Бржи раст привреде, економисти скептични

Привредни раст БиХ у овој години ће износити два одсто, док ће у сљедећој достићи и 2,3 одсто, што је знатно убрзање бх. економије у односу на годину иза нас, показале су најновије прогнозе које је данас у свом јунском извјештају објавила Свјетска банка.

Босна и Херцеговина 12.06.2015 | 09:00

Поред тога, економисти ове финансијске организације истичу да се за 2017. годину може очекивати да привредни раст БиХ износи и 2,9 одсто. Ова најновија јунска прогноза Свјетске банке је оптимистичнија од јануарске, када су прогнозирали да ће привреда БиХ у овој години расти тек 1,5 одсто.

Ипак, благо су смањили прогнозе за наредне двије године. Међутим, домаћи економисти сматрају да су ове прогнозе преоптимистичне, али и да нису толико релевантне у смислу да ће довести до неких озбиљнијих помака.

Са друге стране, охрабрујуће дјелује то што по овим најновијим прогнозама нисмо у најлошијој позицији у региону, па су тако иза БиХ, по прогнозама за ову и сљедећу годину, Србија, Хрватска и Словенија.

У овом извјештају је наведено да земље западног Балкана у овој и идућој години чека привредни раст од 1,5 и 2,5 одсто. Прогнозирани овогодишњи раст од 1,5 одсто за подручје западног Балкана представља знатно убрзање у односу на лањски раст од 0,4 одсто, а оптимистичније прогнозе су резултат очекивања да ће убрзање нето извоза помоћи неутралисању пада инвестиција и личне потрошње.

Тако је за Србију прогнозирано да ће у овој години имати негативан раст бруто домаћег производа (БДП) од 0,5 одсто, а у 2016. години раст од 1,5 одсто. Када је у питању Македонија, очекује се раст од 3,5 у овој, односно 3,8 одсто у сљедећој години, а за Црну Гору привредни раст од 3,4 одсто и 2,9 одсто, док је за Хрватску раст од 0,5 одсто у 2015.и 1,2 одсто у 2016. години.

"Регион западног Балкана и даље има проблем недостатка нових кредита, док је ниво ненаплативих зајмова у том подручју међу највишим у читавом региону Европе и Централне Азије, односно више од 16 одсто", наведено је у овом извјештају Свјетске банке.

Предраг Млинаревић, виши асистент економије на Економском факултету у Источном Сарајеву, рекао је да финансијске организације попут Свјетске банке, у оваквим извјештајима прилагођавају ситуацију кретању опоравка еврозоне, кључних партнера БиХ.

"Међутим, тренд опоравка еврозоне није такав какав се очекује. Како еврозона коригује своје прогнозе раста, онда су очекивања да ће и потрошња као носећа компонента нашег раста опадати", рекао је Млинаревић. Он је додао да овакве прогнозе саме по себи нису толико релевантне у смислу да ће довести до неких озбиљнијих помака, зато што морамо да водимо рачуна да су то ипак релативни показатељи.

"Ми имамо ефекат релативно ниске базе и онда ни стопа раста од два досто није ништа што може бити охрабрујуће, јер немамо пратећи раст запослености, те параметре који би побољшали стање спољнотрговинске размјене и који би се одразили на животни стандард становништва", рекао је Млинаревић. Истиче да није иста стопа раста код нас од два одсто као у Европи, гдје су веома високе базе и другачија привредна структура.

Закључио је да оптимизам не треба градити на релативним показатељима, без анализе структуре промјена.

Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да су ове прогнозе преоптимистичне, јер нема реалних елемената за такав раст.

"Сигурно је да пратећи рад и активности новоформираних влада нема никаквих озбиљних интенција да се пословни амбијент унаприједи како би неки нови инвеститори дошли, а који би својим улагањем, запошљавањем радника и стварањем нове вриједности повећали БДП", сматра Павловић. Додао је да не види нове инвестиције и ново запошљавање, а без чега. како каже. нема раста.

"Не знам на основу чега су људи из Свјетске банке дали такву процјену повећања БДП-а. Нити имамо раст у ЕУ, нити у окружењу, нигдје не постоји повећана куповна моћ која би омогућила или стимулисала некога да инвестира или производи више", казао је Павловић.

Када је у питању глобална привреда, она ће, према пројекцијама Свјетске банке, ове године остварити раст од 2,8 одсто, што је мање у односу на прогнозу из јануара од три процента, док ће у 2016-2017. години убрзати на 3,2 одсто, што је у складу с ранијим предвиђањима.

(Независне новине)