Analiza: Pirlo, majstore, mora li ta Amerika?!

Znamo da imaš 36 godina i da si osvojio skoro sve što se osvojiti može, ali...

Fudbal 04.06.2015 | 23:45

Finale Lige šampiona naredne subote u Berlinu, između Juventusa i Barselone, biće poslednja utakmica legendarnog italijanskog fudbalera Andree Pirla u Evropi?

Izgleda da – da!

Italijanski, francuski i španski mediji objavili su da će majstor fudbala, koji je debitovao za Brešu pre više od 20 godina, posle gala predstave na "Olimpijaštadionu", bez obzira na ishod, pokupiti stvari i otići u Mejdžor lig soker, koji se pretvorio u svojevrsno zabavište legendi evropskih fudbala.

Posle Dejvida Bekama, Tijerija Anrija, Kake, Davida Vilje, Franka Lamparda i Stivena Džerarda, još jedna mega zvezda izabrala je da završi karijeru u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prilo je to, izgleda, odlučio u 37. godini, svestan da će posle ove sezone teško ponovo dogurati do najvažnije utakmice u evropskom klupskom fudbalu, utakmice u kojoj bi Juve mogao da osvoji treću titulu prvaka Evrope, isto koliko ih ima i sam Pirlo.

Uz podsećanje da je i Ćavi Ernandez na kraju sezone 2014/15 odlučio da se povuče iz Barselone i Evrope, ali ode na Istok, u katarski Al Sad, mediji navode da će se Pirlo priključiti Davidu Vilji i Franku Lampardu u tek oformljenom Njujork sitiju, klubu "ćerki" Mančester sitija.

Pirlo je debitovao 1995. godine za Brešu iz koje je tri godine kasnije prešao u Inter i, ispostaviće se, postao najveća greška jednog od najvećih evropskih klubova. Mimo svake logike, Inter je nakon dve pozajmice na koje je slao mladog vezistu, u Ređinu i matičnu Brešu, odlučio da i Pirla uvrsti u grupu nevažnih igrača koji će biti uključeni u "trampu" sa gradskim rivalom Milanom.

I danas se sumnja da su Inter i Milan tim čestim razmenama igrača pre 15-ak godina zapravo zakidali na porezu, jer ako nije bilo uplate obeštećenja, nije bilo ni razloga za plaćanje poreza, ali bez obzira da li je to bilo tačno ili ne, ostaće upamćeno da je Milan dobio jednog od najboljih fudbalera sveta u narednih 15 godina, a Inter hrvatskog fudbalera Dražena Brnčića koji nije odigrao NIJEDNU utakmicu u crno-plavom dresu.

Kako su u Interu rangirali Pirla govore i imena ostalih igrača koji su razmenjeni s Milanom tog leta: Kristijan Broki, Guljemin Pjetro, Mateo Bogani i Paolo Đinestra (!?).

U narednih deset sezona među "rosonerima", Pirlo je sa još jednim olako puštenim igračem iz Intera, Klarensom Sedorfom, bio deo ultra jakog Milana koji je s Kakom, Andrejom Ševčenkom, Paolom Maldinijem, Pipom Inzagijem, Japom Stamom, Đenarom Gatuzom i ostalima osvojio dve Lige šampiona, 2003. i 2007. i igrao jedno finale, 2005. godine.

Kada je ta generacija igrača počela da se rasipa, previd su napravili čelnici Milana koji su procenili da je Pirla pregazilo vreme pa su ga tačno deset godina kasnije, 2011, pustili da pređe u treći najdominantniji klub u Italiji – Juve. I to je bila velika zabluda, jer je Pirlo bio stožer nezapamćene dominacije "bjankonera", koji su se ekspresno oporavili od izbacivanja u Seriju B i osvojili četiri uzastopne titule prvaka Italije, a evo došli i do finala Lige šampiona.

Igrajući za reprezentaciju Italije, Pirlo je postao svetski šampion u Nemačkoj 2006. godine, a igrao je i finale Evropskog prvenstva u Ukrajini i Poljskoj 2012. Na klupskom nivou, utakmica sa Barselonom za tri dana biće mu 694. u nizu, dok je za reprezentaciju nastupao 113 puta.

Ako je zaista odlučio da ode – SREĆNO, MAJSTORE!