Kopa Amerika - predstavljamo Grupu C...

Šta će biti s Brazilom? Sve oči će biti uprte u Selesao, čak je i Kolumbija sa svojim zvezdama u drugom planu, a Peru i Venecuela će se boriti da izbegnu ispadanje.

Fudbal 11.06.2015 | 21:00

Priča o Grupi C na Kopa Amerika je priča o Brazilu. Pitanje svih pitanja uoči početka turnira je: Šta može Brazil?

Skoro godinu dana je prošlo od fudbalskog masakra u Belo Orizonteu. Decenijama su Brazilci čekali osvetu za Marakanaso i šansu da isprave grešku iz 1950. godine, a onda su doživeli nešto još teže, bolnije i tužnije. Nemci su na momenat ugasili život u Brazilu...

Katastrofa protiv Pancera je izazvala potoke suza, prekrila crnim plaštom sve ono lepo što su Brazil i njegovi podanici dali ovom sportu i izazvala ogromne sumnje u najveću fudbalsku silu planete. Od paničnih prognoza da se Brazil nikada neće vratiti na staze uspeha, došlo se opet do nekog prividnog optimizma i nade da će Selesao biti jak i moćan.

Posle Mundijala, Brazil je pobedio u svakom meču, ali ni to nije dovoljno da im navijači i javnost opet veruju. Prijateljske utakmice u Brazilu niko ne shvata za ozbiljno. Obaveza tima je da u prijateljskim mečevima igra lepo, a da u takmičarskim pobeđuje i da to čini na dopadljiv načina. S obzirom na sveže sećanja sa Mundijala, ovo prvo će biti dovoljno da Brazilci opet vrate Selesao u srce.

Kopa Amerika je trenutak istine! Da se vidi šta je to Karlos Dunga napravio na ruševina mundijalske katstrofe i kako misli da Brazil opet vrati na pijedestal. Za početak, potrebno je da prvo osvoji Kopa Amerika u Čileu i baci kontinent pod noge, a onda da se sprema za osvetu u Rusiji.

BRAZIL - DUNGINA VERZIJA

Večito osporavani kapiten je navikao na skepsu i nepoverenje. O Karlosu Dungi ćete se najbolje upoznati u kolumni Marka Prelevića „Kako nam je Dunga vratio Brazil“. Malo normalnih ljudi bi pristalo na posao koji je prošlog leta počeo da radi Dunga. I nije problem što je Brazil tada primio sedam komada, Dunga sa tim nije imao nikakve veze. Muka je što je ekipa izgledala kao klinički mrtva i psihički slomljena. Suprotno inicijalnim prognozama, Dunga nije napravio „perestrojku“ i rasterao ceo tim koji je doživeo debakl na Mundijalu. Napravio je velike promene, ali nije tek tako precrtavao iskusne igrače i bacao u vatru klince koji se još igraju lopte po brazilskoj Seriji A.

Otkako je Dunga nasledio Skolarija, Brazil je odigrao 10 utakmica i zabeležio deset pobeda uz gol razliku 21:2. A bilo je tu ozbiljnih rivala poput Argemntine, Čilea, Meksika, Francuske, Kolumbije... Iz meča u meč, sastav se menjao i dobijao fizionomiju kakvu je Dunga želeo. Nema više veterana Cezara, Maikona, Freda, Dunga je od dolaska precrtao Hulka, Paulinja, Bernarda i Dantea, a ubrzo i Ramiresa. Uveo je u tim neke nove momke poput Fabinja, Firmina, Evertona Ribeira, Kazemira, a posebnu veru polaže u dvojicu veterana i velikih boraca: vezistu Elijasa i napadača Dijega Tardelija.

Odbrana je ono od čega počinju svi Dungini planovi. Posle povrede Dijega Alvesa, na gol liniji je zacementiran Džeferson. Golman o kojeg se Skolari ogrešio i koji je trebalo da brani i na Mundijalu. Ispred njega je pravi zid. Uprkos činjenici da su povrede eliminisale standardne bekove Danila i Marsela. Zamislite kada je naknadno u tim upao Dani Alves?! U ovom trenutku verovatno najbolji desni bek na svetu koji je odigrao polusezonu kao u transu. Uz njega i štoperski tandem Miranda - Tijago Silva, te alternative poput Davida Luiza i Markinjosa i Filipe Luisa na levom beku, Brazilci zaista imaju fenomenalnu odbranu.

Dunga ne odustaje od sistema sa dva zadnja vezna. Ostao je bez Luisa Gustava, ali tu su Fernandinjo, Kazemiro i Elijas na kojeg posebno treba obratiti pažnju. Igrači na koje se Dunga oslanja napred su mnogo kreativniji i maštovitiji od onih Skolarijevih. Dunga veruje u Koutinja, Roberta Firmina, Daglasa Kostu, Vilijana... I naravno Nejmara. Oko njega će opet sve da se vrti. Nejmar je imao fenomenalnu sezonu u Barseloni, a još ranije je pokazao da voli ulogu vođe u Brazilu. Kapitenska traka je samo potvrda da će Nejmar preuzimati odgovornost kada bude najteže. Umesto ukletog Freda, Dunga se oslanja na još jednog iskusnog napadača iz domaćeg fudbala - Dijega Tardelija. Tačnije, on igra odnedavno u Kini, ali je „devetku“ Brazila zaslužio partijama u domaćem šampionatu. Dosad je dobro odrađivao posao, ali ako upadne u problem, onda bi i Brazil mogao da bude u problemu. Alternativa u vodu Robinja ne daje mnogo razloga za optimizam.

U grupi će sve zavisiti od Brazilaca. Nije to više ona žoga bonita, nisu to više majstori poput Ronalda, Rivalda, Denislona, Ronaldinja koji su pravili one spektakularne reklame za Najki. Sada je to Dungin Brazil. Opasan. I treba ga se plašiti.

KOLUMBIJA - NE MOGU DA IZNENADE

Uoči prošlog Mundijala, Kolumbija je bila ljubav mnogih neutralnih navijača. Kolumbijaca dugo nije bilo na velikim takmičenjima, a onda se pojavila ova simpatična generacija koja kulja od talenta i kvaliteta i vrlo brzo su se mnogi zaljubili u Pekermanov tim. Kolumbija je u Brazilu opravdala očekivanja, igrala je lepo, dogurala do četvrtfinala gde je jedva eliminisana od domaćina.

Sada je situacija drugačija, Kolumbijci nisu simpatični autsajder koji može da iznenade. Čak i ako osvoje Kopa Amerika, oni nisu iznenađenje. Spadaju u krug od pet favorita za osvajanje Kope. Poput Brazila dolaze sa serijom pobeda u prijateljskim utakmicama. Nanizali su sedam pobeda pred dolazak u Čile, a u nekima od njih su bili nemilosrdni prema rivalima. Za razliku od Mundijala, sada mogu da računaju na prvu zvezdu Radamela Falkaa kojem je Kopa idealna šansa da se vrati u život i podseti zašto je bio jedan od najboljih napadača sveta.

Pekerman uz Radamela ima fantastičnu ofanzivnu liniju sa Džeskonom Martinezom, Karlosom Bakom, Hamesom Rodrigezom i Huanom Kvadradom. Odbrana je ono što brine selektora Kolumbije. Nema više Marija Jepesa, a Zapata, Zunjiga i Armero su potpuno van forme. Zato bi Kopa Amerika mogla da bude lansirna rampa za dvojicu talentovanih defanzivaca: Džejsona Murilja kojeg je već kaparisao Inter i Santjaga Arijasa koji bi mogao u Premijer ligu.

Ako odbrana položi ispit, Kolumbijci mogu daleko. Četvrtfinale za razliku od Mundijala, ovoga puta neće biti zadovoljavajući rezultat.

PERU - POKER MATORACA ZA NADU

Peru ne važi za fudbalsku silu u Južnoj Americi. Zlatno vreme su bile sedamdesete godine prošlog veka sa Teom Kubiljasom, posle toga je sve bilo prosek. Ipak, na prethodnoj Kopi, Peruanci su bili jedno od najvećih iznenađenje. Ostvarili su senzacionalan plasman u polufinale i na kraju osvojili treće mesto.

Nosioci igre sa tog turnira će i ovoga puta biti Peruovi najjači aduti. Za neke od njih je ovo labudova pesam. Klaudio Pizaro igra poslednje veliko takmičenje i daće sve od sebe da se oprosti u stilu. Tridesetu su odvano prevalili i njegovi najbolji ađutanti Džeferson Farfan, Paolo Gerero i Huan Manuel Vargas.

Ovaj poker iskusnih fudbalera će biti Peruova najveća nada. Uz odličnog defanzivca Zambrana iz Bundeslige i Andrea Karilja iz lisabonskog Sportinga, to je arsenal kojim prete Peruanci. Ne deluju moćno kao Brazil ili Kolumbija, ali su ih potcenili i na prethodnom turniru, pa smo videli šta se desilo.

Plejada igrača iz domaćeg prvenstva je nepoznanica za sve rivale i možda neko od tih mladića postane zvezda nova zvezda Južne Amerike. Ipak, Peruancima uoči početka Kope niko ne daje velike šanse. Sreća im je što su u grupi sa Venecuelom, pa mogu da se nadaju plasmanu u četvrtfinale kao jedna od dve najbolje trećeplasirane ekipe.

VENECUELA - ETIKETA PROVINCIJE

Venecuela predstavlja najveću fudbalsku provinciju Južne Amerike. Jedina su ozbiljna država iz Južne Amerike koja nikada nije učestvovala na Mundijalima, a Ugo Čavez se za života nadao da će mu se taj san ostvariti. Kako stvari stoje, Venecuela će još dugo čekati na istorijski uspeh. Zato je Kopa Amerika najbolja prilika za Venecuelance da uče, jačaju i možda u sledećim kvalifikacijama naprave taj istorijski korak.

I kao što se Peruanci nadaju da će pobedom protiv Venecuele da se dokopaju četvrtfinala, tako su iste ambicije i na drugoj strani.

Gromovita levica Huan Arango i Zenitov napadač Salomon Rondon su razlog za nadu Venecuele. Tu treba dodati i Nikolasa Fedora „Mikua“ koji je jedno vreme odlično igrao u Hetafeu, kao i Fernanda Amorebijetu koji je nekada blistao u Atletik Bilbau. Na papiru, Venecuela nema lošiji tim od Perua i ne treba je otpisivati iz borbe za plasman u četvrtfinale.