Тло у БиХ ове године затресло се 260 пута

Иако сеизмолошки апарати готово свакодневно на територији БиХ забиљеже неки омањи земљотрес који лако узбуди јавност у БиХ, поготово због све прихваћеније тезе да након великих поплава земљу лако могу погодити снажни земљотреси, сеизмолози кажу да разлога за озбиљну бригу ипак нема.

Босна и Херцеговина 15.06.2015 | 19:16

Наиме, теза да постоји веза озбиљна узрочно-посљедична веза између поплава и земљотреса и да је тлу након периода великих киша потребан одређен период да се "умири" никада у потпуности научно није потврђена, истичу сеизмолози.

Било како било, тло се у БиХ ове године тресло већ 260 пута, било да је епицентер био унутар граница или у пограничном подручју сусједних земаља. Највећи број потреса погодио је широко подручје Херцеговине.

Најјачи земљотрес на подручју БиХ ове године, 12. априла, погодио је мјесто Коран, на Палама. Био је јачине 4,2 по Рихтеровој скали и изазвао велику узнемиреност становништва.

Земљотрес јачине 4,1 степен по Рихтеру 1. априла кратко је узбунио и грађане Дрвара, док је недуго потом, 28. априла, за нијансу слабији, од четири степена, протресао мјесто Масловаре, у општини Котор Варош. Њега су осјетили и за земљотресе увијек будни Бањалучани.

У Херцеговини, која је због склопа свог терена са пукотинама и расједима сезимички најактивније подручје у БиХ, ове године најјачи земљотрес од 3,5 степена по Рихтеру погодио је Читлук.

Весна Шипка, сеизмолог Хидрометеоролошког завода РС, истакла је да се тренутна сеизмичка активност у БиХ сматра регуларном.

"Регистроване сеизмичка активност у првој половини године не одступају од нормалног сеизмичког режима, а појачану сеизмичку активност смо у овој години биљежили само у једном кратком прољећном периоду", рекла је она.

Објаснила је да вјероватноћа да се на неком подручју на којем се већ десио снажан земљотрес он понови, почиње расти када од њега прође између 50 и 100 година.

"Жаришне зоне које могу генерисати најјаче земљотресе на подручју РС су шире бањалучко подручје и југ Херцеговине. Не треба, међутим, занемарити ни жаришта на територији ФБиХ, међу којима су мостарска и сарајевска регија, али и земље из окружења, међу којима се издвају макарско залеђе и дубровачка регија, гдје су се кроз историју дешавали јаки земљотреси", рекла је она.

Иван Брлек, сеизмолог из Федералног сеизмолошког завода, рекао је да се на основу упоређивања сеизмолошког кратког периода ове и прошле године не могу изводити закључци о томе да ли је трусна активност у БиХ ове године јача или слабија.

"Ипак, уколико размотримо ослобођену сеизмичку енергију, без обзира на број земљотреса, ради се о приближно истим вриједностима као и у претходној години", рекао је он и констатовао да се стање на сеизмолошкој карти БиХ засад може сматрати редовним.

Мада је врло незахвално давати прогнозу сеизмичких догађања за било коју територију, ипак се на основу доступних података може доћи до закључка да се у наредних 50 година на територији БиХ могу очекивати земљотреси максималног интензитета до седам степени Меркалијеве скале, наводе из Федералног завода за сезимологију.

"Земљотреси тог интензитета изазивају материјална оштећења на грађевинским објектима, углавном без људских жртава", наводе из овог завода.

Међутим, за период од 100 и више година испред нас, према овим прогнозама, може доћи до разорних земљотреса у југоисточном и сјеверозападном дијелу БиХ (подручје Требиња, Неума, Бањалуке и планине Трскавице), који могу изазвати огромне материјалне штете на грађевинским објектима и однијети много људских живота.

Мрежа сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС је прошле суботе, у 16 часова и 51 минут, лоцирала земљотрес на подручју Омарске, код Приједора.

Овај земљотрес имао је снагу од 2,9 степени по Рихтеру. Локално становишво га је осјетило, а потрес није оставио материјалне посљедице.

(Независне)