Колико сати дневно би највише требало да сједимо

Најновије научно истраживање показало је да би, ако радите уобичајених осам сати дневно, од тога бар два требало да проведете на ногама.

Здравље 05.06.2015 | 08:07

Просечан радник данас проведе 10 сати седећи. Већину на послу, испред компјутера (где често чак и једемо), а затим код куће испред телевизије или, опет, компјутера.

Медицинска истраживања већ дуже време упозоравају на то које су све штетне стране продуженог седења: расте ризик од појаве срчаних болести, дијабетеса, гојазности, карцинома, депресије, али и мишићних и зглобних проблема.

Неки научници чак тврде да су столице у канцеларијама погубније за ваше здравље од пушења и да индиректно убијају више људи од вируса ХИВ-а. А чак ни вежбање пре и после радног времена неће ублажити штетна дејства седења на послу.

Али стручњаци су сада дошли до званичног одговора на питање колико би времена требало да проведемо седећи, а колико стојећи, што би могло драстично да утиче на наше пословне навике.

Наиме, према последњем извештају стручњака, објављеном у британском часопису за спортску медицину, требало би да почнемо да стојимо, крећемо се и правимо паузе бар два од осам сати које проведемо на послу.

Али то није све.

Затим би постепено требало да продужавамо време проведено на ногама, све док не проведемо барем пола радног времена, тј. четири сата, стојећи.

"Будући да се цела наша култура заснива на седењу, увек питамо друге да ли им је удобно и да ли желе седну, тако да знамо да имамо много посла пред собом", изјавио је Гевин Бредли, директор међународне организације “Ацтиве Wоркинг” која се залаже за смањење претераног седења.

"Наш први задатак је да подстакнемо људе да проведу два сата на послу не седећи. Није битно како ћете то постићи, важно је само да се дигнете", упозорава Бредли.

Дакле, ако разговарате телефоном - устаните, кад сте на састанку - стојите, ако треба нешто да кажете колеги - идите до њега и стојећи му то реците уместо да му се јавите путем чета. Користите степенице уместо лифта, за почетак макар кад силазите. Идите на ручак, немојте га појести испред компјутера.

"Метаболизам се успорава 90 одсто након 30 минута седења. Ензими који преносе лоше масти из ваших артерија у мишиће, где сагоревају, успорено се крећу. Мишићи горњег дела тела су вам 'искључени'. А након два сата, добар холестерол опада за 20 одсто. Ако се дигнете само на пет минута, већ ћете побољшати ситуацију и покренути различите активности у организму. То су толико једноставне ствари да су готово глупе", истиче Бредли.

Научници су и раније знали за повезаност неактивности с вишим ступњем болести и смртности, а то су показала истраживања у којима су учествовали возачи аутобуса и поштари који су радили у канцеларији још 1950-их година. Новија истраживања, нажалост, доносила су све лошије прогнозе.

Данас живимо седентарним начином живота, па Светска здравствена организација процењује да је чак 95 одрасле популације недовољно активно, и чак не испуњава ни минималне услове да се пет пута недељно бави умереном до интензивном физичком активношћу.

Извор: Б 92