Једноставно, најгори сте!!!

Толе, његови селектори самоубице, његове јагњеће бригаде и велики број ових играча имају нешто заједничко - губитници су!

Фудбал 15.06.2015 | 10:00

Пет до 12 је давно било. Још мало ће да нас лажу, па ћемо опет укруг. Србија неће играти на Европском првенству, биће ово треће велико такмичење заредом које ћемо пропустити.

Откако се лопта закторљала на овим просторима и откако постоји ова наша репрезентација како год да се звала и коју год химну, дрес или грб да је имала, никада није била толико неспособна да три пута заредом пропусти велико такмичење. Осим на почетку деведестих када због санцкија није ни могла да игра.

То су чињенице и тако ће историја једног дана казивати. Тако ће се памтити Томислав Караџић. Његове јагњеће бригаде што пропутоваше цео свет и његови селектори самоубице иза којих се он кукавички крио годинама док нам је сахрањивао фудбал. И на крају, тако ће се памтити ова генерација играча. Као званично најгора у историји фудбала на овим просторима. Гори од њих никада нису играли фудбал за ову државу. Они су навикли да их нема у албумима са сличицама. Можда зато и играју добро по клубовима, јер углавном први и свежи дођу на припреме. Они се свако друго лето поштено одморе и нагледају фудбала на ТВ.

Теорија још постоји. То су неке комбинације да морамо да победимо Албанију, Португал и Јерменију, па да Албанци онда губе као што то ради наша репрезентација итд. То је теорија и није искључено да ће неки бестидник да завапи и позове се на њу.

Српски фудбал је и заслужио да му се пресуди баш у Албанији. Да се баш тамо стави тачка на ово мрачно доба које траје ево већ пету годину.

До тада, ко зна шта ће бити. Док је недавно пушио томпус и играо карте у свом хотелу на Палићу, Толета су питали: Докле ћеш више човече?
„Док дишем“, одговорио је уз циничан кез ваљда својствен римском императору који ће све поданике бацити лавовима и запалити град чувајући престо.

Не види се ни перспектива од оних што хоће да га смене. Поштени и финансијски обезбеђени фудбалски људи су се дистанцирали од српског фудбала као од губавца. Станковићу, Видићу и компанији не пада на памет да се враћају. Они што су остали у Србији углавном нешто менаџеришу, а макар нам тога не фали у репрезентацији. У фудбалу нажалост нема храбрих људи као што је Сале Ђорђевић.

Ако ништа друго, макар ови клинци с времена на време врате неку наду. Учине нас поносним, покажу да Срби умеју да играју фудбал и да овде људи воле фудбал. Воле га и када је у три ујутро.

И колико год је нормално и природно што нестрпљиво чекамо да заиграју у А тиму, толика је и бојазан да ће нам и њих покварити. Сада ће ови најгори почети да се крију иза клинаца. Исти они што су говорили да резултат у омладинским категоријама није приоритет јер тобоже ми као имамо неки пројекат са А тимом.

Остају нам ови најгори. Ваљда ће се после Албаније заглавити у мочвари коју праве годинама. Један под један. И Толе. И дизачи руку што на гостовањима дремају док траје утакмица од силних и обилних оброка на рачун куће. И селектор „добар човек из Јавора“ Ћурчић који их слепо слуша. И сплавари што их највише памтимо по сликама Де Нира и Тајсона на мајицама када се окупе у Толетовој кући фудбала.

Само још до Албаније. Тада ће се уписати у историју као најгори. До тада им остаје да се сакрију у утакмици против Јерменије када ће сви заједно бежати на неки стадион где ће их најмање извиждати.