Najava: Kreće Kopa Amerika - Tamo gde je fudbal više od fudbala!

Argentinici nisu osvojili titulu 23 godine, Brazilci žele da izvidaju rane sa Mundijala, Kolumbija ima dovoljno jakih imena da cilja na vrh, na koji opravdano puca i Čile, ne samo zbog toga što je domaćin 44. izdanja Prvenstva Južne Amerike.

Fudbal 11.06.2015 | 18:20

Ili Argentina ili veliko iznenađenje! Ne budu li Gaučosi postali prvaci Južne Amerike biće to, reći će jedni, senzacija godine ili, oceniće drugi, sportska nepravda, jer sa igračima kakve su doveli u Čile, gde u noći između četvrtka i petka počinje 44. izdanje Kopa Amerika, slove za prvog favorita turnira koji su posledenji put osvojili još pre 23 godine.

A tad je Leu Mesiju bilo tek šest leta, te je prvoj zvezdi Barselone i jednom od najboljih igrača planete i te kako stalo da na koncu sezone u kojoj je osvojio Tripletu (Primeru, Kup kralja i Ligu šampiona) kao kapiten državnog tima podigne i pehar namenjen pobedniku njegovog kontinenta. Imajući u vidu formu, kao i podatak da je selektor Herardo Tata Martino u Čile doveo strašan napad, sa Gonzalom Iguainom, Serhiom Kunom Aguerom i Karlosom Tevezom, nije ni čudo što većina stručnjaka vidi upravo Argentince kao najveće pretendente na presto.

Mada, daleko od toga da će im put do trofeja koji su osvajali 13 puta bit lagan, jer Brazilci posle debakla na Mundijalu, sa novim selektorom Karlosom Dungom i fantastičnim Nejmarom posle deset vezanih pobeda u kontrolim mečevima ciljaju vrh (ipak je to Brazil), dok za favorita iz senke slovi selekcija Čilea, koja se osim snažne podrške sa tribina uzda u reprizu odličnih izdanja sa prethodnog Prvenstva sveta. Ništa manje ambiciozan nije ni aktuelni prvak Južne Amerike, Urugvaj, međutim, bez suspendovanog Luisa Suareza sav teret u napadu pašće na pleća Edinsona Kavanija. A to nije lako izdržati. Krug kandidata za najviši plasman zatvara fenomenalna reprezentacija Kolumbije, koja sa Radamelom Falkaoom, Džeksonom Martinezom, Hamesom Rodrigezom i Karlosom Bakom svima može da napravi problem.

Novost u odnosu na prethodna izdanja je da su za turnir u osam gradova (Santjago – jedini na kome će mečevi biti igrani na sva stadiona, Antofagasta, Vinja del Mar, La Serena, Valparaiso, Rankagua, Konsepsion i Temuko) dodeljene i dve specijalne pozivnice. I to reprezentacijama iz konfederacije KONKAKAF. Reč je o Meksiku (od 1993. redovno pod statusom gosta) i premijerno Jamajki (tek posle odustajanja Japana i Kine, koji su bili na vrhu liste želja). Na taj način Kopa Amerika dobila je dimenziju više, ali sve i da je zadržala svoj identitet i dalje bi je smatrali jednim od najromantičnijih takmičenja u svetu fudbala, tamo gde je strast jača od taktike i gde, kao valjda nigde na svetu, utakmica stvarno znači pitanje života i smrti.

Imajući u vidu sistem takmičenja, nije baš da će svaki meč odličivati, jer je 12 reprezentacija podeljeno u tri grupe sa po četiri tima, a plasman u četvrtfinale obezbediče po dve proplasirane ekipe iz svake grupe, kao i dve najbolje trećeplasirane, što ostavlja mogućnost kiksa u prva tri kola.

Ljubitelji fudbala u Srbiji će biti u prilici da sve mečeve gledaju u direktnim prenosima na TV Arenasport, a povoljna okolnost su termini utakmica (zavisno od dana najranije počinje u 21 čas po našem vremenu, a najkasnija, poput prve, između Čilea i Ekvadora, u 01.30).

Finale je na programu u Santjagu, 4. jula od 22.00.

PREDSTAVLJAMO GRUPU A

ČILE - DOŠLO JE VREME DA POSTANEMO ŠAMPIONI

Ako su prošle godine na Mundijalu u Brazilu, gde ih je prečka Maurisija Pinilje delila do četvrtfinala, bili prijatno iznenađenje, onda su sad Čileanci jedni od favorita. Ne samo zbog prednosti domaćeg terena, već što stvarno imaju snažnu reprezentaciju, igreči su im odavno prevazišli status pomoćnog osoblja u klubovima, napredovali su do zvezda. A mahom su u naponu snage. Zato pucaju od samopouzdanja.
„Vreme je da postanemo šampioni Južne Amerike. U čemu god da se takmičim želim da budem najbolji, pogotovu kad se turnir održava u mojoj zemlji, gde ćemo imati podršku naroda. Teško je trijumfovati u jakoj konkurenciji, međutim, ovu šansu moramo da iskoristimo“, poručuje Arturo Vildal.

Osim veziste Juventusa, La Roha se uzda i u golmana Klaudija Brava, kapitena Garija Medela, odličan vezni red sa Valdivijom i Fernandezom, ali i ubitačan napad, predvođen Aleksisom Sančezom. Iza njega je fantastična sezona u Arsenalu, mada, prema poslednjim informacijama, baš i nije omiljena ličnost u svlačionici državnog tima, pošto se na jednoj kontrolnih utakmica posvađao sa Marselom Dijazom oko toga ko će da izvodi prekide.

Čile nikad nije osvojio titulu prvaka Južne Amerike, izgubio je čak četiri finala, međtim, jasno je da ne bi smeo da ima problema da kao prvoplasirani izađe iz grupe u kojoj, ruku na srce, nema dostojnog rivala. Snaga Čileanaca je i energični selektor Horhe Simplisio, koji posle tri godine ovim takmičenjem završava mandat na klupi.

MEKSIKO - BEZ OČOE, ČIČARITA, SANTOSA I VELE... A SELEKTOR PRIČA O FINALU!

U najavi velikih takmičenja selektori uglavnom zaziru od velikih obećanja, no slučaj Migela Erere je, totalno drugačiji od drugih. Nalik energičnom vođenju utakmica, u koje smo se uverili lane na Mundijalu, simpatični selektor Meksika je pred put u Čile odapeo strelu:
„Naša ekipa je ide tamo da bi igrala finale. I da osvoji trofej. Niišta nas drugo ne zanima“.

Možda je ta izjava iznenađujuća, a još veće iznenađenje JE izbor igrača s kojima Erera planira da pokori kontinent. Nije pozvao golmana Giljerma Očou, napadače Čičarita Ernandeza, Đovanija dos Santosa i Karlosa Velu (verovatno kako bih ih sačuvao za Gold kup u julu), pa će se u napadu osloniti na Atletikovog rezervistu, Raula Himeneza. Priliku će dobiti neki novi momci, mahom iz meksičkog prvenstva, a svi oni kao u Boga gledaju u neprevaziđenog lidera 36-godišnjeg kapitena Rafaela Markeza.
„Nisam siguran sa Rafa sa svojih 36 godina poznaje svu decu koju sam pozvao u reprezentaciju, međutim, ubeđen sam da oni znaju ko je Markez i da će im biti velika inspiracija“, dopunio je Migel Erera.

Meksiko je od 1993. redovan učesnik Kopa Amerika (dobija specijalne pozivnice organizatora) i za sada ima dva finala (1993, 2001).

EKVADOR - VALENSIJA JE DOBAR, ALI NE MOŽE SVE SAM

S vremena na vreme Erkvadorci nagoveste da imaju reprezentaciju koja odudara od proseka, može biti da je to slučaj i ovoga puta, jer posle sezone u kojoj se Premijer ligi predstavio na najbolji mogući način svi će da gledaju u Enera Valensiju, međutim, teško da napadač Vest Hema može sve sam. Posebno što mu će zbog povrede takmičenje u Čileu propustiti bek Mančester junajteda Antonio Valensija, što značajno utiče na ambicije ove selekcije.

One nisu ni preterano velike, ako se ima u vidu činenica da su opterećeni negativnim nasleđem, oličenim u činjenici da su na poslednja četiri izdanja Kopa Amerika pobedili samo jednom, a da su grupu poslednji put prošli još 1997.
„Tek samo na početku dugačkog procesa, čeka nas veliki posao. Moramo da promenimo filozofiju igre, ali i da radimo napornije nego do sad kako bismo dostigli nivo automatizma koji karakteriše druge reprezentacije. Čile, na primer“, poručio je selektor Ekvadora Gustavo Kvinteros, koji je seo na klupu početkom godine.

Kako god, osim Enera Valensije možda ne bi bilo zgoreg obratiti pažnju na Milera Bolanjosa, napadača Emeleka, koji je već dao deset golova na 15 prvestvenih utakmica ove sezone.

Ekvador je autsajder na premijeri protiv Čilea, ali ukoliko verujete u iznenađenja možete da pokušate da dvojkom koja u Kladionici MOZZART donosi kvotu 6,50. Kec na domaćina plaća 1,55, dok je X 3,90.

BOLIVIJA - DA SE IGRA U LA PAZU, PA DA SE NEČEMU NADA...

Ekvador se čak i na Mundijalu, na pojedinim mečevima predstavio u zadovoljavajućem svetlu, međutim, Bolivija je toliko loša da je mnogi smagtraju najgorom selekcijom na turniru. Naravno, kad se igra u „normalnim“ uslovima. Da se šampionat održava u La Pazu osmelili bismo se da Bolivijce stavimo u krug skrivenih favorita, gde bi im nadmorska visina bila veći saveznik od fudbalskog umeća. Ovako, još otkako su 1997. ugostili reprezentacije Južne Amerike, igrači ove reprezentacije nikog nisu pobedili na Kopa Amerika.

Teško da će i u Čileu. Posebno što nemaju ni toliko privlačne adute (deca poput Danijela Baharena iz Panetolikosa ili Sebastijana Gamare iz mladog tima Milana bi tek trebalo da se afirmišu), pa je prva zvezda reprezentacije pomalo zaboravljeni Marselo Moreno, napadač kineskog Čungču Jataija. Jedini igrač u ovom sastavu koji je dao bar tri gola za državni tim.

Bolivijci su nestvarno daleko od istorijskog ostvarenja iz 1963. kad su postali šampioni kontinenta jedini put u istoriji, ali od tad su samo dvaput prošli grupi.
„U najlošijoj smo poziciji od svih ekipa na turniru. Kad analiziram naše prednosti i mane moram da se zabrinem pred duel sa ostalim selekcijama“, surovo je iskren selektor Bolivije Maurisio Sorija.

Ostanite uz nas, jer ćete do kraja dana imati priliku da pročitate i analize Grupa B i C, kao i predstalvjanje sedam najtalentovanijih igrača Južne Amerike koje Evropa nije upoznala.