Сањао сам ружан сан - како је српски фудбал остао без душе!

“И шта кажете, Срби... Добили сте Немце после 40 година. Срећни сте сада. Па, лепо. Сигурно сада мислите и да сте велики тим. Да ћете далеко да догурате... Да ли сте онда спремни да чујете истину? Да чујете каква ће вам судбина бити. Јер ви сте импровизатори, самољуби, ви сте горда фудбалска нација, мајстори да поразе претварате у победе, скромни уметници са мегаломанским амбицијама.”

Фудбал 16.06.2015 | 22:40

Био је 18. јун 2010. године. На Светском првенству у Јужној Африци играли су Србија и Немачка. И победила је Србија, оним голом Милана-Ланета Јовановића након којег је избезумљен од среће завршио у каналу. Срећа неописива, сви смо помислили урадићемо нешто велико те године.

Али кад је пао мрак, неће сан на очи.

Мој брат тек недавно у Лисабону, када нам ни маестралан гол Матића није помогао против Португала, испричао ми је шта је сањао оне ноћи у Порт Елизабету.

У сан му је дошао ђаво.

Ђаво: Шта је, мислите да сте већ прваци света?
Брат: Пусти ме, бре, човече, да уживам. Добили смо Немце. Играмо сад са Аустралијом и све нам се после отвара до полуфинала. Причаће се о нама, пишемо историју.

Ђаво: Ништа ви неће писати. Са таквим ставом неће ни победити Аустралију.
Брат: Е, јесте, нећемо.

Ђаво: Нећете, све што сте икад урадили била је чиста импровизација. Не можете ви да побегнете од вашег карактера. Нисте ви победници.
Него, је л хоћеш да чујеш шта ће све да буде?
Брат: Хоћу, ‘ајде баш да чујем.

Ђаво: Сменићете Радомира Антића. Опасано ћете се посвађати и све ће кренути низбрдо.
Брат: Ма, о чему ти трућаш. Каква смена, какви бакрачи. Воли га народ, довео нас на Мундијал, створио култ репрезентације, утерао милионе евра у касу. Не булазни, смејаћети се људи.

Ђаво: Ма, стани човече, не заноси се, нисам ти све испричао.
Брат: Шта?! Има још?!

Ђаво: Наравно да има. Хоћеш да чујеш, је л си спреман?
Брат: Е, да чујем, па куд пукло. Хајде, баш да те чујем.

Ђаво: После хаоса на Мундијалу играћете квалификације за Евро 2012. И на старту ћете изгубити од Естоније.
Брат: Е, јеееесте. Од Естоооније.

Ђаво: Да, да. Од Естоније. И то код куће. Поцепаће вас 3:1. То је карма. Били сте неискрени, свађали сте се око пара, сујета вам је појела душу.
Брат: Ти причаш о души, о Боже...

Ђаво: Да, да, изгубићете је потпуно нешто касније у Ђенови.
Брат: Ма, о чему ти опет? Доста више о невољама.

Ђаво: Да ти причам даље?
Брат: Ако баш мораш...

Ђаво: Биће нека утакмица у Италији и обрукаћете се као никад у животу. Неки навијачи ће правити хаос, узеће вам бодове, смејаће вам се цела Европа.
Брат: Можемо ли да завршимо...

Ђаво: Не, не тек сам почео. После тога ћете играти са реванш са Естонијом. Водићете 1:0 од пред крај меча, а онда ће вам неки Васиљев забити голчину да ће вам уши бридети од Талина до Београда.
Ђаво: Е, а сада крешендо!
Брат: Немој више, молим те.

Ђаво: Слушај, слушај. Ово је најсмешније.
Ђаво: Стално причате како играте најбоље онда када је најтеже. Молим те, подсети ме када је то било? Кога заваравате? Биће једна утакмица у Словенији. Словенцима ништа неће значити, а вама ће победа требати за бараж. И је л знаш шта ће да буде?
Брат: Не желим да знам.

Ђаво: Не, не, слушај. Занимљиво је. Играћете у Љубљани, а примићете гол из Италије. Даре Вршич! Запамти то име. И онда ће вам Бог дати нову шансу. Биће ваљда неки пенал, али ћете и њега да промашите. Бај, бај. Ништа од учешћа на Евру!!! Толико о томе да играте најбоље када је најтеже.
Брат: Заврши ли више?

Ђаво: Јок, бре. Шта ви оно рекосте, да сте европски Бразилци?! Е, ти Бразилци ће и у квалификацијама за Светско првенство 2014. године да добијају лекције од разних удружења грађана. Играћете са Македонијом. Они ће се ноћ пре утакмице потући међусобно у хотелу, општи хаос, скандал... Наскакаће једни на друге к’о оро да играју. А, онда ће да изађу на терен и да вас победе без својих најбољих играча.
Ђаво: Онда ће ваш селектор у мечу са Хрватима да изведе неки чудан тим, који ће наравно да изгуби. Ал’ ни по јада што ћете да изгубите, него што ће бити смешни голови, обрукаћете се.

Ђаво: Слушај. И ја сам се више уморио од ваших глупости. Не вреди, нисте тим, немате систем, немате игру, немате селектора, не гинете за репрезентацију, они што вам воде фудбал мисле да игра због њих постоји...
Ђаво: Само још ово и нећу више да те задржавам. Играћете утакмицу са Албанијом. И слетеће вам дрон са неком заставом, која ће опасно да вас испровицира. И ви ћете да наседнете на провокацију. Навијачи ће да туку њихове играче... Ма, шта навијачи?! И редари ће, бре, да их туку и шутирају. Ај, ја, ја, ја... Ни на треће узастопно велико такмичење нећете отићи, моји европски Бразилци.
Брат: Е, сад је доста. Претерао си. Нема шансе да се то деси. Причај ти шта хоћеш, али ми ћемо сада бити правци света!!!

Ђаво: Добро, лепи. Видимо се за пет година.