Најава: Креће Копа Америка - Тамо где је фудбал више од фудбала!

Аргентиници нису освојили титулу 23 године, Бразилци желе да извидају ране са Мундијала, Колумбија има довољно јаких имена да циља на врх, на који оправдано пуца и Чиле, не само због тога што је домаћин 44. издања Првенства Јужне Америке.

Фудбал 11.06.2015 | 18:20

Или Аргентина или велико изненађење! Не буду ли Гаучоси постали прваци Јужне Америке биће то, рећи ће једни, сензација године или, оцениће други, спортска неправда, јер са играчима какве су довели у Чиле, где у ноћи између четвртка и петка почиње 44. издање Копа Америка, слове за првог фаворита турнира који су последењи пут освојили још пре 23 године.

А тад је Леу Месију било тек шест лета, те је првој звезди Барселоне и једном од најбољих играча планете и те како стало да на концу сезоне у којој је освојио Триплету (Примеру, Куп краља и Лигу шампиона) као капитен државног тима подигне и пехар намењен победнику његовог континента. Имајући у виду форму, као и податак да је селектор Херардо Тата Мартино у Чиле довео страшан напад, са Гонзалом Игуаином, Серхиом Куном Агуером и Карлосом Тевезом, није ни чудо што већина стручњака види управо Аргентинце као највеће претенденте на престо.

Мада, далеко од тога да ће им пут до трофеја који су освајали 13 пута бит лаган, јер Бразилци после дебакла на Мундијалу, са новим селектором Карлосом Дунгом и фантастичним Нејмаром после десет везаних победа у контролим мечевима циљају врх (ипак је то Бразил), док за фаворита из сенке слови селекција Чилеа, која се осим снажне подршке са трибина узда у репризу одличних издања са претходног Првенства света. Ништа мање амбициозан није ни актуелни првак Јужне Америке, Уругвај, међутим, без суспендованог Луиса Суареза сав терет у нападу пашће на плећа Единсона Каванија. А то није лако издржати. Круг кандидата за највиши пласман затвара феноменална репрезентација Колумбије, која са Радамелом Фалкаоом, Џексоном Мартинезом, Хамесом Родригезом и Карлосом Баком свима може да направи проблем.

Новост у односу на претходна издања је да су за турнир у осам градова (Сантјаго – једини на коме ће мечеви бити играни на сва стадиона, Антофагаста, Виња дел Мар, Ла Серена, Валпараисо, Ранкагуа, Консепсион и Темуко) додељене и две специјалне позивнице. И то репрезентацијама из конфедерације КОНКАКАФ. Реч је о Мексику (од 1993. редовно под статусом госта) и премијерно Јамајки (тек после одустајања Јапана и Кине, који су били на врху листе жеља). На тај начин Копа Америка добила је димензију више, али све и да је задржала свој идентитет и даље би је сматрали једним од најромантичнијих такмичења у свету фудбала, тамо где је страст јача од тактике и где, као ваљда нигде на свету, утакмица стварно значи питање живота и смрти.

Имајући у виду систем такмичења, није баш да ће сваки меч одличивати, јер је 12 репрезентација подељено у три групе са по четири тима, а пласман у четвртфинале обезбедиче по две пропласиране екипе из сваке групе, као и две најбоље трећепласиране, што оставља могућност кикса у прва три кола.

Љубитељи фудбала у Србији ће бити у прилици да све мечеве гледају у директним преносима на ТВ Аренаспорт, а повољна околност су термини утакмица (зависно од дана најраније почиње у 21 час по нашем времену, а најкаснија, попут прве, између Чилеа и Еквадора, у 01.30).

Финале је на програму у Сантјагу, 4. јула од 22.00.

ПРЕДСТАВЉАМО ГРУПУ А

ЧИЛЕ - ДОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ДА ПОСТАНЕМО ШАМПИОНИ

Ако су прошле године на Мундијалу у Бразилу, где их је пречка Маурисија Пиниље делила до четвртфинала, били пријатно изненађење, онда су сад Чилеанци једни од фаворита. Не само због предности домаћег терена, већ што стварно имају снажну репрезентацију, игречи су им одавно превазишли статус помоћног особља у клубовима, напредовали су до звезда. А махом су у напону снаге. Зато пуцају од самопоуздања.
„Време је да постанемо шампиони Јужне Америке. У чему год да се такмичим желим да будем најбољи, поготову кад се турнир одржава у мојој земљи, где ћемо имати подршку народа. Тешко је тријумфовати у јакој конкуренцији, међутим, ову шансу морамо да искористимо“, поручује Артуро Вилдал.

Осим везисте Јувентуса, Ла Роха се узда и у голмана Клаудија Брава, капитена Гарија Медела, одличан везни ред са Валдивијом и Фернандезом, али и убитачан напад, предвођен Алексисом Санчезом. Иза њега је фантастична сезона у Арсеналу, мада, према последњим информацијама, баш и није омиљена личност у свлачионици државног тима, пошто се на једној контролних утакмица посвађао са Марселом Дијазом око тога ко ће да изводи прекиде.

Чиле никад није освојио титулу првака Јужне Америке, изгубио је чак четири финала, међтим, јасно је да не би смео да има проблема да као првопласирани изађе из групе у којој, руку на срце, нема достојног ривала. Снага Чилеанаца је и енергични селектор Хорхе Симплисио, који после три године овим такмичењем завршава мандат на клупи.

МЕКСИКО - БЕЗ ОЧОЕ, ЧИЧАРИТА, САНТОСА И ВЕЛЕ... А СЕЛЕКТОР ПРИЧА О ФИНАЛУ!

У најави великих такмичења селектори углавном зазиру од великих обећања, но случај Мигела Ерере је, тотално другачији од других. Налик енергичном вођењу утакмица, у које смо се уверили лане на Мундијалу, симпатични селектор Мексика је пред пут у Чиле одапео стрелу:
„Наша екипа је иде тамо да би играла финале. И да освоји трофеј. Ниишта нас друго не занима“.

Можда је та изјава изненађујућа, а још веће изненађење ЈЕ избор играча с којима Ерера планира да покори континент. Није позвао голмана Гиљерма Очоу, нападаче Чичарита Ернандеза, Ђованија дос Сантоса и Карлоса Велу (вероватно како бих их сачувао за Голд куп у јулу), па ће се у нападу ослонити на Атлетиковог резервисту, Раула Хименеза. Прилику ће добити неки нови момци, махом из мексичког првенства, а сви они као у Бога гледају у непревазиђеног лидера 36-годишњег капитена Рафаела Маркеза.
„Нисам сигуран са Рафа са својих 36 година познаје сву децу коју сам позвао у репрезентацију, међутим, убеђен сам да они знају ко је Маркез и да ће им бити велика инспирација“, допунио је Мигел Ерера.

Мексико је од 1993. редован учесник Копа Америка (добија специјалне позивнице организатора) и за сада има два финала (1993, 2001).

ЕКВАДОР - ВАЛЕНСИЈА ЈЕ ДОБАР, АЛИ НЕ МОЖЕ СВЕ САМ

С времена на време Ерквадорци наговесте да имају репрезентацију која одудара од просека, може бити да је то случај и овога пута, јер после сезоне у којој се Премијер лиги представио на најбољи могући начин сви ће да гледају у Енера Валенсију, међутим, тешко да нападач Вест Хема може све сам. Посебно што му ће због повреде такмичење у Чилеу пропустити бек Манчестер јунајтеда Антонио Валенсија, што значајно утиче на амбиције ове селекције.

Оне нису ни претерано велике, ако се има у виду чиненица да су оптерећени негативним наслеђем, оличеним у чињеници да су на последња четири издања Копа Америка победили само једном, а да су групу последњи пут прошли још 1997.
„Тек само на почетку дугачког процеса, чека нас велики посао. Морамо да променимо филозофију игре, али и да радимо напорније него до сад како бисмо достигли ниво аутоматизма који карактерише друге репрезентације. Чиле, на пример“, поручио је селектор Еквадора Густаво Квинтерос, који је сео на клупу почетком године.

Како год, осим Енера Валенсије можда не би било згорег обратити пажњу на Милера Болањоса, нападача Емелека, који је већ дао десет голова на 15 првествених утакмица ове сезоне.

Еквадор је аутсајдер на премијери против Чилеа, али уколико верујете у изненађења можете да покушате да двојком која у Кладионици МОЗЗАРТ доноси квоту 6,50. Кец на домаћина плаћа 1,55, док је X 3,90.

БОЛИВИЈА - ДА СЕ ИГРА У ЛА ПАЗУ, ПА ДА СЕ НЕЧЕМУ НАДА...

Еквадор се чак и на Мундијалу, на појединим мечевима представио у задовољавајућем светлу, међутим, Боливија је толико лоша да је многи смагтрају најгором селекцијом на турниру. Наравно, кад се игра у „нормалним“ условима. Да се шампионат одржава у Ла Пазу осмелили бисмо се да Боливијце ставимо у круг скривених фаворита, где би им надморска висина била већи савезник од фудбалског умећа. Овако, још откако су 1997. угостили репрезентације Јужне Америке, играчи ове репрезентације никог нису победили на Копа Америка.

Тешко да ће и у Чилеу. Посебно што немају ни толико привлачне адуте (деца попут Данијела Бахарена из Панетоликоса или Себастијана Гамаре из младог тима Милана би тек требало да се афирмишу), па је прва звезда репрезентације помало заборављени Марсело Морено, нападач кинеског Чунгчу Јатаија. Једини играч у овом саставу који је дао бар три гола за државни тим.

Боливијци су нестварно далеко од историјског остварења из 1963. кад су постали шампиони континента једини пут у историји, али од тад су само двапут прошли групи.
„У најлошијој смо позицији од свих екипа на турниру. Кад анализирам наше предности и мане морам да се забринем пред дуел са осталим селекцијама“, сурово је искрен селектор Боливије Маурисио Сорија.

Останите уз нас, јер ћете до краја дана имати прилику да прочитате и анализе Група Б и Ц, као и предсталвјање седам најталентованијих играча Јужне Америке које Европа није упознала.