Анализа: Пирло, мајсторе, мора ли та Америка?!

Знамо да имаш 36 година и да си освојио скоро све што се освојити може, али...

Фудбал 04.06.2015 | 23:45

Финале Лиге шампиона наредне суботе у Берлину, између Јувентуса и Барселоне, биће последња утакмица легендарног италијанског фудбалера Андрее Пирла у Европи?

Изгледа да – да!

Италијански, француски и шпански медији објавили су да ће мајстор фудбала, који је дебитовао за Брешу пре више од 20 година, после гала представе на "Олимпијаштадиону", без обзира на исход, покупити ствари и отићи у Мејџор лиг сокер, који се претворио у својеврсно забавиште легенди европских фудбала.

После Дејвида Бекама, Тијерија Анрија, Каке, Давида Виље, Франка Лампарда и Стивена Џерарда, још једна мега звезда изабрала је да заврши каријеру у Сједињеним Америчким Државама.

Прило је то, изгледа, одлучио у 37. години, свестан да ће после ове сезоне тешко поново догурати до најважније утакмице у европском клупском фудбалу, утакмице у којој би Јуве могао да освоји трећу титулу првака Европе, исто колико их има и сам Пирло.

Уз подсећање да је и Ћави Ернандез на крају сезоне 2014/15 одлучио да се повуче из Барселоне и Европе, али оде на Исток, у катарски Ал Сад, медији наводе да ће се Пирло прикључити Давиду Виљи и Франку Лампарду у тек оформљеном Њујорк ситију, клубу "ћерки" Манчестер ситија.

Пирло је дебитовао 1995. године за Брешу из које је три године касније прешао у Интер и, испоставиће се, постао највећа грешка једног од највећих европских клубова. Мимо сваке логике, Интер је након две позајмице на које је слао младог везисту, у Ређину и матичну Брешу, одлучио да и Пирла уврсти у групу неважних играча који ће бити укључени у "трампу" са градским ривалом Миланом.

И данас се сумња да су Интер и Милан тим честим разменама играча пре 15-ак година заправо закидали на порезу, јер ако није било уплате обештећења, није било ни разлога за плаћање пореза, али без обзира да ли је то било тачно или не, остаће упамћено да је Милан добио једног од најбољих фудбалера света у наредних 15 година, а Интер хрватског фудбалера Дражена Брнчића који није одиграо НИЈЕДНУ утакмицу у црно-плавом дресу.

Како су у Интеру рангирали Пирла говоре и имена осталих играча који су размењени с Миланом тог лета: Кристијан Броки, Гуљемин Пјетро, Матео Богани и Паоло Ђинестра (!?).

У наредних десет сезона међу "росонерима", Пирло је са још једним олако пуштеним играчем из Интера, Кларенсом Седорфом, био део ултра јаког Милана који је с Каком, Андрејом Шевченком, Паолом Малдинијем, Пипом Инзагијем, Јапом Стамом, Ђенаром Гатузом и осталима освојио две Лиге шампиона, 2003. и 2007. и играо једно финале, 2005. године.

Када је та генерација играча почела да се расипа, превид су направили челници Милана који су проценили да је Пирла прегазило време па су га тачно десет година касније, 2011, пустили да пређе у трећи најдоминантнији клуб у Италији – Јуве. И то је била велика заблуда, јер је Пирло био стожер незапамћене доминације "бјанконера", који су се експресно опоравили од избацивања у Серију Б и освојили четири узастопне титуле првака Италије, а ево дошли и до финала Лиге шампиона.

Играјући за репрезентацију Италије, Пирло је постао светски шампион у Немачкој 2006. године, а играо је и финале Европског првенства у Украјини и Пољској 2012. На клупском нивоу, утакмица са Барселоном за три дана биће му 694. у низу, док је за репрезентацију наступао 113 пута.

Ако је заиста одлучио да оде – СРЕЋНО, МАЈСТОРЕ!