Добре бактерије лијече и алергије

Пробиотици или "добре бактерије" како се популарно зову, могу да буду од помоћи онима који пате од сезонских алергија, показују најновија истраживања.

Здравље 09.06.2015 | 23:15
Добре бактерије лијече и алергије

Истраживачи су анализирали резултате више од 20 постојећих студија и пронашли да, пацијенти са поленском кијавицом имају ређе епизоде и лакше симптоме, као и бољи квалитет живота, ако пију пробиотике.

Научници, међутим, још не знају тачно како заправо пробиотици помажу у олакшавању тегоба, каже аутор студије др Џастин Тарнер, хирург и специјалиста за ухо, грло и нос на Вандербилт универзитету Медицинског центра у Нешвилу.

Додатне студије су свакако неопходне, пре него што би стручњаци могли са сигурношћу да кажу какав је ефекат узимања пробиотика у лечењу алергијске кијавице, каже др Тарнер.

Пробиотици су бактерије које имају позитиван ефекат на опште здравље. Налазе се у одређеним намирницама, као што је јогурт са живим културама, кефир, као и у суплементима. Пробиотици мењају баланс између добрих и лоших бактерија у цревима тако што заустављају бурну реакцију имуног система на полен и друге алергене. То би, према речима истраживача, могло да буде најпростије објашњење везе између пробиотика и алергија. Мада, каже др Тарнер, требало би да се истражи и разуме још детаља о ефектима добрих бактерија на имунитет.

Сезонске алергије погађају око четвртину америчке популације, подаци су Америчке академије за алергију, астму и имунологију. И европске статистике су сличне: чак 12 до 15 одсто популације пати од алергијске кијавице.

Алергијски симптоми попут кијања, свраба и црвенила носа и сузења очију, обично се лече комбинацијом медикамената, укључујући антихистаминике, деконгестанте и назалне стероиде.

У новој студији, објављеној у априлу у часопису Интернационалног форума за алергију и ринологију, истраживачи су прегледали податке 23 рандомизоване пробе и пратили више од 1.900 учесника.

Открили су да већина студија (17 од 23) показује да су особе које пате од сезонских алергија, а током истраживања су пиле пробиотике или јеле храну која садржи пробиотике, показале значајна побољшања у смислу смањења и олакшања тегоба алергије, као и у општем квалитету живота, у поређењу са пацијентима који су узимали плацебо. Само шест од 23 студије показало је да пробиотици немају позитиван ефекат на алергичаре.

Недоумице око деловања пробиотика на алергије потичу због тога што су се у студијама користиле различите врсте пробиотских култура, различите дозе и пробиотске формулације. Због тога је, каже др Џастин Тарнер, тешко утврдити прави утицај пробиотика, али и одредити јасну препоруку о њиховој употреби, дози, времену трајања терапије...

- И, ако се докаже да пробиотици имају позитиван ефекат у третману алергија, тешко да ће они моћи да замене стандардну терапију ове болести - тврди др Тарнер.

Нека ранија истраживања су, такође, указивала на утицај пробиотика на настанак алергија. Научници су утврдили да бебе које су у пренаталном периоду и одмах по рођењу биле изложене дејству пробиотика имају нижи ризик за настанак алергија. То, с друге стране, није случај са смањењем ризика од астме.

Бебе чије мајке користе пробиотике током трудноће и које раније добијају суплементе такозваних добрих бактерија имају мањи ризик од алергија у односу на другу децу, закључак је бројних студија спроведених у прошлости.

Доктор Ерик Форно, један од лекара питсбуршке Дечје болнице, рекао је да лекари углавном не препоручују пробиотике трудницама и деци раног узраста.

- Наша истраживања показала су да пробиотици делују против алергија, али морамо још да учимо о њима да бисмо могли да препоручимо јавности њихову употребу - казао је др Форно.

Тим истраживача анализирао је резултате 25 огледа приликом којих су, током трудноће или у првој години живота детета, учесници експеримента добијали суплементе сваког дана, и то у периоду од неколико месеци до годину дана.

Резултати су показали да су бебе које су примале суплементе у пренаталном периоду, или одмах по рођењу имале 12 одсто нижи ризик од настанка алергија у односу на децу из групе која није била изложена дејству суплемената. Ипак, деца која су примала суплементе само након рођења нису имала смањен ризик од алергија.

У сваком случају, пробиотици се сматрају безбедним и до сада нису пронађени негативни ефекти ових микроорганизама, али научници још истражују који су микроби најкориснији и у којој мери.

Б 92

Коментари / 0

Оставите коментар