Намети привреди држе администрацију

Привредници у Републике Српске очекују од Владе Српске да до краја године смањи број и износе парафискалних намета, а не само да формира њихов регистар.

Република Српска 15.06.2015 | 07:47

Наиме, анализе невладиних организација су показале да у БиХ има од 400 до 500 парафискалних намета на свим нивоима власти.

Из Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) казали су да од бх. привреде годишње буде наплаћено између 500 милиона и милијарду КМ по основу парафискалних намета, а да се заузврат од државе добије мало или ништа.

"Просјечно предузеће од својих укупних прихода годишње пет до седам одсто издваја за различите парафискалне намете и административне трошкове у БиХ", истиче Адис Араповић, пројект менаџер ЦЦИ-ја. Додаје да су током године послодавци у БиХ у обавези на разне адресе предати око 150 различитих пријава и образаца, а постоји 30 закона којима су предвиђене казне за неплаћање намета. У просјеку послодавац плаћа од пет до 10 накнада за воде.

У Унији удружења послодаваца Републике Српске наводе да су привредници у Републици Српској са порезима и доприносима оптерећени плаћањем најмање 35 до 40 намета, те да им се заправо више и не зна тачан број, јер свака привредна дјелатност плаћа посебне накнаде и таксе.

"Од локалне заједнице па навише, када недостаје новца у буџету, уводе се додатни намети привреди. Сваки дан плаћате некакву таксу или накнаду и не знате ни шта плаћате, ни куда тај новац заправо иде", нагласио је Саша Тривић, директор предузећа "Крајина клас" Бањалука и потпредсједник Уније удружења послодаваца Српске.

Он је истакао да тај новац који би требало да иде у одржавање водотока, путева, животне средине и слично, углавном иде у текући буџет, за потребе нагомилане администрације. Тривић додаје да само порези и доприноси чине око 62 одсто оптерећења по заради запосленог у РС, а када се додају парафискални намети, то је најмање 80 одсто.

"Потребно је да се, поред ревизије и смањења намета, стави тачка на увођење нових, од локалне до државне власти", нагласили су у Унији удружења послодаваца Српске.

Маринко Умичевић, технички директор Фабрике обуће "Бема" Бањалука, истиче да би ова фабрика, која запошљава око 1.300 радника, због бројних оптерећења могла ускоро да затвори погон у Мркоњић Граду у коме ради 300 радника или отпусти пола радника до јесени.

"Држава проводи харач над привредом. Једино ваздух се код нас не опорезује, намети стижу од Владе и од локалне заједнице", истакао је Умичевић. Он је прецизирао да градска комунална такса "Бему" кошта 15.000 КМ годишње, а да накнаде за воду, шуме, путеве, ово предузеће годишње коштају око 30.000 КМ.

Умичевић истиче да би и регистар намета, који је требало да буде припремљен прије годину и по дана у Републици Српској, био само козметички потез, те да треба хитно смањити број и износе парафискалних намета.

Влатка Малиџан, портпарол Министарства финансија Републике Српске, истакла је да је Економском политиком Српске за 2015. годину предвиђено да ће Влада спровести активности на успостављању регистра свих фискалних и парафискалних давања до краја 2015. године.

"Успостављању регистра треба да претходи доношење закона о пореском систему Српске. Израда нацрта овог закона је предвиђена за први квартал 2015, а приједлога истог до краја године", истакла је она. Како наводе у ресорном министарству, овај закон ће представљати правни основ за успостављање регистра у оквиру Министарства финансија и за јединствену контролу увођења, висине и врсте фискалних и парафискалних давања, што практично значи да неће бити могуће увести додатне обавезе, повећати постојеће или укинути неке обавезе без сагласности Министарства финансија и одобрења Владе Републике Српске.

Извор: Независне новине