Sanjao sam ružan san - kako je srpski fudbal ostao bez duše!

“I šta kažete, Srbi... Dobili ste Nemce posle 40 godina. Srećni ste sada. Pa, lepo. Sigurno sada mislite i da ste veliki tim. Da ćete daleko da dogurate... Da li ste onda spremni da čujete istinu? Da čujete kakva će vam sudbina biti. Jer vi ste improvizatori, samoljubi, vi ste gorda fudbalska nacija, majstori da poraze pretvarate u pobede, skromni umetnici sa megalomanskim ambicijama.”

Fudbal 16.06.2015 | 22:40

Bio je 18. jun 2010. godine. Na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi igrali su Srbija i Nemačka. I pobedila je Srbija, onim golom Milana-Laneta Jovanovića nakon kojeg je izbezumljen od sreće završio u kanalu. Sreća neopisiva, svi smo pomislili uradićemo nešto veliko te godine.

Ali kad je pao mrak, neće san na oči.

Moj brat tek nedavno u Lisabonu, kada nam ni maestralan gol Matića nije pomogao protiv Portugala, ispričao mi je šta je sanjao one noći u Port Elizabetu.

U san mu je došao đavo.

Đavo: Šta je, mislite da ste već prvaci sveta?
Brat: Pusti me, bre, čoveče, da uživam. Dobili smo Nemce. Igramo sad sa Australijom i sve nam se posle otvara do polufinala. Pričaće se o nama, pišemo istoriju.

Đavo: Ništa vi neće pisati. Sa takvim stavom neće ni pobediti Australiju.
Brat: E, jeste, nećemo.

Đavo: Nećete, sve što ste ikad uradili bila je čista improvizacija. Ne možete vi da pobegnete od vašeg karaktera. Niste vi pobednici.
Nego, je l hoćeš da čuješ šta će sve da bude?
Brat: Hoću, ‘ajde baš da čujem.

Đavo: Smenićete Radomira Antića. Opasano ćete se posvađati i sve će krenuti nizbrdo.
Brat: Ma, o čemu ti trućaš. Kakva smena, kakvi bakrači. Voli ga narod, doveo nas na Mundijal, stvorio kult reprezentacije, uterao milione evra u kasu. Ne bulazni, smejaćeti se ljudi.

Đavo: Ma, stani čoveče, ne zanosi se, nisam ti sve ispričao.
Brat: Šta?! Ima još?!

Đavo: Naravno da ima. Hoćeš da čuješ, je l si spreman?
Brat: E, da čujem, pa kud puklo. Hajde, baš da te čujem.

Đavo: Posle haosa na Mundijalu igraćete kvalifikacije za Evro 2012. I na startu ćete izgubiti od Estonije.
Brat: E, jeeeeste. Od Estooonije.

Đavo: Da, da. Od Estonije. I to kod kuće. Pocepaće vas 3:1. To je karma. Bili ste neiskreni, svađali ste se oko para, sujeta vam je pojela dušu.
Brat: Ti pričaš o duši, o Bože...

Đavo: Da, da, izgubićete je potpuno nešto kasnije u Đenovi.
Brat: Ma, o čemu ti opet? Dosta više o nevoljama.

Đavo: Da ti pričam dalje?
Brat: Ako baš moraš...

Đavo: Biće neka utakmica u Italiji i obrukaćete se kao nikad u životu. Neki navijači će praviti haos, uzeće vam bodove, smejaće vam se cela Evropa.
Brat: Možemo li da završimo...

Đavo: Ne, ne tek sam počeo. Posle toga ćete igrati sa revanš sa Estonijom. Vodićete 1:0 od pred kraj meča, a onda će vam neki Vasiljev zabiti golčinu da će vam uši brideti od Talina do Beograda.
Đavo: E, a sada krešendo!
Brat: Nemoj više, molim te.

Đavo: Slušaj, slušaj. Ovo je najsmešnije.
Đavo: Stalno pričate kako igrate najbolje onda kada je najteže. Molim te, podseti me kada je to bilo? Koga zavaravate? Biće jedna utakmica u Sloveniji. Slovencima ništa neće značiti, a vama će pobeda trebati za baraž. I je l znaš šta će da bude?
Brat: Ne želim da znam.

Đavo: Ne, ne, slušaj. Zanimljivo je. Igraćete u Ljubljani, a primićete gol iz Italije. Dare Vršič! Zapamti to ime. I onda će vam Bog dati novu šansu. Biće valjda neki penal, ali ćete i njega da promašite. Baj, baj. Ništa od učešća na Evru!!! Toliko o tome da igrate najbolje kada je najteže.
Brat: Završi li više?

Đavo: Jok, bre. Šta vi ono rekoste, da ste evropski Brazilci?! E, ti Brazilci će i u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine da dobijaju lekcije od raznih udruženja građana. Igraćete sa Makedonijom. Oni će se noć pre utakmice potući međusobno u hotelu, opšti haos, skandal... Naskakaće jedni na druge k’o oro da igraju. A, onda će da izađu na teren i da vas pobede bez svojih najboljih igrača.
Đavo: Onda će vaš selektor u meču sa Hrvatima da izvede neki čudan tim, koji će naravno da izgubi. Al’ ni po jada što ćete da izgubite, nego što će biti smešni golovi, obrukaćete se.

Đavo: Slušaj. I ja sam se više umorio od vaših gluposti. Ne vredi, niste tim, nemate sistem, nemate igru, nemate selektora, ne ginete za reprezentaciju, oni što vam vode fudbal misle da igra zbog njih postoji...
Đavo: Samo još ovo i neću više da te zadržavam. Igraćete utakmicu sa Albanijom. I sleteće vam dron sa nekom zastavom, koja će opasno da vas isprovicira. I vi ćete da nasednete na provokaciju. Navijači će da tuku njihove igrače... Ma, šta navijači?! I redari će, bre, da ih tuku i šutiraju. Aj, ja, ja, ja... Ni na treće uzastopno veliko takmičenje nećete otići, moji evropski Brazilci.
Brat: E, sad je dosta. Preterao si. Nema šanse da se to desi. Pričaj ti šta hoćeš, ali mi ćemo sada biti pravci sveta!!!

Đavo: Dobro, lepi. Vidimo se za pet godina.