Анализа РГ-а за крај: Тако близу, а тако далеко...

Кулисе су биле постављене, чекало се само да се главни глумац појави на сцени и да уради оно што су сви од њега очекивали.

Тенис 10.06.2015 | 00:00

Међутим, присутан је био и један крупни момак у шортсу необичних боја – он је топлог париског поподнева преузео улогу протагонисте и одиграо је најбољи меч у свом животу.

Трећи пут у каријери Новак Ђоковић заустављен је у финалу Ролан Гароса – куп мускетара и место међу бесмртнима, међу освајачима Грен слема, и даље су недосањан сан.

Пораз изузетно болан, можда и један од најболнијих у Ђоковићевој каријери, а и сâм Новак одмах је идентификовао основни узрок – Стан Вавринка био је храбрији.

“Море цоурагеоус (храбрији)“, рекао је Новак за свог ривала у интервјуу са Џоном Мекинроом одмах после пораза, затим је исту синтагму уметнуо и у први одговор на конференцији за медије (иако се питање односило на реакцију публике на крају), а и у разговору са српским новинарима потврдио је то реченицом:

“Био је храбрији у моментима када је требало да се притисне и да се одигра како то велики играчи решавају – он је то урадио, а ја нажалост нисам у томе успео“.

Новака је у доброј мери оковала важност финала, поготово додатна важност које је за њега оно имало. Био је исувише пасиван, у другом сету је неколико пута гестикулирао ка боксу како стегнуто игра форхенд, а управо тај ударац био је и највећи проблем – у прва три сета Новак је само четири директна поена направио тим ударцем.

Јасан знак стегнутости јесте и када играч промашује своје омиљене ударце, а Новак се сада напромашивао лобова које иначе погађа затворених очију. Уз то, од финиша другог до средине четвртог сета упао је у летаргију, па је скакутањем и разгибавањем рамена покушавао себе да тргне из тог стања.

То је важан сегмент пораза, али Ђоковић је у прошлости знао да извуче победе и са лошијом игром и говором тела. Напетост јесте била присутна, али ју је додатно повећао супарник до неба инспирисан који Ђоковићу није дозвољавао да развије игру и да дође у ситуацију да се игра по његовим условима.

Ближа прошлост доказала је да је Вавринка далеко од омиљеног противника Новаку – уз здравог Дел Потра, Стан је једини од играча са тако моћним и агресивним ударцима који у дужим временским интервалима може да сведе грешке на разумну меру и да отера Ђоковића далеко иза основне линије.

Управо то и сада му је успело – Новак га је “позвао у меч“ у другом сету, а Вавринка се обрушио на њега свом снагом. До краја меча био је супериоран у разменама са основне линије, користио је сваку несигурност и иоле краћу лоптицу и одиграо је бар десетак удараца од којих застаје дах. И кључно – није дозволио да му концентација опадне нити једног тренутка.

Почетком четвртог сета прошао је кроз благу физичку кризу, смањио је брзину сервиса и нешто слабије се кретао, али Ђоковић није до краја искористио тај прозор јер је олако испустио брејк вишка.

Шампионски инат пробудио се у Новаку тек средином четвртог сета када је спасао две брејк лопте при резултату 3:3 – тада је и коначно пробио Вавринку бекхенд паралелом и одиграо неколико продорних удараца који су подсећали на оно што је приказивао целог пролећа.

Међутим, као што је и Новак констатовао на конференцији, тада је већ било касно – Швајцарац је био разигран и било га је скоро немогуће зауставити. Истина, у наредном гему Ђоковић је имао 0:40, али ни на једној од те три брејк лопте није постојала изгледна шанса.

Нестварном бекхенд паралелом Вавринка прави брејк за 5:4, а последња Новакова прилика за повратак сублимира начин на који је играо цео меч – спасао је меч лопту, затим дошао до брејк прилике, али форхенд га је поново издао, пошто је у покушају да изгради иницијативу послао лоптицу у аут. Ту је био крај.

Статистика некада не показује много тога, али сада је прилично илустративна – Вавринка је меч завршио са чак 60 винера и 45 неизнуђених грешака, док је Ђоковић уписао 30 директних поена и 41 грешку.

Јасно је да је Станов тријумф чист као суза и зато му треба рећи – свака част.

Главе су још вруће, па још није могуће овај пораз ставити у контекст и претпоставити шта би он могао да значи за будућност. Две ствари се ипак могу изнети са сигурношћу.

Прва, Ђоковић је у прошлости доказао да уме да се опорави од разарајућих пораза (не гледајте даље од прошле сезоне, пораз на Гаросу и освајање Вимблдона). Друга, Новак је пропустио огромну шансу да комплетира Грен слем, да потврди надмоћ на Туру и да тиме повећа дугорочне амбиције и неке још веће снове учини достижним.

Новаку јесте уручен најтежи пут до титуле – Надал, дводневни меч са Маријем и на крају Вавринка. Пао је на последњој препреци и остаје нам само да констатујемо – штета.

Цртице из Париза

- На финалу је био присутан велики број познатих личности – Вук Јеремић, прослављени француски глумац Жан-Пол Белмондо, премијер Француске Мануел Валс, као и бројни тениски великани попут Бјерна Борга, Густава Куертена, Марион Бартоли...

Постоји посебан улаз за најважније госте, а на око сат до почетка меча ту су се начичкали бројни посетиоци чекајући славне. Највећа хистерија завладала је када је дошао времешни, 82-годишњи Белмондо, а и Борг је свима излазио у сусрет, па му је требало десетак минута да превали пут од десет метара до уласка на стадион.

Бартоли је била једнако предусретљива и шармантна, а Куертен је по навици био насмејан и ћаскао са свима.

- Српски језик чуо се у Булоњу више него свих претходних дана заједно. Српске заставе на сваком кораку и много оних који су “потегли“ преко ноћи – рецимо, један човек дошао је из Карлсруеа, платио карту 750 евра преко интернета и одмах се вратио кући после меча.

Чуло се то и током сусрета – “Ноле, ми те волимо“, “идемо, краљу“ и слично, али нажалост није вредело.

- Ђоковић је још једном показао колико је достојанствен у поразу – на мрежи је срдачно загрлио противника и трудио се да га не понесу емоције којих је било на претек. На крају није издржао, после дуготрајних овација француске публике очи су му се напуниле сузама.

На конференцији за медије био је Новак тужан, али стрпљив. Чак је стигао и да се нашали на питање колико ће му бити тешко да преболи пораз с обзиром на то да је после прошлогодишњег освојио Вимблдон:

“Ма да, биће веома лако – одем на Вимблдон и освојим трофеј. Наравно, биће врло тешко“, казао је Новак уз осмех.

И на крају, док се враћао ка свлачионици, потрудио се да се насмеје док је пролазио и ’бацао коске’ скупљачима лопти.

Шампионско лице показује се и у ситуацијама када ти није ни до чега. Тада се можда показује и највише.

- Две недеље гунгуле, гужве, а онда одједном – мир. Већ око 21 сат нигде никог на Ролан Гаросу, радници расклапају, носе, чисте... Очекивано, логично, неминовно, али ипак тужно. До следеће године....