Миоми се "топе" и без операције

Доброћудне израслине на материци има 50 одсто жена старијих од 50 година.

Здравље 10.06.2015 | 11:38

МИОМЕ на материци има свака друга жена старија од 50 година, односно свака трећа у петој деценији живота. Код жена млађих од 35 година проценат је нешто нижи (од 10 до 15 одсто).

Иако је учесталост велика, у највећем броју случајева миоми не дају никакве симптоме, мање су величине и само случајно се откривају на редовном гинеколошком ултразвучном прегледу. Али, код одређеног процента жена, ове израслине на материци изазивају читав низ проблема и тегоба, од којих је најтежа - стерилитет.

У лечењу се најчешће примењује комбинација лекова и операције. Хормонска терапија углавном служи као припрема за операцију, јер смањује величину миома, па је његово одстрањивање лакше. Мада, код једног броја жена хормонска терапија може да буде довољна.

Професор др Весна Копитовић, супспецијалиста фертилитета и стерилитета, управник Завода за хуману репродукцију Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине, каже да се одлука о типу третмана доноси након детаљног прегледа, комплетног увида у стање и пратеће проблематике:

- Циљ хормонске терапије није само смањивање миома већ пре свега ублажавање симптома и одлагање, или у неким случајевима отклањање потребе за оперативним третманом. Традицинално су се у ову сврху користили агонисти ГнРХ рецептора у трајању од три до шест месеци, више у сврху преоперативне припреме. Данас на располагању имамо и нови лек "улипристал ацетат" (модулатор прогестеронских рецептора), који се за рзлику од претходног лека узима путем таблета, а не ињекција.

Медикаментозна терапија се најчешће употребљава три месеца, делотворни ефекат траје и након прекида терапије, али ризик за даљи раст миома, иако мањи, у неким случајевима постоји. Некада, и поред овог лечења мора да се примени операција.

Операција је једино и најбоље решење кад постоје субмукозни и већи интрамурални миоми код жена са стерилитетом, у поступку вантелесне оплодње, миоми чије тегобе перзистирају и након конзервативне терапије, као и промене код којих се не може потврдити бенигна природа болести без операције. Главни видови оперативног третмана су одстрањивање самог миома - миомектомија, и одстрањивање целе материце са миомима - хистеректомија (углавном за жене у менопаузи).
- Бројне медикаментозне опције као и алтернативне медицинске методе попут акупунктуре, дијете, фитомедицине могу се користити пре свега за третман симптома болести - наводи др Копитовић.

Одлука о оперативном приступу (лапароскопски или класично) доноси се на основу броја и величине миома, њихове локације, карактеристика саме пацијенткиње (претходне операције, друге болести, степен ухрањености), као и од процене самог оператера. Иако је медикаментни вид лечења лакши и примењивији, и он има нежељене ефекте..

 

ОБИЛНА КРВАРЕЊА

ПРЕМА речима проф. Весне Копитовић, најчешћи симптоми које изазивају миоми су бол у малој карлици, обилна менструална крварења, као и крварења између циклуса, по типу "одлива":

- Могу се јављати и сметње приликом мокрења, дигестивне тегобе, као и симптоми и знаци малокрвности односно анемије (замор, малаксалост) која је чест пратилац овог стања. Миоми су често повезани и са немогућношћу остваривања трудноће, као и са компликацијама у трудноћи и порођају.

Новости