Српска и даље на зачељу Европе

Иако земље у окружењу прикупљају десетине милиона КМ годишње на основу накнада за загађиваче ваздуха, Република Српска још нема прописе који дефинишу ту област.

Република Српска 11.06.2015 | 11:04

Ово се, између осталог, наводи у извјештају ревизије учинка "Енергетска ефикасност институција јавног сектора", у којем се наглашава и то да упркос опредјељењу Владе РС да се повећа енергетска ефикасност, трошкови за енергију у републичком буџету имају тренд раста, а само у 2014. години износили су близу 1,5 милиона КМ.

"89 институција јавног сектора од којег је ревизија прикупила податке у периоду од 2011. до 2013. у просјеку годишње је трошило око 27 милиона КМ", наводи се у извјештају Главне службе за ревизију јавног сектора.

Ревизори су скренули пажњу и на то да, за разлику од земаља региона, РС нема прописе који дефинишу накнаде за отпад од електронских производа, отпадних гума, акумулатора, возила, уља, итд, иако се ту могу прикупити значајна средства, а касније употријебити у пројекте који би побољшали енергетску ефикасност.

"Тренутни ниво задужености јавног сектора смањује могућност финансирања мјера енергетске ефикасности путем кредита, иако искуство земаља које су раније почеле са мјерама енергетске ефикасности показују да би се већи дио обавеза могао сервисирати из остварених уштеда", наводи ревизија.

Из ревизорског извјештаја може се закључити да институције РС не располажу кадровима и знањима о томе шта треба да се ради, али ни о користима које произлазе из ефикаснијег коришћења енергије.

"РС је практично посљедња у Европи која почиње са спровођењем мјера енергетске ефикасности", наводи се у извјештају и скреће пажња да Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност као институција од посебног значаја не располаже капацитетима те да нетранспарентно финансира пројекте енергетске ефикасности.

(Независне)