Два промила алкохола - одузимање возила

Возачи који управљају возилом са више од два промила алкохола у крви у Србији остаће без возила, према предложеним изменама Закона о безбедности у саобраћају.

Србија 09.06.2015 | 18:10

Ова заштитна мера одузимања возила ће се, према речима начелника Управе саобраћајне полиције Владимира Ребића, односити и на оне који возе без положеног возачког испита или одбију да се подвргну алкотестирању.

"Желимо да чујемо и судије за прекршаје о њиховом ставу по питању спровођења те заштитне мере", рекао је Ребић Тањугу, на маргинама семинара у Суботици, посвећеног унапређењу сарадње прекршајних судова и саобраћајне полиције, где ће ове измене бити једна од тема.

Он тврди да измене закона имају за циљ да унапреде ефикасност вођења прекршајног поступка и да санкцијама и новим решењима одвраћају од чињења прекршаја.

Ребић је додао да се изменама предвиђају и "ефикаснији механизми" на откривању прекршаја путем видео надзора, рекавши како је на то усредсређен рад саобраћајне полиције, који треба да се продуби у наредним годинама.

"Желимо да поставимо један стандард да возачи буду свесни да, иако нису заустављени у неком тренутку, да ће можда у неком наредном периоду доћи на кућну адресу позив да се изјасне о учиниоцу прекршаја", рекао је Ребић.

Он додаје да је у претходних пет година било проблема у процесуирању таквих случајева, због чега су припремљене измене закона, зарад подстицања власника возила да јасно каже ко је управљао или да плати запрећену казну, без утврђивања ко је конкретно учинио прекршај.

"То је једна од тема око које желимо са судијама да направимо заједнички договор, односно стандарде којих ћемо се придржавати", рекао је Ребић.

Осим тога, у припреми је и предлог Измена закона о прекршајима који, како је рекао, треба да направи бољи систем за довођење лица која избегавају одазивање суду за прекршаје и на тај начин отежу прекршајни поступак и праве додатне трошкове држави.

"Желимо да направимо амбијент где ће се грађани практично, ма колико то сад утопистички звучало, сами јављати судији за прекршаје да реше своје проблеме, а да избегну потенцијална довођења", додаје он.

Ребић истиче да је Саобраћајна полиција у последњих годину дана знатно повећала активности на откривању саобраћајних прекршаја, па је тако у првих пет месеци ове године за 56 одсто повећан број откривених прекршаја у односу на претходну годину.

Он наглашава да активности саобраћајне полиције чине сам први део процесуирања, док други представљају судије за прекршаје, које треба својим пресудама да потврде рад саобраћајаца.

Због тога је, како каже, и организован овај семинар у Суботици, уз подршку фондације Ханс Сајдел.

Председник Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић предложио је да се споразумом о признавању прекршаја обухвате и они прекршаји за које је прописана забрана управљања моторним возилом.

"Суштински, то не би требало да буде спорно, тумачећи садашње одредбе закона о безбедности у саобраћају и закона о прекршајима, али би била добра једна измена за коју сам чуо да је најављена – да се прецизира да се и на такве прекршаје, којих није мали број, може применити институт споразума о признању прекршаја", рекао је Мариновић Тањугу.

Он је нагласио да је до сада у Србији склопљено више хиљада таквих споразума, од чега се 80 одсто споразума између самих грађана, прекршилаца и Саобраћајне полиције односи на прекорачење брзине у насељеном месту за 21 до 50 километара на час.

Председник Прекршајног суда у Суботици Љубо Симић истиче да тужбе Саобраћајне полиције чине преко половине предмета свих оваквих судова у Србији.

"Морам да кажем да су то најквалитетнији захтеви по којима ми радимо у Србији. Међутим, живот увек диктира нешто ново, тако да увек има простора да се расправља", рекао је Симић Тањугу.