Анализа: Барса - одличан пет! Доказ да је фудбал игра на гол више!

Чаробан крај феноменалне сезоне! У финалу Лиге шампиона Каталонци освојили триплу круну, показавши да су недодирљиви чак и за Јувентус који је издржао до 68. минута - 3:1.

Фудбал 08.06.2015 | 00:00

Овог лета слави се Барсина Триплета! Највише у Каталонији, где се игра најбољи фудбал у Европи, али и међу спортским занесењацима којима су очи пуне игре на гол више. А срце трепери зарад чињенице да је клуб са Ноу Кампа на концу сезоне током које је стално вукао напред ставио на главу и европску круну. После шпанске Примере, те Купа краља, екипа која је почетком 2015. служила за подсмех показала је на практичном примеру да је офанзивни фудбал опет у моди. У финалу Лиге шампиона Барселона је савладала Јувентус који игра исто тако офанзивно и нападачки, али не и довољно опрезно у одбрани, што се најбоље види по запису на семафору - 3:1.

Барселона је постала прва екипа у историји фудбала која у трофејној колекцији има две трипле круне (прва освојена под командном палицом Пепа Гвардиоле), мада остаје утисак да је овај тим којим диригује Луис Енрике једнако убитачан, ако не и директнији од оног који је промовисао тики-таку, што је новом прваку Шпаније донелу четврту титулу првака Европе из исто толико покушаја у последњој деценији. Пету укупно. После Париза (2006), Рима (2009), Лондона (1992, 2011), славни клуб је славио и у Берлину.

Све то у ноћи у којој Лионел Меси није био најбољи играч на терену. Тај статус на равне части деле Иван Ракитић, Луис Суарез и Нејмар, стрелци голова који су из корена секли наду италијаског шампиона да може до подвига после 13 година.

Ракитић, због тога што је у четвртом минуту осујетио план Торинеза да се бране и на асистенцију Андреса Инијесте донео Блауграни прижељкивано вођство, натеравши екипу Масимиљана Алегрија да одустане од првобитне идеје и одлучније крене на голу Тер Штегена. Тиме је утакмица добила на динамичности, али се истовремено отворио простор Барси да развија контре. Попут оне коју је у 48. минуту одличним ударцем завршио Луис Суарез, али је имао несрећу да му последња брана буде Ђанлуиђи Буфон, чија интервенција спада у категорију - легендарних.

Само, није ни капитен Јувентуса свемогућ. Чак и кад осујети каснији шут Месија, јер је на тај одбитак натрчао управо Суарез и 20 минута после промашаја погодио за 2:1, таман да сасече нападе кризе видљиве у игри Барселоне и укочи захуктали воз из Торина док је јурио ка преокрету.

Јуве има за чим да жали. Одиграо је отворено, мушки, у другом полувремену био далеко бољи ривал, посебно до тог поготка Суареза, нарочито се то односи на кретње и поставке Леонарда Бонућија. Чак је имао штопер Старе даме и добре сараднике у виду Пола Погбе и Калудија Маркизија, али ударац после којег је Алваро Мората илустровао да је неправедно потцењен у Реалу, мало је од Карлоса Тевеза, па се можда у његовом лошем учинку крије одговор на питање зашто Јувентус није првак Европе.

Мада, ко зна како би се меч одвијао да само 20 секунди пре гола Суареза судија Чакир није досудио пенал за Јувентус, у том тренутку назирао се крај меча у коме је сваку наду Италијана да после осам година могу да славе на истом стадиону где је њихова репрезентација постала првак света угласио Бразилац Нејмар и крунисао Барселону европским владаром.