Анализа: Да ли је дошло вријеме да неко други проба да води српски фудбал?!

Свашта се променило од те 2000. године. Милошевића више нема, нема ни чика Вујкета, умрла је и Југославија, повучен је и "конкорд", Агаси и Сампрас више не играју, пензионисале су се генерације фудбалера, али фудбал нам воде исти људи.

Фудбал 14.06.2015 | 18:40

Те 2000. године, проглашене за Међународну годину културе и мира, односно математике, године веома важне за цео хришћански свет, Владимир Путин изабран је први пут за председника Русије, док је контроверзне изборе у САД добио Џорџ Буш млађи, након месец дана ишчекивања гласова са Флориде.

У СР Југославији животе су у сачекушама губили Жељко Ражнатовић Аркан, Жика Петровић, Павле Булатовић, Бошко Перовић, покушан је атентат и на Вука Драшковића у Будви, киднапован је (и касније пронађен мртав) Иван Стамболић, преминуо је принц Томислав Карађорђевић, син краља Александра Карађорђевића, у вечни сан утонуо је и академски сликар Милић од Мачве.

Те 2000. године код Париза срушио се "конкорд" и погинуло је 109 људи, док је у трагедији руске подморнице "Курск" живот на језив начин изгубило 118 чланова посаде.

Свет телекомуникација и модерних технологија некако је преживео "миленијумску бубу", која нија направила најављену штету великих размера на рачунарима, који су неретко коштали и по неколико хиљада долара.

Расформирани су велики бендови, попут Смасхинг Пумпкинс, Раге Агаинст Тхе Мацхине, Скунк Анансие, итд, Данска је победила на такмичењу за песму Евровзије, тачније урадили су то Олсен Бротхерс, а Еминем је доминирао на МТВ и Граммy гала вечерима.

Евро је полако преузимао примат на тржишту новца, док су се балкански народи тешка срца одвајали од насушне дојче марке, а Слободан Милошевић расписао је парламентарне изборе на којима је планирао да учврсти власт. Противкандидат никада није доживео да му буде бивши партијски колега Стамболић, а на црту су му изашли Војислав Михаиловић, Томислав Николић и Војислав Коштуница, који је 24. септрембра и однео победу над Милошевићем...

Због одбијања режима да призна резултате избора, 5. октобра уследиле су уличне демонстрације, које су завршене заузимањем Савезне скупштине, Радио-телевизије Србије и још неких важних институција, а дан касније у телевизијском обраћању нацији Милошевић је признао пораз, после чега су расписани ванредни парламентарни избори, а коалиција ДОС освојила двотрећинску већину у Скупштини Србије.

Те 2000. године, Црвена звезда освојила је 21. титулу првака државе са 105 бодова, четири више од Партизана, док су кошаркаши подгоричке Будућност освојили другу од три узастопне титуле првака земље без пораза у лигашком делу и потом почистивши Партизан у финалу плејофа резултатом 3:0.

Реал Мадрид постао је првак Европе у фудбалу победивши Валенсију у финалу 3:0, Лејкерси су у финалу НБА лиге надиграли Индијану с 4:2, а Мичиген Стејт у "мартовском лудилу" узео титулу испред носа Флориди. Евролигу освојили су Жељко Обрадовић и Панатинаикос победом над Макабијем 73:67, Михаел Шумахер доминантно је постао првак Формуле 1, Морис Грин у времену 9,87 постао олимпијски шампион на 100 метара, а Јевгениј Кафељников узео олимпијско злато у тенису.

Андре Агаси освојио је Аустралијан Опен, Марат Сафин Ју-Ес Опен, Пит Сампрас Вимблдон, а Густаво Куертен Ролан Гарос, док су грен слем титуле у женској конкуренцији припале Линди Девентпорт, Мери Пирс и Венус Вилијамс два пута.

Наши одбојкаши постали су олимпијски шампиони у Сиднеју, кошаркаши нас на истом месту разочарали, Мађари нам украли злато у ватерполу, Шведска је владала мушким рукометом, а Европско првенство у фудбалу, прво икада одржано у две земље (Холандија и Белгија) освојила је Француска "златним голом" Давида Трезегеа у финалу са Италијом (2:1).

Испоставиће се да ће то, до данас, бити последњи ЕУРО који ће играти фудбалска репрезентација наше земље, која ће на нову шансу за пласман чекати бар до 2020. године. Селектор који нас је водио 2000, Вујадин Бошков више није међу живима, после њега на том месту радило је још 13 тренера, дрес репрезентација носило је више од 200 фудбалера, променила се и спорна химна, променили смо и боје дресова и обележја...

...само су људи који и данас воде главну рећ у Савезу, мање-више, и тада били на функцијама.

Ево, 15 година касније, питамо – да ли је време да можда проба неко други?

Или је и за то касно?