Нова постизборна политичка ера Турске

Након тринаест година власти, турска Партија правде и развоја (АКП) изгубила је већину на изборима; «појавила» се једна нова Турска, коју је Ердоган годинама покушавао потиснути и ушуткати.

Свијет 15.06.2015 | 15:40

Седам дана прије избора у Турској, национална телевизија емитовала је укупно 44 сата програма са јавних наступа предсједника Реџепа Таипа Ердогана. Ипак, Партија правде и развоја, коју је Ердоган промовисао, на крају није однијела убједљиву побједу. Штавише, забиљежили су највећи пораз у тринаест, колико су на власти.

Два дана након избора, премијер Ахмет Давутоглу поднио је оставку, али ће обављати ту функцију до избора нове Владе.

Рок за формирање власти је 45 дана. Ако се то не деси, предсједник има право позвати на нове изборе. Да ли ће Ердоган прихватити резултате избора, ко ће чинити нову власт и како ће се мијењати ова земља, тешко је предвидјети чак и добрим познаваоцима прилика у тој земљи.

Већина предвиђа да ће се турска спољна политика знатно мијењати, укључујући и односе са партнерима на Балкану. Једино у чему се скоро сви аналитичари слажу јесте да почиње нова политичка ера за Турску.

Аналитичари сматрају и да избори у Турској нису били ни фер ни слободни. Кампање које су им претходиле биле су препуне застрашивања и језика мржње, те чак и физичких напада. Ердоган је прешао предсједничких овлашћења и отворено промовисао АКП.

Карабекир Акоунлу, предавач на Универзитету у Грацу и ескперт за Блиски Исток и модерну Турску, констатује како је човјек који је желио бити оснивач «нове Турске» претворио изборе у референдум о себи и својој визији земље.

«И по први пут је изгубио. Користећи државна средства, Ердоган је водио кампању у име своје бивше партије, иако му устав забрањује да се ставља на било чију страну. Он је говорио против опозиције и тражио од гласача да му дају 400 мјеста у Парламенту, како би могао мијењати устав и наметнути предсједничка овлашћења сличне онима које има Путин.

Умјесто тога, АКП је добио 258 мјеста и изгубио 53 посланика и мандат да сами владају земљом. Ердоганове личне амбиције су угрожене, а његов сан о предсједничком систему се распао», истиче Акоунлу.

(СБ)