Копа Америка - представљамо Групу Ц...

Шта ће бити с Бразилом? Све очи ће бити упрте у Селесао, чак је и Колумбија са својим звездама у другом плану, а Перу и Венецуела ће се борити да избегну испадање.

Фудбал 11.06.2015 | 21:00
Копа Америка - представљамо Групу Ц...

Прича о Групи Ц на Копа Америка је прича о Бразилу. Питање свих питања уочи почетка турнира је: Шта може Бразил?

Скоро годину дана је прошло од фудбалског масакра у Бело Оризонтеу. Деценијама су Бразилци чекали освету за Мараканасо и шансу да исправе грешку из 1950. године, а онда су доживели нешто још теже, болније и тужније. Немци су на моменат угасили живот у Бразилу...

Катастрофа против Панцера је изазвала потоке суза, прекрила црним плаштом све оно лепо што су Бразил и његови поданици дали овом спорту и изазвала огромне сумње у највећу фудбалску силу планете. Од паничних прогноза да се Бразил никада неће вратити на стазе успеха, дошло се опет до неког привидног оптимизма и наде да ће Селесао бити јак и моћан.

После Мундијала, Бразил је победио у сваком мечу, али ни то није довољно да им навијачи и јавност опет верују. Пријатељске утакмице у Бразилу нико не схвата за озбиљно. Обавеза тима је да у пријатељским мечевима игра лепо, а да у такмичарским побеђује и да то чини на допадљив начина. С обзиром на свеже сећања са Мундијала, ово прво ће бити довољно да Бразилци опет врате Селесао у срце.

Копа Америка је тренутак истине! Да се види шта је то Карлос Дунга направио на рушевина мундијалске катстрофе и како мисли да Бразил опет врати на пиједестал. За почетак, потребно је да прво освоји Копа Америка у Чилеу и баци континент под ноге, а онда да се спрема за освету у Русији.

БРАЗИЛ - ДУНГИНА ВЕРЗИЈА

Вечито оспоравани капитен је навикао на скепсу и неповерење. О Карлосу Дунги ћете се најбоље упознати у колумни Марка Прелевића „Како нам је Дунга вратио Бразил“. Мало нормалних људи би пристало на посао који је прошлог лета почео да ради Дунга. И није проблем што је Бразил тада примио седам комада, Дунга са тим није имао никакве везе. Мука је што је екипа изгледала као клинички мртва и психички сломљена. Супротно иницијалним прогнозама, Дунга није направио „перестројку“ и растерао цео тим који је доживео дебакл на Мундијалу. Направио је велике промене, али није тек тако прецртавао искусне играче и бацао у ватру клинце који се још играју лопте по бразилској Серији А.

Откако је Дунга наследио Сколарија, Бразил је одиграо 10 утакмица и забележио десет победа уз гол разлику 21:2. А било је ту озбиљних ривала попут Аргемнтине, Чилеа, Мексика, Француске, Колумбије... Из меча у меч, састав се мењао и добијао физиономију какву је Дунга желео. Нема више ветерана Цезара, Маикона, Фреда, Дунга је од доласка прецртао Хулка, Паулиња, Бернарда и Дантеа, а убрзо и Рамиреса. Увео је у тим неке нове момке попут Фабиња, Фирмина, Евертона Рибеира, Каземира, а посебну веру полаже у двојицу ветерана и великих бораца: везисту Елијаса и нападача Дијега Тарделија.

Одбрана је оно од чега почињу сви Дунгини планови. После повреде Дијега Алвеса, на гол линији је зацементиран Џеферсон. Голман о којег се Сколари огрешио и који је требало да брани и на Мундијалу. Испред њега је прави зид. Упркос чињеници да су повреде елиминисале стандардне бекове Данила и Марсела. Замислите када је накнадно у тим упао Дани Алвес?! У овом тренутку вероватно најбољи десни бек на свету који је одиграо полусезону као у трансу. Уз њега и штоперски тандем Миранда - Тијаго Силва, те алтернативе попут Давида Луиза и Маркињоса и Филипе Луиса на левом беку, Бразилци заиста имају феноменалну одбрану.

Дунга не одустаје од система са два задња везна. Остао је без Луиса Густава, али ту су Фернандињо, Каземиро и Елијас на којег посебно треба обратити пажњу. Играчи на које се Дунга ослања напред су много креативнији и маштовитији од оних Сколаријевих. Дунга верује у Коутиња, Роберта Фирмина, Дагласа Косту, Вилијана... И наравно Нејмара. Око њега ће опет све да се врти. Нејмар је имао феноменалну сезону у Барселони, а још раније је показао да воли улогу вође у Бразилу. Капитенска трака је само потврда да ће Нејмар преузимати одговорност када буде најтеже. Уместо уклетог Фреда, Дунга се ослања на још једног искусног нападача из домаћег фудбала - Дијега Тарделија. Тачније, он игра однедавно у Кини, али је „деветку“ Бразила заслужио партијама у домаћем шампионату. Досад је добро одрађивао посао, али ако упадне у проблем, онда би и Бразил могао да буде у проблему. Алтернатива у воду Робиња не даје много разлога за оптимизам.

У групи ће све зависити од Бразилаца. Није то више она жога бонита, нису то више мајстори попут Роналда, Ривалда, Денислона, Роналдиња који су правили оне спектакуларне рекламе за Најки. Сада је то Дунгин Бразил. Опасан. И треба га се плашити.

КОЛУМБИЈА - НЕ МОГУ ДА ИЗНЕНАДЕ

Уочи прошлог Мундијала, Колумбија је била љубав многих неутралних навијача. Колумбијаца дуго није било на великим такмичењима, а онда се појавила ова симпатична генерација која куља од талента и квалитета и врло брзо су се многи заљубили у Пекерманов тим. Колумбија је у Бразилу оправдала очекивања, играла је лепо, догурала до четвртфинала где је једва елиминисана од домаћина.

Сада је ситуација другачија, Колумбијци нису симпатични аутсајдер који може да изненаде. Чак и ако освоје Копа Америка, они нису изненађење. Спадају у круг од пет фаворита за освајање Копе. Попут Бразила долазе са серијом победа у пријатељским утакмицама. Нанизали су седам победа пред долазак у Чиле, а у некима од њих су били немилосрдни према ривалима. За разлику од Мундијала, сада могу да рачунају на прву звезду Радамела Фалкаа којем је Копа идеална шанса да се врати у живот и подсети зашто је био један од најбољих нападача света.

Пекерман уз Радамела има фантастичну офанзивну линију са Џесконом Мартинезом, Карлосом Баком, Хамесом Родригезом и Хуаном Квадрадом. Одбрана је оно што брине селектора Колумбије. Нема више Марија Јепеса, а Запата, Зуњига и Армеро су потпуно ван форме. Зато би Копа Америка могла да буде лансирна рампа за двојицу талентованих дефанзиваца: Џејсона Муриља којег је већ капарисао Интер и Сантјага Аријаса који би могао у Премијер лигу.

Ако одбрана положи испит, Колумбијци могу далеко. Четвртфинале за разлику од Мундијала, овога пута неће бити задовољавајући резултат.

ПЕРУ - ПОКЕР МАТОРАЦА ЗА НАДУ

Перу не важи за фудбалску силу у Јужној Америци. Златно време су биле седамдесете године прошлог века са Теом Кубиљасом, после тога је све било просек. Ипак, на претходној Копи, Перуанци су били једно од највећих изненађење. Остварили су сензационалан пласман у полуфинале и на крају освојили треће место.

Носиоци игре са тог турнира ће и овога пута бити Перуови најјачи адути. За неке од њих је ово лабудова песам. Клаудио Пизаро игра последње велико такмичење и даће све од себе да се опрости у стилу. Тридесету су одвано превалили и његови најбољи ађутанти Џеферсон Фарфан, Паоло Гереро и Хуан Мануел Варгас.

Овај покер искусних фудбалера ће бити Перуова највећа нада. Уз одличног дефанзивца Замбрана из Бундеслиге и Андреа Кариља из лисабонског Спортинга, то је арсенал којим прете Перуанци. Не делују моћно као Бразил или Колумбија, али су их потценили и на претходном турниру, па смо видели шта се десило.

Плејада играча из домаћег првенства је непознаница за све ривале и можда неко од тих младића постане звезда нова звезда Јужне Америке. Ипак, Перуанцима уочи почетка Копе нико не даје велике шансе. Срећа им је што су у групи са Венецуелом, па могу да се надају пласману у четвртфинале као једна од две најбоље трећепласиране екипе.

ВЕНЕЦУЕЛА - ЕТИКЕТА ПРОВИНЦИЈЕ

Венецуела представља највећу фудбалску провинцију Јужне Америке. Једина су озбиљна држава из Јужне Америке која никада није учествовала на Мундијалима, а Уго Чавез се за живота надао да ће му се тај сан остварити. Како ствари стоје, Венецуела ће још дуго чекати на историјски успех. Зато је Копа Америка најбоља прилика за Венецуеланце да уче, јачају и можда у следећим квалификацијама направе тај историјски корак.

И као што се Перуанци надају да ће победом против Венецуеле да се докопају четвртфинала, тако су исте амбиције и на другој страни.

Громовита левица Хуан Аранго и Зенитов нападач Саломон Рондон су разлог за наду Венецуеле. Ту треба додати и Николаса Федора „Микуа“ који је једно време одлично играо у Хетафеу, као и Фернанда Аморебијету који је некада блистао у Атлетик Билбау. На папиру, Венецуела нема лошији тим од Перуа и не треба је отписивати из борбе за пласман у четвртфинале.

Коментари / 0

Оставите коментар