видели у очима дечака.

Коментари / 0

Оставите коментар