Видео сјећања: Филмска прича о Срби Стаменковићу...

У Звездиној историји много мајстора лоптања продефиловало је Мараканом, али је мало ко имао дозу недокучивости и нажалост, недоречености, попут Србољуба Стаменковића.

Казивања старијих љубитеља фудбала о његовој игри често су сликовитија од било ког снимка, а карактер на терену и ван њега можда је најбоље описао покојни Тома Здравковић у једном интервјуу.

- Моје срце куца за фудбалере хазардере који живе пун живот. Баш као што сам га ја живео. Они свој таленат не деле на кашичицу већ га немилице арче па шта испадне. Такви су били Шекуларац, па Србо Стаменковић, Сеад Сушић...

И заиста, тако је и било, па нас је и Србо прерано напустио 1996. године. Дриблао је од Ужица до Београда, мамио уздахе на Маракани када му је то било дозвољено, да би на крају хазардерски то радио и преко Атлантског океана, где га је тренер Кени Купер назвао фудбалским Пикасом.

Ако кажете Срба, наљутићете Ужичане, осетљиве на љубимца ког су звали баш онако како су му и скратили име. Србо је живео филмски, а један кратки документарни филм дело је Алекса Тселекидиса, талентованог 18-годишњег студента режије.

- Србо Стаменковиц је био брат од тетке моје мајке, са којим је била врло блиска у младости. На жалост, нисам имао прилику да га упознам јер сам се родио у години у којој је он умро. Прича о њему ме је пратила од малих ногу, мој деда Стојан Ђерић је био спортски новинар И он ми је причом дочаравао магију Србове игре. Мајка ми је говорила да је он имао славу, пријатеље, да је пропутовао цео свет, имао је новац, све, само није имао дуг живот, сахрањен је на 40. рођендан. Волео је људе, па и оне који нису били добри према њему, био је најбољи и најплаћенији играч малог фудбала, а остао скроман. Новац га није променио, јер за њега није био мерило вредности - каже Алекс.

Међу Алексовим саговорницима били су Србољубов син Небојша Стаменковић, иначе тренер млађих пионира Звезде, мајка Роса и пријатељи.

Све то било је довољно да Алекс свој таленат за филмску режију искористи како би оживео сећање на Стаменковића.

- Филм је био у мени дуго, желео сам да мајстору фудбала, што је Србо био, подарим други живот. Желео сам да причу о његовом животу поделим са другим људима, нарочито јер ће у јануару следеће године бити 20 година од његове несрећне погибије. Филм је био испитни, снимљен је без буџета и имао је одређену дужину трајања, максимално до 10 минута.

Носио је Србо у Америци и надимак “Пизза ман”, а ни вишак килограма није му сметао да изводи мајсторије које су му донеле место у америчкој Кући славних.

- Лопта је за њега била смисао живота, противнике је доводио до лудила, давао је голове из немогућих позиција. Намеравам да урадим и дугометражни филм, уколико добијем финансијску помоћ и остварим контакт са клубовима у којима је Стан, како су га тамо звали, остварио зенит каријере.

У Звезди није оставио траг у складу са талентом, што због повреда, што због начина живота и несугласица, о чему и филм говори, а 10 минута заиста је мало за авантуру која је уследила.

Пут до Америке прокрчио је и Владислав Блеки Богићевић, бивши играч Звезде који је после Пелеа заиграо за Космос, с тим да је Стаменковић дриблинзима почео да се бави у затвореном простору од 1981. године.

Играјући за Мемфис већ у првој сезони уврштен је у ол-стар тим, у наредној је постао стрелац лиге са 55 голова уз 65 асистенција, а врхунац славе доживео је голом за Балтимор, којим је освојена титула у продужетку против Сент Луиса 1984. године. Шест година после његове смрти, повучена је "десетка", 2011. је уврштен у Кућу славних малог фудбала у Америци. Често су га питали како је све вратоломије на терену изводио, одговор је био спреман:

- Божји дар. Не могу да објасним.

Србољуб Стаменковић
Датум рођења - 31. јануар 1956.
Датум смрти – 28. Јануар 1996.
Каријера:
1975-1981 Црвена звезда 44/13*
1981-1983 Мемфис Американс 77/101
1983-1988 Балтимор Бласт 179/130)
1994 Сан Хозе Гризлис 8/0
*Мечеви/голови