Анализа: Миха и Милан - шта ће изродити брак из користи?!

Србин је пред највећим изазовом у каријери која до сада није била импресивна.

Фудбал 19.06.2015 | 00:00
Анализа: Миха и Милан - шта ће изродити брак из користи?!

Филипо Инзаги је смењен, Милан у нову еру улази са Синишом Михајловићем.

У Милану су схватили да се од јефтине љубави не живи. Искористили су легенде као кишобран за све лоше што је рађено у клубу и потрошили их као тоалет папир. Поиграли су се са Седорфом, исто су урадили са Инзагијем на крилима приче о љубави и шампионском ДНК. Великани из Анчелотијеве ере су унапред били осуђени на неуспех. Сурова судбина за људе који су Милану донели много тога. Галијани их је немилосрдно искористио да сакрије своје грешке.

Са оним што су имали на располагању, Седорф и Инзаги нису ни могли ништа да ураде. Милан је имао тим баш за она места која су и освојена на крају сезона. Другачија очекивања су била илузија. Сада ће Синиша Михајловић имати све оно што они нису. Био му је потребан велики клуб пошто му је клупа Интера о којој је сањао неколико пута измакла. Једна вечера у Берлусконијевој вили је била довољна да се преко ноћи заљуби у Милан иако је у децембру 2013. године био поприлично сигуран да неће себи дозволити да у каријери тренира Партизан, Рому и Милан. Зато Михајловићев стаж у Милану неће имати никакве премисе љубавне приче.

Он и Милан су пакт састављен од огромне амбиције. Милан хоће у врх, а Михајловић да докаже да може да направи нешто велико. У његовој тренерској биографији нема аргумената зашто би био идеалан да посрнулог великана врати у борби за торфеје.

Два озбиљна задатка - Фјорентина и репрезентација Србије - завршена су фијаском. Све приче о томе да је таман био на прагу да нешто уради, падају у воду. О тренеру суде резултати, а Михајловић их није имао ни у Фиренци, ни на клупи Орлова. Србију је на пола трке за Бразил лично он елиминисао својим самоубилачким инстинктима, а није јој оставио ништа ни као залог за будућност што показује и време. Утеха му је да су сви следећи били гори од њега. У Фиренци је Монтела касније показао колико је могло боље. Пре тога је Миха имао отказ у Болоњи и сјајну мисију у Катанији.

Сампдорија је била златна средина, спасао их је испадања и довео их у Европу. Али ни то не спада у ранг светских чуда. Градски ривал Ђенова је са скромнијим тимом играла боље и освојила више бодова. Бити испред овако оскаћених Милана и Интера ове сезоне баш и није неки посебан подвиг. Осим у очима људи из миланских великана који су изгубили додир са реалношћу.

Михајловић је био на ивици селидбе у Напуљ, позив из Милана га је затекао на пола пута. Није се двоумио. Нико нормалан не би отишао код лудих Наполитанаца пре него у утегнути Милано. Уверен је да је прерастао Сампдорију иако досад под притиском није функционисао. Милан је двогодишњим уговором показао да му не верује слепо, али да је добар и он када се звезде попут Анчелотија или Клопа недодирљиви циљеви.

Навијачи Милана су му брзо заборавили Интерову прошлост. Такве ствари се у Ломбардији лако опраштају, није као на југу. Добио је подршку 67 одсто навијача у анкети.

Михајловић је карактер који никада неће тражити кривца у неком другом. Готово мазохистички је примао и метке за неспособног Толета Караџића, па је као такав идеалан материјал превејаном тандему Берлускони - Галијани.

Они су одговорност спрали тако што су нашли спонзора из Тајланда са чијим парама ће јурити по Европи у потрази за играчима. Српски стручњак је већ добио Џексона Мартинеза. Ибрахимовић, Хумелс, Годин, Миранда, Луиз Адријано, Кондогбија, Арда Туран и још нека имена су у оптицају. Неће сви доћи, али неки би требало. У односу на испушене луле попут Есијена, Алекса и компаније које су уваљане Седорфу и Инзагију, Михајловић ће имати конкретну подршку у трансфер политици.

Очекује се да он пре свега среди свлачионицу која је ове године изгледала као раштимовани бенд у којем је свако мислио да је прва виолина. Зна и он шта ће смети, а шта не. Поготово ако дође Ибра. У Сампдорији је морао да прави компромис због Етоа, у Милану ће имати неколико таквих.

У предности је и што наслеђује Милан који не може горе од онога на шта је навикао навијаче у претходне две сезоне. Долазак нових акциониара је средио ситуацију у клубу тако да ће Галијани бити под мањим притиском, а то је увек добро за сваког тренера. Не ваља када је сива еминенција под притиском и када се тражи његова одговорност. Обично тренер плати цео цех.

Са Јувентусом ће бити немогуће ући у трку, али су зато сви остали гори него прошле сезоне. Рома је у слободном паду, на Интеровој клупи седи Манчини што је довољан аргумент, Наполију ће бити потребно време да се опорави, Лацио није толико порастао да му се унапред верује.

Уз макар половину појачања који се помињу, Михајловић ће морати да Росонере врати у Лигу шампиона. Све остало ће бити неуспех и значиће развод брака из користи. Нешто слично је пробао Анчелоти у Јувентусу, знамо сви како се завршило.

Коментари / 0

Оставите коментар