Analiza: Barsa - odličan pet! Dokaz da je fudbal igra na gol više!

Čaroban kraj fenomenalne sezone! U finalu Lige šampiona Katalonci osvojili triplu krunu, pokazavši da su nedodirljivi čak i za Juventus koji je izdržao do 68. minuta - 3:1.

Ovog leta slavi se Barsina Tripleta! Najviše u Kataloniji, gde se igra najbolji fudbal u Evropi, ali i među sportskim zanesenjacima kojima su oči pune igre na gol više. A srce treperi zarad činjenice da je klub sa Nou Kampa na koncu sezone tokom koje je stalno vukao napred stavio na glavu i evropsku krunu. Posle španske Primere, te Kupa kralja, ekipa koja je početkom 2015. služila za podsmeh pokazala je na praktičnom primeru da je ofanzivni fudbal opet u modi. U finalu Lige šampiona Barselona je savladala Juventus koji igra isto tako ofanzivno i napadački, ali ne i dovoljno oprezno u odbrani, što se najbolje vidi po zapisu na semaforu - 3:1.

Barselona je postala prva ekipa u istoriji fudbala koja u trofejnoj kolekciji ima dve triple krune (prva osvojena pod komandnom palicom Pepa Gvardiole), mada ostaje utisak da je ovaj tim kojim diriguje Luis Enrike jednako ubitačan, ako ne i direktniji od onog koji je promovisao tiki-taku, što je novom prvaku Španije donelu četvrtu titulu prvaka Evrope iz isto toliko pokušaja u poslednjoj deceniji. Petu ukupno. Posle Pariza (2006), Rima (2009), Londona (1992, 2011), slavni klub je slavio i u Berlinu.

Sve to u noći u kojoj Lionel Mesi nije bio najbolji igrač na terenu. Taj status na ravne časti dele Ivan Rakitić, Luis Suarez i Nejmar, strelci golova koji su iz korena sekli nadu italijaskog šampiona da može do podviga posle 13 godina.

Rakitić, zbog toga što je u četvrtom minutu osujetio plan Torineza da se brane i na asistenciju Andresa Inijeste doneo Blaugrani priželjkivano vođstvo, nateravši ekipu Masimiljana Alegrija da odustane od prvobitne ideje i odlučnije krene na golu Ter Štegena. Time je utakmica dobila na dinamičnosti, ali se istovremeno otvorio prostor Barsi da razvija kontre. Poput one koju je u 48. minutu odličnim udarcem završio Luis Suarez, ali je imao nesreću da mu poslednja brana bude Đanluiđi Bufon, čija intervencija spada u kategoriju - legendarnih.

Samo, nije ni kapiten Juventusa svemoguć. Čak i kad osujeti kasniji šut Mesija, jer je na taj odbitak natrčao upravo Suarez i 20 minuta posle promašaja pogodio za 2:1, taman da saseče napade krize vidljive u igri Barselone i ukoči zahuktali voz iz Torina dok je jurio ka preokretu.

Juve ima za čim da žali. Odigrao je otvoreno, muški, u drugom poluvremenu bio daleko bolji rival, posebno do tog pogotka Suareza, naročito se to odnosi na kretnje i postavke Leonarda Bonućija. Čak je imao štoper Stare dame i dobre saradnike u vidu Pola Pogbe i Kaludija Markizija, ali udarac posle kojeg je Alvaro Morata ilustrovao da je nepravedno potcenjen u Realu, malo je od Karlosa Teveza, pa se možda u njegovom lošem učinku krije odgovor na pitanje zašto Juventus nije prvak Evrope.

Mada, ko zna kako bi se meč odvijao da samo 20 sekundi pre gola Suareza sudija Čakir nije dosudio penal za Juventus, u tom trenutku nazirao se kraj meča u kome je svaku nadu Italijana da posle osam godina mogu da slave na istom stadionu gde je njihova reprezentacija postala prvak sveta uglasio Brazilac Nejmar i krunisao Barselonu evropskim vladarom.